Све већа шпијунска помоћ Украјини са Запада

Украјина са Запада добија вредне обавештајне информације. На основу њих наводно погађа и руске циљеве. Али, посебно је Вашингтону стало да оно што раде тајне службе – остане тајна, преноси Дојче веле.

Рат Русије против Украјине је и рат шпијуна. Западне земље не шаљу само оружје и залихе, већ и вредне обавештајне податке. Пре свих САД и Велика Британија опскрбљују Кијев сателитским снимцима, пресретнутим руским порукама и помажу у извиђању.

Стручњаци британске службе за прислушкивање ГЦХК месецима помажу Украјини да се одбрани од руских кибернетичких напада.

Јавност додуше мало зна како обавештајна помоћ конкретно изгледа. Али, у америчким обавештајним кулоарима говорка се о великом успеху, упоредивим с кубанском ракетном кризом и проналажењем Осаме Бин Ладена у Пакистану.

„Ми Украјинцима на бојном пољу редовно дајемо детаљне и правовремене обавештајне податке како бисмо им помогли да бране земљу од руске агресије; и то ћемо наставити и даље“, наводи се у штуром саопштењу Бијеле куćе са краја априла.

Верује се да су више пута западне службе дале украјинској војсци одлучујуćу предност – и нанеле значајне губитке руској војсци. Барем је тако недавно објавило неколико америчких медија.

Према истраживању Њујорк тајмса, управо су амерички обавештајци помогли украјинској војсци да до сада убије дванаест руских генерала.

Вашингтон пост је објавио да су америчке службе Украјинцима доставиле координате руског ратног брода Москва, који је потопљен у ракетном нападу.

Чињеница да руски падобранци нису успели да изврше изненадни напад на аеродром Гостомељ у близини Кијева у првим данима рата, последица је, како се наводи, упозорења тајне ЦИА Украјинцима.

Америчка влада није одушевљења што овакве информације цуре у медије па покушава да ограничи штету. Тако је портпарол Пентагона признао да Американци достављају податке, али негирао да се ту ради о тачним локацијама високих руских официра или руских мета.

„Да будем искрен, Украјинци имају много више информација од нас“, рекао је портпарол.

Шеф ЦИА Вилијам Барнс био је доста љут због извештаја медија. „То је неодговорно. Опасно је када људи превише причају о обавештајним стварима, било приватно или јавно.“

Постоји практичан разлог зашто се, за разлику од испорука оружја, не говори о сарадњи тајних служби: службе не желе да изгубе своје изворе који могу бити и у руској војсци или чак самом Кремљу. Такође, не желе да Руси схвате где цури и где се прислушкује.

Политички је ствар такође незгодна. Што се више прича о конкретној америчкој обавештајној помоћи, то је јачи дојам да су САД малтене страна у рату. То Вашингтон по сваку цену жели да избегне, иако је очито да су америчко оружје и обука доста помогли Украјинцима.

Сједињене Државе су на сличан начин, мање-више прикривено, осамдесетих година помогле да се потисну московске трупе у Авганистану.

У то време, Совјетски Савез је извршио инвазију на суседну земљу како би успоставио марионетску комунистичку владу. САД и друге земље су оружјем подржавале авганистанске муџахедине. Совјетски Савез се уплео у герилски рат који је трајао десет година и завршио повлачењем Црвене армије 1989. године.

И немачка обавештајна служба БНД била је укључена у Авганистан у то време. Средином осамдесетих покренута је тајна операција „Летња киша“ на иницијативу појединих посланика Бундестага.

Годинама је БНД испоручивао помоć муџахединима, укључујуćи јакне, чизме, шаторе, вреćе за спавање, батеријске лампе, уређаје за ноćно посматрање, мотоцикле, па чак и пољске болнице. Заузврат, авганистански борци су Немцима уступали најновије совјетско оружје којег се докопају, како би НАТО добио податке о њему, закључује Дојче веле.

Тренутно званични Берлин ћути о обавештајним активностима у Украјини.

Пре неколико седмица, на тајним састанцима у парламенту, наговештено је да ниједан агент БНД-а тренутно није директно активан у ратној зони, али да постоји „активна размена“ с Украјинцима и другим службама у региону. Кажу, и данас постоји велики интерес да се подробније испита руско оружје.