Понедељак, 27.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Српској деци у Гламочу одузето право да уче матерњи језик

У хрватском кантону, у три општине у којима су Срби већина, ученици могу учити искључиво хрватски или бошњачки
Гламоч: начелник општине Небојша Радивојша обећава да постоји шанса да се српски језик врати у школе (Фото: Фејсбук)

Од нашег дописника

Сарајево – Гламоч, једну од четири локалне заједнице с већински српским становништвом у Федерацији БиХ (ФБиХ), која територијално припада Кантону 10, многи виде као најупечатљивији пример дискриминаторског односа власти према српском народу и његовим правима. У тој општини српској деци ускраћено је Уставом загарантовано право да уче матерњи језик и изучавају националну групу предмета по наставном плану и програму Републике Српске. Борбу за једно од основних права своје деце, које им је загарантовано и Дејтонским мировним споразумом, гламочки Срби, углавном повратници, воде безуспешно више од две деценије.

„Такав апсурд, сигуран сам, не постоји нигде у свету. Имате у школама већински српску децу, а оспоравате им да изучавају свој језик, своју историји, своју културу, да пишу ћирилицом”, каже за „Политику” Горан Броћета, делегат СНСД-а у Дому народа Парламента Федерације БиХ.

На тај начин, напомиње он, „наша деца потпуно губе нит са сопственим бићем” и зато „нећемо одустати да се боримо” јер не тражимо ништа више мимо онога што нам припада као једном од конститутивних народа у Кантону 10. То би морали, коначно, „да схвате и у кантоналној влади”, у којој главну реч воде хрватски политичари (чланови ХДЗ-а БиХ) који су део власти и у Гламочу.

Многи су мишљења да српска деца у општини на југозападу БиХ испаштају због неких себичних ставова и начина размишљања хрватских политичара у Кантону 10, то јест Ливањском кантону. На такав закључак наводи и изјава Горана Броћете да је „највећи проблем” то што се у већински хрватском кантону налазе три општине у којима су Срби већина. „Хрватима то смета јер они не желе да виде развијене српске целине унутар свог кантона”, каже Броћета.

За разлику од Гламоча, у општинама Дрвар и Грахово, такође већински српским, које припадају Кантону 10, српска деца се већ годинама образују по наставном плану и програму Републике Српске, a у Дрвару од 2003. године. За то су се с много муке и труда изборили њихови родитељи заједно са општинским руководством. Међутим, српски школарци у општини Босански Петровац у Унско-санском кантону и дан данас, због игнорантског односа тамошњих властодржаца и њиховог намерног потцењивања загарантованих права српских повратника, не могу да уче матерњи језик. Из тог разлога се већина опредељује за школовање у Републици Српској, у општини Дрнић, удаљеној десетак километара од места у којем живе. У противном, морали би у ОШ „Ахмет Хромаџић” у Босанском Петровцу, као што је то случај и у многим другим школама у ФБиХ, да уче и лекцију о „геноциду у Сребреници”.

Начелник општине Гламоч Небојша Радивојша недавно је за РТРС изјавио да постоји реална шанса да се српски језик, коначно, почне изучавати и у гламочким школама. Обећања у том смислу стигла су из кантоналног ресорног министарства и он очекује да ће, како каже, „испоштовати реч коју су нам дали”. Огорченим родитељима и њиховој деци, која су при упису у школу морала да се определе хоће ли учити хрватски или „босански језик” јер српског нема, остаје да се надају да се неће и овога пута све завршити само на обећању.

 

 

 

Коментари15
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nesh
I nakon skoro 30 godina od završetka rata i dalje vlada atmosfera, histerija teškog provincijalizma... čak i afričke države poodavno pokušavaju uvesti nešto što racionalan svet naziva osnovnim ljudskim pravima a jedno od njih je obrazovanje na sopstenom jeziku, koji uzgred budi rečeno i jeste taj iz kojeg su nastali baš ti jezici koje primoravaju srpsku decu da ih uče
nikola andric
To je ''starovremska nomenklatura''. U Nemackoj se nemacki zove ''visoki nemacki'', u Holandiji ''pristojan holandski'' a u Srbiji ''knjizevni jezik'' . ''Maternji jezik'' bi, nedaj Boze, sve dijalekte izjednacio sa ''formalno drzavnim'' odnosno ''statusno uzvisenim'' jezikom.
Иван Грозни
У Гламочу је на власти Додиков СНСД.
Игор
Смешни смо! Не маримо за српски језик и ћириличко писмо у Србији, али нас погађа проблем националне мањине у БиХ. Улица се чисти од дворишта.
Борис М. Бања Лука
@Игор Ми, Срби нисмо мањина у БиХ, него конститутивни народ. Прочитајте Устав.
Милош Миленковић
На ово треба реаговати истом мером, - забранити хрватској мањини у Србији иста права која су одузета Србима у том хрватском кантону.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.