Избеглицама из Украјине веома је важна психолошка подршка
Од нашег специјалног извештача
Варшава – Од почетка ратних сукоба у Украјини, из ове земље избегло је више од пет милиона људи, од којих је преко 3,3 милиона њих уточиште пронашло у Пољској. С обзиром на то да је по украјинском закону мушкарцима забрањено да напуштају земљу док траје ратно стање, у километарским избегличким колонама углавном се налазе жене и деца, које је рат раздвојио од њихових најмилијих – очева, мужева, браће и осталих мушких чланова породице. Портпарол УНХЦР-а у Пољској Рафаел Кострзински подсећа да су у сваком ратном сукобу жене и деца под посебним ризиком: почев од тога да буду жртве силовања или трговине људима, па све до могућности да буду сведоци стравичних ратних злочина и разарања. Због тога им је потребна и психолошка подршка, а агенција Уједињених нација за бригу о избеглицама сарађује са бројним невладиним организацијама које пружају ову врсту помоћи у случајевима силовања, родно заснованог насиља и губитка блиских чланова породице.
Портпарол Министарства спољних послова Пољске Лукаш Јасина истиче да се невладин сектор, заједно са украјинском дијаспором која броји преко два милиона људи, први организовао око пружања психолошке помоћи избеглицама и то на самим граничним прелазима.
– Немогуће је пружити психолошку помоћ и подршку свакој избеглици из Украјине, јер је преко три милиона људи ушло у нашу земљу од почетка ратних сукоба. Међутим, потрудили смо се да релативно брзо отворимо центре за жртве силовања и ратних злочина, односно оне који су били сведоци стравичних ратних разарања и губитка својих најближих. У њима раде психолози посебно едуковани за рад са трауматизованим људима – каже Јасина и додаје да брига државе не сме да се заустави само на донацији топлих ћебади, пелена и хране за бебе.
Због пандемије вируса корона деца из Украјине су, попут свих осталих малишана на планети, протекле две године живела у потпуно измењеним животним околностима: у социјалном карантину, одвојена од вршњака, школе и без већине социјалних активности које представљају саставни део детињства. Све ове околности биле су провокативне за ментално здравље најмлађих, сада суочених са новом траумом, која из корена мења њихове животе. Истргнути из топлине и сигурности својих домова и родитељског загрљаја, око 700.000 малишана прилагођава се на нове животне околности. Неки су смештени у прихватне центре, други код рођака који су се преселили у Пољску много пре почетка ратних сукоба, а трећи у пољске породице, које су отвориле своје домове за хиљаде непознатих људи из Украјине.
Викторија Соларчик, психолог и волонтер у пријемном и транзитном центру за избеглице у Варшави (Punkt Recepcyjny Warszawa Wschodnia) истиче да је свака избеглица из Украјине у могућности да користи услуге здравственог система Пољске, што значи да може да добије бесплатну психолошку помоћ и подршку.
– Свим особама које беже из ратног пакла потребна је помоћ психолога, али жене и деца представљају најрањивији део избегличке популације и зато се ми трудимо да што пре дођемо са њима у контакт. Чак и да нису били жртве или сведоци ратних злочина, одвојени су од својих мужева, очева, браће и синова и стрепе за њихов живот. Нажалост, готово свакодневно слушамо о злочинима над цивилима, а у медијима све чешће чујемо вести о силованим женама. Иако ми ниједна жена из Украјине са којом сам разговарала није поверила да је била силована, статистички је немогуће да ни са једном жртвом сексуалног насиља нисам била у контакту – каже Викторија Соларчик.
Она истиче да су у свим прихватним центрима у Пољској на иницијативу психолога отворене играонице за децу, како би се малишани вратили свом најважнијем развојном задатку, а то је игра. Наша саговорница похваљује напоре владе и локалне самоуправе, који доста помажу приликом запошљавања избеглица, напомињући да ће се они пре опоравити од трауме и наставити колико-толико нормалан живот, ако имају обавезу одласка на посао и осмочасовног рада.
– Људи веома разнолико реагују на трауму којој су изложени. Неки инсистирају да раде исти посао којим су се бавили у Украјини, јер желе да њихов садашњи живот буде што више налик њиховој дојучерашњој свакодневици. Други су потпуно изгубљени и дезоријентисани, па нас питају за савет шта да раде са својим животом и како да пронађу нови идентитет, а ми се трудимо да им понудимо што више опција и информација. Без икакве сумње, најгоре је онима који су изгубили најмилије и иза себе оставили срушене домове. Они ће имати најозбиљније психолошке последице и најдуже се оправљати од ратних траума – наглашава овај психолог.
Викторија Соларчик примећује да се у моменту када се цела планета полако оправља од пандемије вируса корона и враћа старом животу, народ Украјине суочава са масовном ратном катастрофом и новом претњом њиховом физичком и менталном здрављу. Због тога ће, закључује наша саговорница, повратак тзв. нормалном животу грађанима Украјине двоструко теже пасти.
Подели ову вест








Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.