Субота, 25.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Рад у црвеној ковид зони највише оптеретио лекаре

Трећина испитаника показала је потребу за подршком психолога, али је само пет запослених и затражило, показало је истраживање из септембра 2020. које је представљено јуче
Рад са најтежим пацијентима највише исцрпљује (Фото Н. Марјановић)

У Војводини на 100.000 становника долази 249 лекара, док у Аустрији о истом броју грађана брине чак 530 доктора. Истовремено, у северној српској покрајини приметна је и недовољна искоришћеност капацитета у здравственим установама. Далеко од лагодне, ситуацију је искомпликовала и епидемија ковида 19, па је само током 2020. године више од четвртине здравствених радника оболело од новог вируса корона. Збир свих ових резултата показао је да је неопходно стратешко планирање кадрова, организације посла и подршке како би се заштитило здравље здравствених радника, а самим тим и становништва. Ово је закључак јучерашњег панела који је Институт за јавно здравље Војводине организовао поводом Европске недеље јавног здравља.

– У Војводини има довољно лекара када је реч о служби за здравствену заштиту предшколске деце и заштиту жена, иако се недостатак кадрова уочава у неким окрузима и у овим службама. Рецимо, Средњебанатском округу недостају педијатри, јер их је запослено двоструко мање него што је потребно, али је ту најбоља покривеност стоматолозима. Разлика у кадровима у појединим окрузима води ка неједнаком приступу здравствене заштите, а она је још више изражена када се упореде општине – објаснила је др Соња Шушњевић, шеф Одсека за примарну здравствену заштиту Института за јавно здравље Војводине.

Иако је у Војводини током 2020. године забележен мањи број посета пацијената у свим службама најуочљивији је недостатак кадрова у ванболничкој здравственој заштити и то у службама за здравствену заштиту одраслог становништва, школске деце и у поливалентној медицини.

Преоптерећеност, лоша организација и атмосфера у радном колективу могу да доведе до изгарања здравствених радника, што погубно утиче на целу организацију.

Како је показало истраживање из септембра 2020. године, објављено у Часопису за друштвене науке „ Теме”, приметно је умерено до високо изгарање здравствених радника у Војводини, а посебно лекара запослених у Клиничком центру Војводине. И то оних који су били у црвеној и наранџастој ковид зони.

– Истраживање је показало и да мушкарци више изгарају него жене. Овај ефекат најмањи је био код код лекара у Институту за јавно здравље Војводине. Приметили смо и да важну улогу има дужина ангажовања, односно да је најприметније изгарање код оних који су били ангажовани до три месеца. Тако да можемо говорити и о томе да се здравствени радници након неколико месеци адаптирају на услове рада – објаснила је проф. др Марија Зотовић Костић са новосадског Филозофског факултета, резултате истраживања које је обухватило 133 испитаника просечне животне доби око 40 година.

Истраживачи су закључили и да већи степен стреса и мање укупно задовољство послом подиже ниво изгарања. Особа која изложена овом ефекту, појаснила је саговорница, исцрпљена је, без енергије и има осећај неефикасности.
– Уочена је потреба да се уведе психолошка подршка. Али иако је трећина испитаника показала потребу за подршком психолога, само је пет запослених и затражило – додала је др Марија Зотовић Костић и закључила да се на ниво изгарања може деловати путем побољшања услова на раду, атмосфере у колективу и подизања опште атмосфере на послу.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Земунац
Свака част лекарима, али ако се истраживање односи само на лекаре онда је непотпуно. Шта ћемо са медицинским сестрама и техничарима, на које су пацијенти много више упућени него на лекаре? Ако је у тексту поменуто ''здравствени радници'' онда би требало да су обухваћени сви, који су поднели терет током пандемије.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.