Субота, 25.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: БРАНКО РУЖИЋ, министар просвете, науке и технолошког развоја

Србија ће у науци тек да пружа свету много

Са Министарством државне управе и локалне самоуправе правимо Каталог радних места у науци и истраживањима, који готово да је завршен
(Фото: Министарство просвете, науке и технолошког развоја)

Све прошлонедељне дојаве о постављеним бомбама у школама широм Србије биле су лажне, што је утврђено после темељних прегледа образовних установа од стране контрадиверзионих екипа МУП-а Србије. Проблеми научника, међутим, остају стварни и на њих су на недавном протесту указали представници Синдиката науке Србије који траже једнаке плате за једнак рад и запошљавање колега са факултета и института. О томе, али и о актуелним пројектима у области науке разговарали смо са министром просвете, науке и технолошког развоја Бранком Ружићем. Говорећи о захтевима Синдиката науке Србије, Ружић каже да наведени проблем није новијег датума и да није решаван годинама.

– Министарство је изузетно посвећено успостављању одрживог система институционалног финансирања научника, које је легислативно и регулисано Законом о науци и истраживањима. Континуирано предузимамо све кораке из своје надлежности, како би захтеви синдиката били решени на што оптималнији начин у тиму, који предводи Ана Брнабић, председница владе, а у коме активну улогу има и Министарство финансија. Са Министарством државне управе и локалне самоуправе правимо Каталог радних места у науци и истраживањима, који готово да је завршен. Са представницима већине института одржане су и непосредне консултације, при чему је највећи број њихових предлога, као и оних из синдиката, прихваћен. Програм институционалног финансирања је усвојен, у фази је имплементације у дијалогу са Синдикатом науке, па можемо да кажемо да су два од три њихова захтева решена – истиче у интервјуу за „Политику” министар Ружић.

Да ли Министарство просвете и влада могу да утичу на представнике факултета и института да спроведу Програм институционалног финансирања и запосле своје истраживаче на период трајања звања?

Већ се одржавају састанци са деканима, са нарочитом пажњом усмереном ка факултетима на којима је запослен велики број научника. Посебан акценат је на примени програма на акредитованим факултетима у делу који се односи на права и обавезе истраживача у погледу заснивања и дужине трајања радног односа.

Да ли су оправдане замерке дела истраживача Фонду за науку да не остварује замисао због које су основани јер не расписује довољно конкурса, програмима је обухваћено мало научника и не постоје гаранције да су сви одабрани пројекти прошли две рецензије јер избор није јаван, како је обећано да ће бити?

Фонд за науку прославио је трећи рођендан, а отворио шест конкурса. Кроз пет програма подржана су 282 научна пројекта, на којима учествује 1.737 истраживача. За финансирање свих пројеката обезбеђено је 43,9 милиона евра, инвестираних у рад истраживача, опрему, материјале, публикације, међународну сарадњу и научноистраживачке организације. Фонд је у марту отворио нови позив за програм „Идентитети”, намењен развоју научних истраживања у друштвено-хуманистичким наукама. А у јуну ће бити расписана још два нова конкурса. Прошле године за програм „Идеје”, влада је одобрила повећање буџета за чак шест милиона евра, тако да је кроз тај један конкурс омогућено веће финансирање него што би било кроз више мањих. Научници који не добијају новац кроз програме Фонда за науку настављају да буду институционално финансирани, а могу да се пријаве и на друге позиве фонда или програм „Хоризонт Европа”. На претходним програмима постојало је ограничење броја истраживача на пројектима, а то више не постоји. Сви програми које Фонд за науку реализује треба да обезбеде висок научни ниво, иновативност резултата, конкурентност на међународном нивоу и релевантност у односу на изазове друштва у целини. Тако да оцена да није било довољно позива до сад, не стоји. Пројекти се бирају кроз двостепено вредновање које спроводе страни стручњаци. Фонд је млада институција чији развој не пратимо само ми, већ и Светска банка и Европска унија, који такође финансирају њихове програме и пажљиво прате процедуре и резултате рада.

Изградња Био4 кампуса планирана је следеће године, што ће Србији донети препознатљивост на глобалној мапи науке. Шта ће се све наћи у том кампусу?

Градимо први овакав кампус у ширем региону чиме ћемо бити препознати на глобалној мапи развоја у областима биомедицине, биоинформатике, биотехнологије и биодиверзитета. Јако смо поносни на овај пројекат јер ће то бити место на којем ће се окупљати стручњаци, знање и инфраструктура, све што ће учинити да Србија напредује и да се развија. У оквиру кампуса на једном месту наћи ће се засигурно Биолошки и Фармацеутски факултет, али и разни институти, што ће им убрзати и олакшати сарадњу и комуникацију, па очекујемо да и научни резултати стигну много брже.

У току вашег мандата постављен је и камен темељац за Биосенс институт, на коме се очекују нова радна места за српске научнике. Колики је значај отварања оваквих института у Србији?

Богата научна традиција наше Србије заснива се на пионирским  остварењима истакнутих појединаца који обележавају светску историју сазнања, а потекли су са ових простора, попут Николе Тесле, Михајла Пупина, Милутина Миланковића... Изградња Биосенс института са осталих 66 у земљи чини богату мрежу и базу идеја, знања  и искуства и Србија ће тек да пружа свету много и да бива све признатија. Што је такође важно, овим отварамо 150 нових радних места у науци, задржавамо најбоље младе стручњаке у земљи и привлачимо најуспешније истраживаче из иностранства. Нема сумње да ће Биосенс бити један од водећих европских научноистраживачких института.

Посета Шарла Мишела, председника Европског савета, председнику Александру Вучићу резултирала је потписивањем уговора Светске банке и Европске уније о пружању подстицаја за раст истраживања, иновација и предузетништва у Србији, уз донацију од 41,5 милион евра. У које пројекте ће новац бити уложен?

Заиста смо поносни и почаствовани што је на мапи деловања оваквих институција Србија високо позиционирана. Идеја је да кроз ове активности наставимо и ојачамо већ постигнуто партнерство у Пројекту акцелерације иновација и подстицања раста предузетништва. Важно је да мотивишемо и подстичемо предузетнике, посебно оне који тек започињу послове, да своје иновације представе и развијају. Верујем да ће овакав споразум утицати на младе да креирају, осмишљавају и буду уверени да у својој земљи и својим институцијама имају преко потребну подршку за рад.

Коментари11
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zoran
Pa zar se toliko odlazaka mladih biti u buducnosti? ::)
NN
Ko god je iole dobar naucnik lako ce naci posao preko. Hvala Bogu odavno me nema tu...
pitanje
Više pažnje i sredstava treba da posvetite društveno-humanističkim naukama. Zašto nemate fondove za prevođenje naučnih radova?
Srđan
Sramota da se ministar tek sada oglasio. Prošlo je tri meseca od donošenja Progarama institucionalnog finansiranja, a nijedan ugovor nije potpisan. Dok istraživači imaju ugovore na godinu dana, dotle su plate profesora na Pravnom, Ekonomskom, FON 4000 evra.
Само да приметим
А, ови што купе диплому, они ће у политику?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.