Недеља, 03.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Треба храбрије кренути у енергетску транзицију

Хидроелектране „Ђердап” (Фото Д. Јевремовић)

Последњих година много се гради у Србији, а сви новосаграђени објекти морају да се прикључе на електричну мрежу. Цена електричне енергије у свету вишеструко је порасла, као и цене гаса, угља, нафте... Србија је, нажалост, принуђена да повремено увози струју не питајући за цену, за сада углавном из Републике Српске. Очекује се да ТЕ „Костолац 3” буде завршена до краја идуће године, када ћемо најзад престати да увозимо струју. Производња електричне енергије из термоелектрана тиме ће се попети на око 80 одсто укупне производње.

Иако се у електранама труде да уградњом филтера смање емисију угљен-диоксида, резултати су недовољни. Србија је већ годинама највећи емитер у Европи овог гаса који ствара ефекат „стаклене баште”. Београд се често помиње као један од најзагађенијих градова у свету. Загађен ваздух осети се и у Лазаревцу, Смедереву, Нишу, Бору, Шапцу... Заштита животне средине мора имати приоритет, да се што пре окренемо чистијим технологијама. Морамо одмах прогласити мораторијум на изградњу енергетских објеката који користе фосилна горива (угаљ, нафта) и повећати учешће обновљивих извора енергије (вода, ветар, сунце...). Постоји велика опасност за нашу привреду ако ЕУ уведе таксе на емисију угљен-диоксида за сваки производ који извеземо на њихово тржиште. Изградња нуклеарних централа је скупа и дуго траје – и до 20 година, и није право решење за Србију. У неким земљама почела је градња малих модуларних нуклеарних електрана. Њихова изградња би трајала 7–8 година и коштала 4–5 милијарди долара. Ако одлучимо да се у Србији гради нуклеарна електрана, то мора бити и политичка одлука, јер све зависи од инвеститора – и одржавање, и набавка уранијумског горива, и складиштење нуклеарног отпада... а велике су паре у питању.

Изградњом гасовода „Јужни ток” створена је шанса да се изгради неколико електрана – топлана. Због војног сукоба у Украјини, цене енергената су порасле, велика је неизвесност у вези с допремањем гаса до Србије па се изградња ТЕ ТО мора одложити за нека боља времена. Најзад је дошло време да искористимо ресурсе које нам је природа дала. Хидропотенцијал Србије је неискоришћен – последња ХЕ, „Ђердап 2”, пуштена је у погон 1988. године.

Зелену енергетску транзицију диктира нам ЕУ, али је она и у нашем интересу, имајући у виду да ће нам ваздух бити чистији. Стране компаније ће долазити у Србију ако им можемо понудити електричну енергију са зеленим сертификатом, јер тада не би плаћале таксу за декарбонизацију, коју ће ЕУ увести 2026. године.

Према пројекту београдског „Енергопројекта” из 1973. године, сугерисана је градња „Ђердапа 3” на простору између Доњег Милановца и Голупца, који би био веома моћна и атрактивна реверзибилна електрана. „Ђердап 3” био би највећа електрана ове врсте у Европи с производњом од 2.400 мегавата, а заједно с „Ђердапом 1” и „Ђердапом 2” имали бисмо укупно 4.086 мегавата. С овако великом производњом зелене електричне енергије, ђердапске електране битно би утицале на цену струје на берзи за југоисточну Европу. Електрана би имала четири агрегата и две акумулације на коти око 400 метара изнад нивоа Дунава. Оба језера су окружена шумом и могла би постати лепо туристичко насеље. Иако ће и за овај пројекат бити потребно „брдо пара”, многи страни инвеститори показали су велико интересовање јер су оценили да ће им се уложена средства брзо вратити имајући у виду садашњу цену струје у Европи. Морамо сами пронаћи средства да финансирамо ову градњу јер би она била наша „златна кока” за ЕПС и за целу привреду и земљу, иако ће нам јавни дуг неминовно скочити за који проценат. Алтернатива је да нам странци изграде електрану и да на крају сваке године покупе профит.

Светлост дана најзад је угледао и вишенаменски пројекат хидросистема „Лим – Западна Морава”. Главни објекат била би реверзибилна хидроелектрана „Бистрица” на реци Лим с горњом акумулацијом „Клак”. Производила би око четири пута мање струје од „Ђердапа 3”, а коштала би око 700 милиона евра. Даље према Западној Морави требало би изградити још четири хидроелектране, захваљујући којима би се, осим електричне енергије, обезбедила и довољна количина питке воде за околне градове.

Охрабрује вест да су се и наши највиши политички руководиоци најзад заинтересовали за изградњу реверзибилних хидроелектрана. Свакако да ће њихова изградња бити скупа, али ако желимо убрзани развој земље, мора имати приоритет, иако ћемо морати мало да „прикочимо” изградњу ауто-путева, пруга, метроа...

Драгутин Драгојевић,
Нови Београд

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zoran
Ne treba nikad hrabro krenuti ni u sta. Treba uvek pametno krenuti. Energetska tranzicija niej laka i pitanje da li je uopste moguca. Najverovatnije nije moguca sa ovom alternativom.
ДбР
Леп текст. Пун лепих жеља. И произвољних закључака. Србија највећи загађивач ваздуха у Европи! Хммм? Нуклеарне централе се граде 8-20 година. А хидро очас посла, као од лего коцки. Мени се чини да је решење у разноликости. Соларни панели по крововима + нове (реверзибилне) хидро-електране + мале нуклеарне + мало и на гас. Морало би полако, јер кошта много, и само да се не залуђујемо као Европљани, да је могуће брзо “откачити” Русе.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.