Субота, 25.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Пројкетни задатак обнове симбола Аранђеловца

То је први корак ка ревитализацији објекта од великог значаја, која ће бити реализована у фазама
Старо здање тридесетих година: градиле су га две династије (Фото: Завичајна збирка Народне библиотеке „Свети Сава“)

Аранђеловац – У Народном музеју у Аранђеловцу, пред великим бројем заинтересованих грађана и стручњака, а на иницијативу Грађанске иницијативе „Очистимо Аранђеловац”, недавно је јавно представљен пројектни задатак Старог здања, који је по наруџбини локалне самоуправе израдио Раде Мрљеш, виши конзерватор-архитекта, иначе рођени Аранђеловчанин који се већ 12 година бави конзервацијом архитектонског наслеђа, са аспекта заштите непокретних културних добара.

– Пројектни задатак реконструкције и конзервације Старог здања је први корак ка ревитализацији објекта. У њему су смернице за даље пројектовање и конципиран је кроз неколико различитих фаза – прво кров, затим фасада и санација влаге, па рестаурација, прво Кнежеве сале, а затим атријума и остатка ентеријера. Задање је под територијалном надлежности Завода за заштиту споменика у Крагујевцу, које сада израђује елаборат за утврђивање овог објекта за споменик културе. Иницијатива да се Здање издвоји из просторно-културне целине Парка Буковичке бање и утврди као појединачан споменик културе постоји већ читаву деценију, али се тек сада реализује. Са друге стране, Републички завод ради елаборат за категоризацију Парка Буковичке бање с обзиром на то да он у оквиру своје заштите има само најнижи, основни степен заштите као културно добро. Идеја је да се тај ниво подигне на ниво заштите културног добра од великог или изузетног значаја, што практично значи, да то културно добро неће више бити на периферији републичких институција, као што је то било до сада. Због тога је и Старо здање било препуштено локалној самоуправи, која је, с друге стране, власник овог објекта тек од 2019. године. Тако се симбол града Аранђеловца налазио на пола пута између свих страна, а заправо нико није био надлежан. У том смислу, мислим да су се ствари помериле са мртве тачке бар оног тренутка кад је Старо здање дошло у власништво локалне самоуправе – рекао је Мрљеш.

Раде Мрљеш (Фото: В. Проковић)

Присутнима је изнео све појединости и проблеме са којима се Старо здање носи, било је речи и о грађевинским променама које је претрпело током ових 150 година и закључио да је током 18 година напуштености, симбол града пропао више него током читавог једног века када је било у функцији.

Скупу је присуствовао и Бојан Радовић, председник Општине Аранђеловац, који је овом приликом и одговарао на питања грађана.

– Током 2020. године у десет месечних рата отплатили смо куповину Старог здања, чиме је општина први пут од изградње постала власник. Поред овог првог корака, веома је битна и његова намена. Овакав објекат треба да буде функционалан, самоодржив, са угоститељском понудом и имаће двоструку функцију – биће спомен-музеј, али и хотел, што су одобрили и Министарство културе и Заводи за заштиту споменика културе на републичком и регионалном нивоу. Старо здање треба да представља симбол града у којем ће поново бити одржавани културни догађаји, па и седнице Скупштине општине. Понећемо одговорност за овај објекат који смо спасили од заборава и сада имамо велику шансу да почнемо из почетка. Можда је мартовски пожар био и преломни историјски тренутак за овај објекат, који је ујединио цео град. Идеја је да фазе реконструкције Страог здања, прате и фазе реконструкције хотела „Шумадија” који се налази поред и да у наредних неколико година буде завршена реконструкција оба објекта, што ће бити веома велики изазов – објаснио је Радовић.

После представљања пројектног задатка, грађани, од којих су поједини потегли чак из Канаде, али и колеге из струке, урбанисти и архитекте, имали су прилику да поставе бројна питања на која су одговарали Радовић и Мрљеш. Свако је могао да изнесе мишљење, предлоге, али и бојазни, јер је Старо здање за све Аранђеловчане свакодневна рана готово две деценије. Забринутост постоји с разлогом јер објекат још увек није саниран, ни заштићен и сви би желели да потези у том смислу буду бржи. Најћешће предлагана идеја за будућу намену јесте хотел из претходне намене, у којем би Кнежева сала служила за културне и друге садржаје. Чуло се да би здање могло бити и Академија уметности са интернатом, градска кућа са претходним садржајима и туристичком понудом, идеје оживљавања некадашње баште на платоу испред хотела, враћање стилског намештаја и друго. Ипак у једном су се сви сложили, а то је да је нешто почело да се дешава и да су начињени први кораци.

Раде Мрљеш је подсетио и на историјски значај овог објекта који је изузетан, не само на локалном већ и на државном нивоу и који је поред Капетан Мишиног здања у Београду, по изградњи био најлепши у Србији. Мање се зна да су га градиле две династије, изградили Обреновићи и архитекта Коста Шрепловић (1836‒1872), а доградили Карађорђевићи и да је током изградње имао чак четири фазе. У најпрепознатљивијој фази за време Дунавске бановине (1939), пројектовање је поверено чувеном архитекти Ђорђу Табаковићу (1897‒1971), који је био пројектант хотела „Парк” и „Рекс” у Новом Саду и Патријаршијске библиотеке у Сремским Карловцима. Посебно је занимљиво што у овој доградњи није одступио од стила из прве фазе.

Ресорно министарство, најавило је још једну посету граду под Букуљом. Заштитни знак града Аранђеловца ове године прославља 150 година од изградње, а 22. марта ове године, у вечерњим часовима изгорео је део крова, површине 200 од укупних 9.000 квадратних метара.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.