Субота, 25.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Парк ћирилице отворен на „Ћириличној баштини”

(Фотографије Слободан Јовичић)

Бајина Башта – Четврта „Ћирилична баштина” у Бајиној Башти, манифестација посвећена неговању и подстицању коришћења ћирилице, почела је прексиноћ уз главни догађај – отварање првог Парка ћирилице у нас. То је уређен простор у центру вароши са словом ћ као знамењем, клупама налик књигама које су омаж српским великанима, ћириличном тастатуром погодном и за седење, инфо-таблама, дечјим игралиштем са азбуком, споменицима...

Речи Светог Ћирила „Услишите, Словени, вси слово, јеже крјепит срца и уми” истакнуте су на главном обележју парка. Цела та поставка симболично указује да је ћирилица наше историјско писмо којим су написане наше најзначајније књиге, али и писмо наше будућности лако примењиво и у свету савремених комуникација.

Окупило се и старо и младо да присуствује овом догађају, заиграло се коло КУД-а „Јелек” у главној улици, на бини засвирали музичари Гудачког трија РТС-а, у славу ћирилице, чију употребу Бајина Башта негује више од других.

– Парк ћирилице јединствен је у Србији и окружењу, а значај овог писма је и значај очувања нашег идентитета. Ми смо данас играли за ћирилицу, ми данас живимо ћирилицу. А велики број деце у парку најава је да ће он бити изузетно посећен – рекла је Весна Ђурић, председница општине Бајина Башта. Иницијатор „Ћириличне баштине” Синиша Спасојевић најавио је да ће, уз Парк ћирилице, у овом крају настати и музеј ћирилице, а затим посебну захвалност за вишегодишњи успех те манифестације исказао је градском архитекти Милошу Јелисавчићу, директору ужичког Архива Жељку Марковићу, као и потписнику ових редова из листа „Политика”.

Предавање у сали Установе „Култура” на тему „Спорови око ћирилице” одржао је проф. др Мило Ломпар, председник Задужбине Милоша Црњанског и један од водећих интелектуалаца у борби за очување нашег писма. Он је указао да се с потискивањем ћирилице кренуло у 20. столећу. Почев од стварања Југославије, па од комунистичке власти, када су уведене четири варијанте српскохрватског језика, након чега је у први план избила хрватска језичка политика, која је у Устав те републике 1974. ставила да се у Хрватској говори језик који у „својој форми јесте хрватски књижевни језик”.

– Биле су то фазе којима се одвајала језичка материја. Код писма иде драстичније: већ поткрај СФРЈ ћирилично писмо се не види унутар простора Хрватске, на узмаку је у БиХ, па и унутар саме Србије, нарочито у Београду. Ни у протекле три деценије након распада Југославије такво затечено стање нема могућности у Србији да се промени. Наше писмо је најтужније дане доживело у тренутку кад је било логично да му се вратимо без икаквог комплекса или осећања кривице. Код нас је формирана једна интелектуална клима, дејство на пропагандној равни које подразумева апсолутну арбитражу у свим идентитетским питањима. Оно траје до дана данашњег, укључујући телевизије на националним фреквенцијама и друге садржаје. Та врста арбитраже доводи вас у старту у дефанзиван положај ако било шта хоћете да промените јер долазите у позицију да морате да се правдате по разним основама. Ту је и механизам онемогућавања равноправног положаја ћирилице, која је знатно мање заступљена код нас од латинице. Суочени смо, дакле, с једним систематски организованим друштвеним инжењерингом, оправдаваним од интелектуалаца који заговарају једну врсту денационализације српске културе, а политичари то спроводе без икаквог отпора. Ми, стога, уопште нисмо у позицији да говоримо о промени положаја ћирилице. Сматрам да то не одговара правичности, те да огромна одговорност није на тим интелектуалцима, него на политичарима, који морају схватити да су питања језика и писма она на којима ће овај народ опстати или пропасти – казао је Ломпар, уз апел да се систематски унапреди положај ћирилице у јавној сфери.

Њему је овде уручена захвалница „Ћириличне баштине” за неговање ћирилице, српског језика и писма.

Арно Гујон добитник „Ћириличне даровнице”

Током четвородневне „Ћириличне баштине” организује се низ програма. На конкурсу за песму посвећену ћирилици (око 100 песама пристигло из пет држава) победничка је „Писмо” ауторке Марине Николић. Следи ученичка дебата „Ћирилица–латиница”, представа „Бедеми ћирилице”, Караван културе говора, предавање о раној српској писмености, изложба калиграфских радова, беседа у манастиру Рача посвећена Ћирилу и Методију, стручна трибина на којој говоре Арно Гујон, Слободан Роксандић и Радован Кнежевић. На крају (24. маја) следи уручивање награде „Ћирилична даровница”, чији је овогодишњи добитник хуманитарац Арно Гујон. За, како се образлаже, његове заслуге у отварању школа српског језика у иностранству, помоћ школама на Космету, учешће у Каравану културе говора и друго, па и зато што користи ћирилицу у објавама на друштвеним мрежама, препознајући колико је за наш идентитет ћирилица значајна.

 

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

на многаја љета
Паметно за оригинално представљање у туризму, за ћирилицу само освешћено грађанство и цивилизована држава која поштује свој историјски и културни идентитет.
Petar Dozet
Lepo je zaista sve ono u čemu uživamo, pogotovo ono u čemu uživaju i drugi i zašto nas poštuju i drugi. Prilično je opasno, historijski neistinito i štetno intenzivno vezivati naš identitet za religiju i pismo, jer se na taj način stiče dojam da nemamo ništa drugo što je vredno i autentično. Istorija Srba je mnogo duža i od pisma i od religije, a i mnogo duže će trajati od obe ove stvari.
Бата
Да ли је ово лош симболични изговор за иначе никакву бригу о ћирилици у свакодневици - тематски парк ?! Не би ме чудило да на улазу у тај парк стоји извињење онима који у ћирилици виде великосрпску претњу, или нека стална изложба неких NVO о великосрпском шовинизму. Цинизам на страну, докле год је ћирилица инфериорна у рекламама и таблама фирми, на телевизијским натписима, на паковањима робе коју купујемо, у штампи... ништа неће помоћи десет оваквих "изговор-паркова".
Darko
Odlicna ideja. Inace prodjite kroz Uzice i pogledajte koliko ima(nema) cirilicnih natpisa na javnim mestima-grad sa preko 90 procenata srpskog stanovnistva.
Gale
Прво власт да примени закон о ћирилици који је сам донела.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.