Четвртак, 07.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
БЕОГРАД НАСТАВЉА АКЦИЈУ БРИСАЊА ПРИЗНАЊА „КОСОВА”

Приштина би у НАТО, може да прође као Тајван

Када је Кина преузела столицу чланице у Савету безбедности, више десетина држава у свету повукло је признања Тајвана
(Саша Димитријевић)

Дипломатска битка за статус Косова и Метохије наставља се несмањеном жестином. После двогодишње паузе настале на темељу Вашингтонског споразума Приштина је уз отворену подршку Берлина и Лондона поднела захтев за чланство у Савету Европе. Недуго затим је Београд одговорио наставком акције отпризнавања лажне државе Косово. Поучен искуством да се Приштина не придржава чак ни споразума чији је гарант Европска унија, Београд је преко министра спољних послова Николе Селаковића наставио живу дипломатску активност у бројним државама широм света. У коферу те шатл дипломатије прикупљено је више отпризнавања тзв. Косова, али су званично четири државе, и то из Африке и из карипског региона, већ одлучиле да повуку раније донету одлуку да признају нелегалну сецесију дела Србије. После седнице Савета за националну безбедност министар Селаковић је председнику Александру Вучићу предао дипломатске ноте четири државе које су већ повукле признање Косова, а Савет је овластио Вучића да јавност обавести о којим је земљама реч.

Нагласио је да ће Влада Србије и Министарство спољних послова „наставити жестоко да се боре” и да раде на повлачењу признања. Претходно је, чак и пре увођења мораторијума на лобирање за нова отпризнавања, чак 18 држава повукло признање Косова. А са ове четири нове државе тас држава у УН које не признају такозвано Косово је тежи, па тако од 193 чланице свега 88 признаје једнострано проглашену независност, док је против чак 100. Уз то, пет држава је у помало нејасној позицији. Оне званично признају Косово, али приликом гласања за чланство Приштине у међународним организацијама не изјашњавају се у њену корист.

За Београд није било изненађење то што је тзв. Косово искористило прву прилику да прекрши Вашингтонски споразум и поднесе захтев за чланство у Савету Европе. За овај политички гест Приштина је отворено добила подршку Берлина, Лондона и Анкаре, а све то подржава и Америка. После повлачења Руске Федерације из Савета Европе, 15. марта, у западним политичким центрима сматрају да су се створили политички услови да Приштина изађе из међународне изолације у коју ју је „гурнула” Србија. За чланство у СЕ потребно је најмање две трећине гласова држава чланица, што такозвано Косово има јер лажну независност на Старом континенту није признало свега неколико земаља. Осим за СЕ, Приштина је најавила да ће аплицирати и за чланство у Партнерству за мир НАТО-а, али је велико питање да ли ће до тога и доћи јер с тим морају да се сложе све државе чланице, а четири државе из ЕУ, Шпанија, Румунија, Грчка и Словачка, нису признале једнострано проглашену независност.

Без обзира на то што се против наше земље налазе најмоћније државе Запада, Београд неће одустати од легитимне борбе за очување међународног јавног права, али и интереса Србије. Кампања отпризнавања КиМ почела је 2017. године и у томе се посебно истицао тадашњи министар спољних послова Србије Ивица Дачић. А пре неколико дана Дачић је изјавио да ће, после наставка акције Србије, број држава које ће отказати подршку Приштини бити све већи. За „Политику” каже да је ситуација драстично промењена последњих година и да су 22 државе чланице УН повукле признање „Косова”. „Наставак акције повлачења признања лажне државе Косово је логични одговор на то што Приштина не поштује Вашингтонски споразум. Тај одговор их и највише боли. Сигуран сам да ће све западне земље осудити нашу акцију повлачења признања, а нико ни реч није рекао против захтева Приштине за пријем у Савет Европе”, изјавио је Дачић.

Каријерни дипломата Зоран Миливојевић каже да је то једина политика коју Србија има на располагању да се одупире процесу признавања и потврди косовске „државности”. За наш лист каже да је то политика која даје опипљиве и конкретне резултате. „Ова политика јача аргументе Србије и нашу позицију у одбрани државног и националног интереса, имајући у виду да је Косово протекторат УН и да се тамо то питање мора решавати. Та политика спречава могућност да Косово, на мала врата, преко Генералне скупштине УН, на основу механизма који је примењен у случају Палестине, добије статус посматрача у УН и на тај начин отвори процес приступања. Политика отпризнавања је битна јер се залаже за поштовање принципа међународног права”, каже Миливојевић.

А западни дипломата који тренутно ради у Приштини сматра да Србија има веома озбиљну дипломатију, која тачно зна шта ради и вуче веома добре потезе. Констатује да је српска дипломатија последњих година веома интензивна према карипским државама, земљама Јужне Америке, а исти случај је и са афричким земљама, где пре свега јача економски утицај Кине. Наводи како га не би изненадило да има десетак држава које би могле да повуку акт о признању Косова.

„На почетку се Србија више концентрисала да разговара преко својих амбасада и дипломатских представника који су били и сада су веома активни. Тамо где нису могли да допру слали су писма и били су веома упорни”, наводи наш извор и додаје да је статус „Косова” у међународним односима и даље нерегулисан и да никако нису у праву из Стејт департмента када прилично дипломатски невешто покушавају да објасне да је та ствар доведена до краја.

Међународно право познаје повлачење признања независности и то што се последњих година догађа с лажном државом Косово није први, а сигурно неће бити ни последњи случај. Сигурно најилустративнији пример за то Тајван, који су прво признале готово све државе света јер је Кина у том периоду водила изолационистичку политику. Тада су се готово утркивале земље у свету које ће признати Тајпеј и на крају је ово острво заступало интересе Кине и било је чак и стална чланица Савета безбедности. Међутим, када се континентална Кина на велика врата вратила у међународне односе и преузела столицу чланице у Савету безбедности, тада је дошло и до повлачења признавања Тајвана од стране више десетина држава у свету.

А политичи аналитичар Дејан Вук Станковић каже да је политика отпризнавања веома добра и паметна и да с њом и убудуће треба наставити. „Отпризнавање такозваног Косова је битно политички и психолошки веома важно за Србију. Политички јер се спречава да тзв. Косово уђе у УН преко Генералне скупштине УН као Палестина. Веома је важан и психолошки аспект јер овом политиком Србија добија сатисфакцију за своју деценијски борбу против независности Косова, која ће бити настављена”, закључује Дејан Вук Станковић.

Јовановић: Сепаратизми дижу главу и у државама ЕУ

Сматра се да је суверенитет неке државе признат тек када она постане чланица Уједињених нација. УН има 193 земље које сматра државама чланицама, број који је готово четири пута већи него када је организација основана 1945. године. Убедљива већина нових чланова придружила се у педесетим и шездесетим годинама прошлог века, када су европске државе остале без својих азијских и афричких колонија, и деведесетих, након распада Совјетског Савеза и Југославије. Само две нове државе приступиле су УН од 2000. године – Источни Тимор и Јужни Судан. Постоји више разлога за то, углавном правних и политичких, а не географских. Да ли ће и ко прихватити независност неке територије, зависи од тога колико то некој држави одговара.

Конвенција у Монтевидеу 1933. године, која је поставила модерна правила државности, каже да би земља требало да поседује стално становништво, дефинисану територију, владу и способност ступања у односе с другим земљама. Постоји један важан разлог зашто се нове државе данас ретко формирају – или, ако траже независност, ретко их признају други. Матична држава, према међународном праву, мора да се одрекне те територије мада је и ова одлука због косовског преседана стављена под велики знак питања. Такозвано Косово је прогласило једнострану независност 2008. године. Већина земаља на Западу, укључујући САД, Велику Британију и Немачку, признају Косово, али Русија и Кина, обе чланице СБ УН, то нису учиниле. То је разлог због ког тзв. Косово није држава чланица УН, па се према међународном праву не сматра сувереном. Други проблем за Косово је тај што Србија одбија да прихвати његову независност.

„Политика отпризнавања у новим геополитичким кретањима има још веће шансе јер постаје јасно да политика двоструких стандарда водећих западних земаља угрожава основе међународног правног поретка и подстиче сепаратизме у разним деловима света. Тога посебно постају свесне земље које се и саме боре са сепаратизмом подстакнутим са стране. Међу најбројнијим су земље Африке, Латинске Америке и Азије. Због те политике двоструких стандарда није поштеђена ни Европа, где дижу главу сепаратизми у државама чланицама ЕУ”, каже за наш лист дипломата Живадин Јовановић. Хронологија повлачења признања

1. Сао Томе и Принципе – 7. 1. 2013.

2. Суринам – 27. 10. 2017.

3. Гвинеја Бисао – 21. 11. 2017.

4. Бурунди – 15. 2. 2018.

5. Либерија – 20. 6. 2018.

6. Папуа Нова Гвинеја 29. 6. 2018.

7. Лесото – 16. 10. 2018.

8. Комонвелт Доминика 2. 11. 2018.

9. Гренада – 4. 11. 2018.

10. Унија Комора – 7. 11. 2018.

11. Соломонска Острва – 28. 11. 2018.

12. Мадагаскар – 5. 12. 2018.

13. Палау – 17. 1. 2019.

14. Централноафричка Република – 26. 7. 2019.

15. Того – 28. 6. 2019.

16. Гана – 7. 11. 2019.

17. Науру – 22. 11. 2019.

18. Сијера Леоне – 2. 3. 2020.

19–22. председнику Србије предате ноте четири државе – 13. 5. 2022.

 

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Боро
Хаити, Доминикана, Гвинеја Бисао и Гамбија. Да се не мучите.
paralelni svet
Koliko Srba žive u nabrojanim državama koje su povukle przinanje Kosova, a koliko u Americi, Kanadi, Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Australiji, Francuskoj, Italiji....
Dragče
KO UKRAJINA ???

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.