Понедељак, 27.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Крупно срце Рађевине

Иако спадају у ред недовољно разијених подручја, Крупањ и његових петнаестак хиљада становника с поносом носе титулу најефикасније локалне самоуправе у Србији, чему је знатно допринео и пројекат „Најдужа пијаца на свету”
(Фото В. Урошевић)

Крупањ – Разноликост природних лепота, испод венца Подрињских планина Гучева, Борање и Соколских планина, краси Рађевину. Њено средиште је Крупањ, административни центар краја који вековима негује и баштини све оно што му је природа наменила. Иако спада у ред недовољно разијених подручја, данас са свега петнаестак хиљада становника, ова мала општина Мачванског округа, у последње време усправља се након година мучне транзиције.

Крупањ је недавно понео титулу најефикасније локалне самоуправе у Србији у побољшању животног стандарда грађана. Руководство општине пронашло је начин да све оно што рађевска земља рађа и доноси, на модеран начин, понуди и тржишту и туристима кроз пројекат „Најдужа пијаца на свету”. Како би што лакше и брже дошли до својих купаца, пољопривредници у општини Крупањ користиће апликацију која ће повезати домаћинства у кругу од 300 километара, због чега и кажу да су најдужа пијаца на свету. Истовремено, посетиоцима који желе да обиђу пољопривредна домаћинства и пробају домаће производе, општина Крупањ је обезбедила обилазак локација означених у апликацији, на електричним бициклима. Тако ће туристи који ће се обрести новоасфалтираним планинским путевима и стазама Рађевине, поред оком видиљивих лепота природе моћи да осете и њен укус ‒ јединствених малина и купина, сочних шљива и јабука, сира, кајмака, плодова које Рађевина рађа, а Крупањ „укрупњује”.

Одвајкада је Крупањ, захваљујући даровима природе, важио за значајно место у Подрињу.

У средњовековној српској држави, како у свом делу „Рађевина и Рађевци” пише професор Јован Јањић, био је центар железне индустрије. Био је и колонија Дубровчана, а први помен овог места под именом Crupan, наводи се управо у дубровачким списима из 1417. године. Занимљив је и податак да је до половине 15. века у Крупњу било 38 конзулата, а највише 1449. године, чак четрнаест.

Бивали су Рађевци први и у борбеним редовима током страдалних ратова за отаџбину. Јединствени, чврст морал горштака који су населили Рађевину у 17. и 18. веку, понет из Херцеговине, Старог Раса, Јужне Србије, са Косова и Метохије и Црне Горе, а у сагласју са становништвом које су ту затекли, калили су каменом на којем су своје куће дизали. У одбрани кућног прага, страдања су била толика да је блаженопочивши епископ шабачко-ваљевски Јован Велимировић, синовац владике Николаја Велимировића, говорио да пшеницу из ових крајева узету за панаију не треба освештавати, пошто је изникла из земље натопљене крвљу стотина хиљада српских војника и сељака, палих за Србију и православље. Трагови ратова на овом подручју још су оком видљиви. Јунацима у част, синови и унуци, сакупили су по рововима расуте кости и похранили их у спомен-костурнице на Мачковом камену и у цркви у Крупњу.

Након што је Крупањ пострадао и у Другом светском рату (остала је нетакнута само зграда  апотеке која је била у власништву једног Немца) уследила је обнова и поновно уздизање престонице Рађевине. Уздизао се и културни живот. Сем нових засада на сеоским пољима и освежених варошких фасада, управо у згради Дома културе „Политика”, крајем осамдесетих година прошлог века, београдска опера извела је Росинијевог „Севиљског берберина”.

Коме је више дато, од њега се више и тражи. А Рађевци, богатство од природе дато у хладним планинским изворима, густим шумама, у плодовима из и са плодне земље или пак богатсво у заслугама знаменитих људи рођених на овој земљи, знају да вреднују и да га оваплоте. Па и у апликацију преточе. А све, идући у корак са садашњицом, а каткад и корак испред ‒ у сусрет надолазећем времену.

Горштаци ратници

Бивали су Рађевци први и у борбеним редовима током страдалних ратова за отаџбину. Јединствени, чврст морал горштака који су населили Рађевину у 17. и 18. веку, понет из Херцеговине, Старог Раса, Јужне Србије, са Косова и Метохије и Црне Горе, а у сагласју са становништвом које су ту затекли, калили су каменом на којем су своје куће дизали. У одбрани кућног прага, страдања су била толика да је блаженопочивши епископ шабачко-ваљевски Јован Велимировић, синовац владике Николаја Велимировића, говорио да пшеницу из ових крајева узету за панаију не треба освештавати, пошто је изникла из земље натопљене крвљу стотина хиљада српских војника и сељака, палих за Србију и православље. Трагови ратова на овом подручју још су оком видљиви. Јунацима у част, синови и унуци, сакупили су по рововима расуте кости и похранили их у спомен-костурнице на Мачковом камену и у цркви у Крупњу.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.