Записи о поп Ћири и поп Спири, Буфало Билу и Атилином благу

Нови Сад – Публициста и хроничар Новог Сада, Зоран Кнежев воли да каже да се он бави писањем и прошлошћу града, а не историјом. За неколико година објавио је шест књига, а нова седма доноси 62 приче о прошлости Војводине. У њој се историја преплиће се легендама, казивањима и сећањима, па аутор испреда и о посети Буфало Била Зрењанину, трага за селом поп Ћире и поп Спире и Атилином благу, пише о дубровачким племићима у Војводини, Душану Попову чији живот је послужио као инспирација за лика тајног агента Бонда...

Новосадска публика воли, како се досад показало, овакву литературу, па је и представљање нове књиге „Војводина, казивања и сећања” испунило амфитеатар у дворишту Архива Војводине. Свирало је педесетак тамбураша Центра за тамбурашку музику, а као специјални гост стигао је из Америке један од чувених осам тамбураша с Петроварадина, Момчило Мома Николић. Он је том приликом рекао да је 70-их година Петроварадинска тврђава била „наш Карнеги хол”.

На тврђаву су долазиле, према речима Николића, знамените личности из света, а тамбура је најбоље знала да презентује наше народе и културу.

„За тамбуру кажу да је те буњевачка, те хрватска, те имају је Мађари, имају је Роми. Рекао бих да је тамбура свију нас”, казао је члан легендарне поставе „Осам тамбураша Јанике Балажа”, испричавши и да су надимак добили када је Ратко Шоћ 1975. написао песму „Осам тамбураша с Петроварадина”, после чега је публици певао.

Нова књига Кнежева, на око шесто страница, обилује информацијама и ретко виђеним старим фотографијама, којима је аутор указао на развој културе на простору Војводине, истакао је историчар и директор Завода за заштиту споменика Новог Сада Синиша Јокић.

„Стално смо се питали које је то село, где су били поп Ћира и поп Спира. Кажу, у Елемиру”, рече на промоцији Јокић, наводећи да се аутор бавио тематски разним причама, поред осталог, рецептима Захарија Орфелина који је у Сремским Карловцима објавио први српски кувар, љубавницом Франца Јозефа Катарином Шрап, дубровачким племићима Дисорго од којих је један био српски официр у Новом Саду 1868-69, како је Беч опљачкао Војводину...

„Увек се прича како је неко други пљачкао Војводину, међутим и други су је пљачкали. Штета је била 40 милијарди круна, четири приноса са њива и четири приноса стоке, све су опљачкали”, казао је Јокић.

У припреми је и осма књига у којој ће се наћи, како је открио аутор, и ликови са маргина Новог Сада, попут Бранка Шахисте, а за то ће први пут имати издавача, Градску библиотеку.

„Имам снаге за још, није дошло до замора материјала”, казао је 55-годишњи публициста који је досад био сам свој издавач, што у књижевном простору није често и тражи велики труд појединца.

„Кад сам дошао први пут у Библиотеку Матице српске и рекао библиотекару да ми да књиге о Новом Саду, он је казао: код нас то није тако послагано. Мени је годину дана само требало да научим да тражим оно што ме интересује”, сећа се Кнежев.

У чувеној антикварној књижари „Орфелин” Василија Јовановића наишао је на помоћ људи који су га „гурнули у ватру” и са којима је „можда прележао неке дечје болести” писања. У тајне заната упућивао га је професор Срето Батрановић, а у свет старих фотографија и разгледница увео га је колекционар Милан Љубојевић.

Одлазио је и у Музеј Војводине, тада код кустоса Милета Игњатовића, историчара уметности који је мислио да је сакупљање грађе хоби Кнежева, све док му овај није саопштио да хоће да пише.

„Био сам скептичан како ће то и шта да буде. Међутим, за релативно кратко време написао је седам књига, и осма је у припреми, што је озбиљан опус”, казао је на промоцији Игњатовић и додао да међу тим књигама постоји континуитет, без обзира на различите приче у њима, те да су те приче саставни део прошлости Новог Сада и Војводине, без којих не бисмо могли добро да разумемо ни њихову садашњост.