Недеља, 03.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Урбанисти Србије – оклеветана професија

Панорама Крагујевца (Фото С. Радовановић)

Јубилеји којима се обележавају деценије рада јавних предузећа не привлаче посебну пажњу јавности јер су по природи посла та предузећа само сервис грађана. Урбанистичко планирање ипак за разлику од других  јавних сервиса представља озбиљан разлог да се та предузећа у односу на остала, посматрају као прва међу једнакима пре свега јер се у њима црта и пише стратегија развоја градова која након усвајања има статус закона а њихова примена корист за грађане али и привреднике и коначно и сам град.

Поредећи односе према тој професији кроз различите периоде и облике друштвеног уређења Србије у 20. веку, као дела федерације или сада као самосталне државе, приметно је да је наводно у недемократским формама друштва, њихов рад  и статус био далеко више  уважаван и поштован од стране политичара него данас у Србији, насталој на демократским променама почетком 21. века! Деградација урбанизма као научне дисциплине креће од средине деведесетих прошлог века уз јавну изјаву  Небојше Човића (тада градоначелника Београда) који међу првима употребљава термин „урбанистичка мафија” поводом утврђених незаконитих интервенција на изградњи и надградњи објеката у центру Београда. Упркос јавном указивању на исте, Човић није остао запамћен као градоначелник који је ту појаву спречио, баш као ни било који градоначелник у Србији који је имао исте проблеме!

Наравно одговорност за такве просторне аномалије никада није била на урбанистима, већ је у највећој мери зависила од успеха или неуспеха у раду управа за инспекцијске послове, односно управа за урбанизам које су савесно или слободно тумачиле правила грађења која су детаљно описана у сваком планском документу. Решавање тог проблема у 21. веку уз коришћење дрон технологија ради утврђивања усаглашености изведених радова са издатом документацијом, односно упоређивањем текста из планова са текстом из Локацијских услова уз обавезу јавног објављивања извештаја на месечном нивоу на веб-сајтовима градова, свакако би временом давала резултате који би утицали на смањивање урбанистичког хаоса, наравно уз неопходно повећање плата инспекторима као најодговорнијима у ланцу контроле грађења градова.

ЈП Урбанизам Крагујевац (наследник Завода за урбанизам Крагујевац) ове године обележава 60 година свог постојања. Година оснивања завода се поклапа са политичким променама у тадашњој држави која мења име из ФНРЈ у СФРЈ  и у којој се упркос недовољном степену демократичности друштва (потреба о којој је јавно писао Милован Ђилас који је из тих разлога и  више пута  утамничен управо пре 60 година) урбанистички планирала и градила уз интернационалне приступе примењене на територији целе Југославије, па и у граду Крагујевцу. Услед недостатка кадрова по кључу су у Крагујевац у периоду до оснивања завода распоређене колеге из Београда (проф. Михајло Митровић и архитектица Јованка Јефтановић) да би се након стасавања генерација које ће бити спремне да прихвате и изнесу израду стратегије планирања развоја града Крагујевца приступило оснивању Завода за урбанизам Крагујевац.

Потреба за оснивањем завода огледала се пре свега у политичким одлукама везаним за  планирани развој града као аутомобилско- индустријског центра СФРЈ. Поред аутомобилске индустрије развој Крагујевца се читав век раније базирао на развоју града као центра наменске индустрије (Војнотехнички завод) уз следећу фазу развоја као  универзитетског и клиничког центра,  што су и тада као и сада биле кључне тачке ослонца његовог развоја али и потребе за израдом великог броја планске документације. У првим деценијама рада завода формирају се и носиоци урбаног развоја као нова генерација урбаниста Крагујевца коју чине: колеге  Мишулић, Милосављевић, Трифуновић, Мишић, Крсмановић, Братуљевић, Ђунисијевић, Радовић, Вељовић и колегинице Лазаревић, Дебљевић Стаменковић, које усмеравају његов развој заснован на демографским променама насталим са привредним развојем за који Крагујевац добија значајну помоћ од самог врха тадашње велике државе Југославије преко утицајних градоначелника попут Којадиновића, Стојановића, Ђоковића и посебно Боривоја Петровића у чије време Крагујевац достиже највећи степен привредног раста. Тада као и сада такав развој се није могао обезбедити без адекватних кадрова који би политичке визије усмеравао кроз стручне приступе планирању.

Крагујевац на срећу у години јубилеја даје подршку урбанистичком планирању уз постављање независних стручњака на функције градског урбанисте и директора ЈП Урбанизам (колега Радуловић и колегиница Ивановић) али уз и даље евидентан проблем са нестручним Надзорним одбором у ЈП Урбанизам који је годинама уз сагласност локалне самоуправе постављен супротно обавезама из Закона о јавним предузећима.

Не мали недостатак подршке стручном развоју система урбанистичког планирања Србије је и чињеница да  Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре  већ више од једне деценије  нема искусне урбанисте у свом тиму,  нити дефинисану стратегију урбане обнове градова Србије уз неопходно постојање Правилника о урбаној комасацији,  без које нема ни могућности за спровођење квалитетне урбане обнове. Та потреба постаје актуелна посебно сада јер је свима из бранше (сем Министарству ГСИ) познато да је потребно имати  јасно дефинисане инструменте за поступања приликом  урбане обнове блокова у градским центрима насталим у периоду између два светска рата.

Јубилеји су увек лепа прилика да се систем подсети на аномалије и покрене у правцу промена и реформи како би се адекватно одговорило на све потребе за обновом градова Србије. За даљи развој Крагујевца потребно је системски повезати све тачке његових ослонаца, за шта је потребан утицајан градоначелник Крагујевца како би се развој града пратио кроз све фазе уз представнике  струке у Министарству ГСИ коју Крагујевац још нема.

Зарад истине на политичкој сцени Србије данас не постоји нови Милован Ђилас, талентовани писац и аналитичар свих догађања и друштвених појава које износи као политички коректор јавног мњења  којег не занима лични материјални положај нити функције, већ друштвене промене које доносе добробит грађанима а тако и читавој заједници, па је струка стога препуштена активностима појединих независних струковних удружења и мислећих појединаца, попут Крагујевчанина колеге Бакића, који покушава да декодира систем који је оптерећен правним а не стручним нормама развоја, које јасно указују на потребу реформе целог система планирања простора Србије.

Пут реформи система планирања ипак мора кренути од сасвим баналних ствари, за почетак чак и кроз  уједначавање односа према именима предузећа и враћању имена Завод за урбанизам свим јавним предузећима овог типа  (уместо безличног назива ЈП Урбанизам) уз успостављање мреже завода и института  и координације њиховог рада са Министарством ГСИ за нових 60 година обнове  и развоја Србије испред нас.

Научни сарадник, бивши директор ЈП Урбанизам (2014–2017)

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Дејана
Текс писан са стилом. Пун различитих информација и врло конкретних ставова као и сви његови претходни текстови на различите теме. Права и искрена подршка струци ! Штета што ПОЛИТИКА чешће не објављује овог аутора !
Trobojka
U samom centru bg postoje primeri visinskih neujednacenja zgrada do kojih je došlo samo zato sto su kolege autora ovog članka propisale i sprovele da svaka zgrada mora imati isti broj spratova, a nijem im palo napamet da predratne zgrade imaju više spratova. Niti su ikada izaslo na teren da vide kako uživo i u živim proporcijama izgleda sve sto planiraju. Za klevetu kod takvog javasluka ima malo mesta.
Biljana
Još jedan u nizu sjajnih tekstova dr Aleksandra Rudnika....bravo ! Često u svojim tekstovima pominje urbanu komasaciju i da je za nju potreban Pravilnik. Ako ga godinama ne rade, onda je odgovornost za rekonstrukcije blokova u kojima se umesto celih blokova samo radi samo na pojedinačnim parcelama isključivo na Zorani Mihajlović i Tomislavu Momiroviću koji su pravi krivcu za lošu obnovu gradova Srbije !
PseudoIntelektualci
Mi urbaniste kao da nemamo. Odnosno kao da ih imamo ali da sluze legalizovanju (urbanistickog) zlocina. Beograd deluje kao favela cak i i posetiocima iz "nerazvijenih" zemalja . A i logicno je jer za urbanisticki red nisu potrebne "velike pare" ni velika "pamet" vec osnovno postovanje urednosti i logike ( usorene ulice , objekti u nizu i iste spratnosti). Zato, sto se mene tice to nije "oklevetana" nego s razlogom kritikovanba profesija. Diploma bez postenja coveka nista ne vredi
Geografija
Ispravan stav. I nemamo ih. Inače urbanisti su oni koji izradjuju plansku dokumentaciju a oni drugi su zaduženi za poštovanje reda i sankcionisanje onih koji ga krše ! Plan za "Beograd na vodi" nisu radili urbanisti, već geografi planeri i to je druga struka i tu treba praviti ozbiljnu razliku ! Nisu bez razloga geografi okupirali Ministartvo GSI kod Momirovića , jer da su tamo urbanisti , ne bi bilo haosa ! Geografi lakše izvršavaju naradjenja jer se ne razumeju u urbanizam !
petar
Zaista lepa basna, ali ko je dozvolio gradnju Geneksove kule, najruznije u istoriji arhitekture, slika pretencioznih firmi novo- bogatasa.
Mila
Kakav besmislen komentar ! Bez ikakve veze sa odličnim tekstom kolege Rudnika. Geneksova kula je spomenik kulture. Gradjena je po planu i projektu. Remek delo brutalizma jednog od naših najvećih arhitekata Mihajla Mitrovića izgradjena 1980 godine, Upravo je na prodaju za početnu cenu od 2 miljarde dinara.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.