Исправно тумачење појма Србијанац

У рубрици Међу нама прочитао сам 17. маја мишљење професора историје господина Бојана Цвитана о томе како би требало називати становнике државе Србије. По мишљењу господина Цвитана, требало би их називати Србијанцима, јер у држави не живе само Срби, него и представници других народа. Аутор чланка по истој логици сматра да би због тога требало избегавати придев „српски” и уместо њега користити „србијански”. Каже да би то „требало бити уважено, јер никоме не штети, а поспешује прецизност израза и избегавају се могуће несугласице”.

Е, па неће бити да то „никоме не штети”. На пример, штети мени. И не само да ми штети, него ме и вређа. То ћу образложити, а с обзиром на то да је аутор дописа професор историје, надам се да ће му бити јасније.

Становнике државе Албаније у свету називају Албанцима. Тако се називају припадници тог народа и у другим државама: Србији, Црној Гори, Северној Македонији, Грчкој... али да видимо како заиста гласи назив њихове матичне државе и њиховог већинског народа. Званични назив државе је „Shqipëria”, а припадници тог народа су „Shqiptarët”(множина). И као што сваког Албанца вређа кад му кажете Шиптар, тако и мене вређа кад ми кажете Србијанац. Значи да скоро сваки Албанац, а такође и Србин, тачно осећа кад је ословљавање са „Shqiptar” (једнина), и „Србијанац” увредљиво, а када за то постоји оправдање.

Оправдано је кад назив Србијанац користе само Срби из других српских крајева, да означе припаднике свог народа који живе на територији Србије. Тај назив својих сународника Срби изван матице користе само као географску, а не као етничку одредницу. Зато и сваки Албанац свог сународника назива „Shqiptar”, али га вређа кад му то каже неки странац.

Србија и Срби, за разлику од свих других држава и народа, превише су се стидели имена свог народа и државе, па у Србији само неколико институција има у називу придев „Српски”: САНУ, Матица српска, Српска књижевна задруга... Незамисливо је да државне институције у Хрватској, Словенији, Немачкој, Мађарској... у називу немају придев: хрватски, словеначки, немачки, мађарски... А и тамо, као и у Србији, живе и припадници других народа.

Држава Хрватска и сви њени медији и политичари нескривено вређају Србију и већински народ називајући нас Србијанцима и користећи придев „србијански”. Исто тако одскора нас ословљавају и војвођански сепаратисти, желећи да истакну своју посебност, па су зато као етнос измислили појам „Војвођанин”, којим намеравају да се изјасне на наредном попису.

Зато би било занимљиво да нам и господин Цвитан, а и многи други, ако мисле да појмом „Србијанци” не вређају Србе и државу Србију, кажу зашто по истој аналогији не говоре о Албанијанцима, Словенијанцима, Македонијанцима, Хрваћанима, Португалијанцима, Белорусијанцима, Јерменијанцима, Мауританијанцима... И све док у тим називима не буде доследности, назив Србијанац и придев „србијански” не следе „природно”, нити су „нужни”, како господин Цвитан тврди, него су дубоко увредљиви и понижавајући.

Милош Булатовић,
Београд