Четвртак, 30.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: МИШЕЛ АЗАНАВИСИЈУС, француски редитељ

Снимање филма као лепа авантура

Да, ово је омаж оним „уради сам” филмовима, који немају никакав буџет већ настају са пуно енергије и ентузијазма
Тим на окупу: Ромен Дири, Беренис Бежо и Мишел Азанависијус (Фото: Д. Лакић)

75. КАН

Кан - У француске биоскопе се одмах по свечаном отварању 75. Канског фестивала уселио филм „Последњи рез” освајача „Оскар” Мишела Азанависијуса („Артиста”), а редитељ је заједно са својим глумцима Беренис Бежо и Роменом Диријем нашао времена за разговор за „Политику”.

Његов нови филм је заправо комедија о снимању лошег зомби филма и као такав публици доноси пуно смеха, али и подстицаја за размишљање о томе како иза онога што гледамо на великом платну стоји права армија ентузијазму склоних филмских радника, техничара, глумаца и чланова ауторске екипе. Филм „Последњи рез” дистрибутерска кућа „Мегаком филм” откупила је за приказивање на фестивалима и у биоскопима Србије, али и земаља у региону...

Откуда идеја о римејку јапанског зомби филма?

Одавно сам желео да напишем комедију о снимању самих филмова, јер сам током снимања сопствених често посматрао много смешних, понекад невероватних али и дирљивих ситуација на самом сету. Дуго ми се допадала идеја о томе да креирам помало преувеличано микродруштво на филмском сету на којем се и глумци и њихови ликови често разоткривају на спектакуларан начин. Током првог локдауна у Француској сео сам да правим белешке развијајући овакву идеју, а онда сам у једном телефонском разговору са продуцентом Венсаном Маравалом открио шта тренутно радим, а он ми је срећно рекао да је откупио права за причу из јапанског студентског филма „Један рез смрти”, рађен према књизи „Дух из књиге”, и уверљиво указао да се моја идеја о комедији на тему снимања филма и овај зомби филм веома поклапају. Погледао сам тај јапански филм са бриљантним структуралним концептом и тако је пао договор о римејку, али на мој начин.

Да ли сте лично љубитељ зомби филмова и крви на платну?

Па и нисам баш, иако сам их гледао јер су ми били смешни.

С друге стране, свиђа ми се идеја да редитељ прави филм без обзира на све, са буџетом или без њега. Оно што је важно јесте радити, снимати филмове. Има дивних примера током историје филма, рецимо дела Тима Бартона или Џорџа Ромера. Сматрам да је такав приступ жанру не само храбар већ и леп. Мој „Последњи рез” заправо уопште није филм о зомбијима већ филм о снимању филма и филмска реинтерпретација јапанског дела која функционише само ако постоји поштовање и нежност према поново присвојеном делу. То је оно што га чини још занимљивијим и вишедимензионалним. Увек постоји права прича иза свега што је у њему смешно.

Мишел Азанависијус: оскаровац на отварању фестивала (Фото: Д. Лакић)

Ваш филм је на духовит начин и велики омаж филмским ствараоцима, глумцима, филмским радницима и техничарима?

Да, ово је омаж оним „уради сам” филмовима, који немају никакав буџет већ настају са пуно енергије и великог ентузијазма. Мој филм је и једна велика дебела комедија, креирана да насмеје људе, а не да се подсмева филмским ствараоцима. У „Последњем резу” постоји неколико врста комедије, од комедије апсурда до софистициранијих ствари. У самој структури постоји пастиш у првом делу, затим комедија заснована на карактеру и ситуацији у другом делу, док је у трећем делу филма то више водвиљ. Различити су типови смеха унутар самих филмских сцена.

Да ли је и колико ваш филм веран оригиналној верзији?

„Издао” сам оригинал само онолико колико сам морао да га прилагодим свом сензибилитету. Наравно, задржао сам структуру и све што ми се допало, али сам се трудио и да останем веран енергији оригинала, снимљеног за шест дана, са врло мало новца. Радили смо у другачијем обиму, сигурно, али ни наш филм није био много скуп. Снимљен је за шест недеља, са буџетом од четири милиона евра. Уз то позвао сам јапанску глумицу Јоширу Такехаре која је играла и у оригиналу, а мом филму донела радосно лудило корисно свеукупном наративу. Мој циљ је био да створим филм довољно паметан с једне стране да би дозволио себи да буде тотално идиотски с друге стране.

Осим крви и смеха филм је и пун љубави према мајсторима филма?

Да, то је идеја. Ликови се боре, у почетку нису посебно бриљантни и суочавају се са својим проблемима, али у неком тренутку удружују снаге и успевају да дођу до краја снимања. Постају прави хероји. Филм који снимају није ремек-дело, али они га раде, импровизују, сналазе се и све стижу. Тешко је снимити филм, чак и када је лош, тежак је и увек компликован. Сваки пут радимо најбоље што можемо. Понекад нисмо на врхунцу игре, или смо забринути за новац, али увек успевамо да се суочимо са проблемима и превазиђемо их на успешан или мање успешан начин.

Снимање филма је увек и велика авантура?

Лепа људска авантура. Снимање филмова је увек ултрафузионо искуство где недељама радимо заједно, живимо заједно и свако ради најбоље што може. Колектив је јачи од збира појединаца, а људска авантура је понекад занимљивија или чак лепша од ствари које правите.

Имате и сјајну глумачку екипу, ту су и ваша супруга и ваше кћерке?

Да, ово је филм са пуно ликова који су присутни готово све време и имали смо срећу да имамо гомилу сјајних глумаца на располагању. Листа је дугачка. Ту је Ромен Дири, згодан и веома забаван, интелигентан глумац с којим је ужитак радити. Ту је и Матилда Луц, веома суптилна у комичном окружењу. Себастијан Шасањ прави глумачки камелеон, Жан-Паскал Зиди, моћни комичар који је сада у улози композитора и креатора звучних ефеката. Ту су и моје две кћерке Раика и Симон Азанависијус, наравно и супруга Беренис Бежо. Симон и Беренис играју кћерку и супругу главног јунака – филмског редитеља у тумачењу Ромена Дирија, али то наравно не значи да сам у филму пресликао своју личну кућну ситуацију (смех)...

Постоји та невероватна уводна кадар-секвенца у трајању од чак 32 минута, постижете рекорд?

Никакви рекорди нису били мој циљ. Тих 32 минута секвенце имају једну малу тачку монтаже, јер сам то морао да урадим из техничких разлога. Никада нисам био опседнут секвенцом снимљеном као што је то чинио рецимо Гаспар Ное или Алфонсо Куарон. То никада није био мој свети грал, чак иако очигледно да таква редитељска одлука може да поседује велику наративну моћ. Ја сам то сада учинио да бих створио комедију од снимања лошег филма, да бих извукао најбоље из кадра, извукао глумце, савладао темпо. Да бисмо то постигли, сви заједно смо пуно вежбали. Имали смо чак пет недеља припрема и сви смо били на пробама сваког дана заједно са Џонатаном Рикебиром директором фотографије. Вежбали смо са хватаљкама, специјалним ефектима, каскадерима, са шминком и гардеробом, са припремљемом вештачком крвљу и направили смо комплетну кореографију кретања и снимања. Тек онда смо се усудили да „у цугу” снимимо тих 32 минута лошег зомби филма у филму. Тешко је направити филм који се мора схватити као неуспех, а да притом остане забаван. Овај део филма у целини званој „Последњи рез” има посебну структуру која се морала поштовати.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.