Среда, 29.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Комшић: БиХ није онаква за какву смо се борили

Члан председништва доводи у питање основне дејтонске прерогативе земље, као што су ентитети, кантони и ентитетско гласање
Жељко Комшић (Фото: Председништво БиХ)

Од нашег сталног дописника

Бањалука – „БиХ није онаква за какву смо се борили”, изјавио је члан Председништва БиХ Жељко Комшић, а потом изразио уверење да ће та земља „кад-тад бити грађанска држава”. Поводом 30 година од пријема БиХ у УН Комшић каже како се нису „борили за кантоне, ентитете, ентитетско гласање, овакве домове народа”, који, цени он, нису ништа друго него „механизми блокада у рукама загребачких и београдских експозитура, путем којих отимају највећи део суверенитета БиХ”.

Насупрот уверењима у Бањалуци и Мостару, где су убеђени да су у минуле три деценије Бошњаци имали подршку Запада и да су у том периоду Срби и Хрвати изгубили уставна права која су им гарантована „Дејтоном”, Комшић тврди да су „попуштањем и угађањем онима који политичке рачуне подносе Београду и Загребу, њихови захтеви били све већи”.

Да су погледи и очекивања бошњачке јавности у оспоравању постојећег уређења БиХ дошли до нивоа с којег је истоветан поглед три народа на судбину земље тешко замислив и да је такво стање уједно и дијагноза друштва у којем се одбијање дијалога промовише као врховна вредност, а свако мишљење које није у складу са сарајевским обележава као вербални деликт, види се и из саопштења бошњачког Института за истраживање геноцида из Канаде, из којег су, као и Комшић, поводом годишњице пријема БиХ у УН навели како је „22. маја БиХ призната без икаквих ентитета и то под називом Република БиХ”.

У Бањалуци идеологију који промовишу из Сарајева виде као потврду исправности политике коју заступају.

„Комшић треба да схвати да Дејтон чува и БиХ, а не само ентитете”, рекао је председник ДНС-а Ненад Нешић.

Он сматра да ће се напред кренути тек кад „бошњачки политичари престану другим народима да намећу своје виђење БиХ”. Нешић је констатовао да проблем није ни у Београду ни у Загребу, како то Комшић покушава да представи „кроз политику конфронтације”, већ у онима „који не прихватају реалност и понашају се као да имају тапију на БиХ”.

Идеје које Комшић изговара наглас, а највеће бошњачке партије баштине у својим програмима, изван Сарајева се перципирају као залагање за укидање конститутивности као основног начела на којем је утемељен Дејтонски споразум, склопљен као баланс супротстављених интереса и уговор замишљен као модел који треба да одагна идентитетске страхове Срба и Хрвата као мање бројних народа.

Стога се у реакцијама на Комшићеве поруке уз благу иронију коментарише како српску и хрватску љубав за заједничку земљу нису разбуктале речи Алије Изетбеговића, који се као и Комшић јавно залагао за „грађанско уређење”, а који је у „Исламској декларацији” написао како „нема мира ни коегзистенције између исламске вере и неисламских друштвених политичких институција”.

На те мисли се надовезао актуелни лидер СДА Бакир Изетбеговић, који се наоружава „за недајбоже”, а Бошњаке види као везивно ткиво Босне, за коју не брине „све док су џамије пуне младих”, што су речи које минулих недеља нису наишле на одјек из којег би се могао извести закључак да су Срби и Хрвати пригрлили Сарајево као главни град и место с којим се идентификују, а што се као политичка идеја, неретко и ултимативна, испоставља из бошњачких партија, углавном уз прекор политичким вођама српског и хрватског народа да без разлога шире омразу према престоници земље.

Да Сарајево не само да није искрено прихватило уређење земље од два ентитета и три народа и да сваку прилику, па и украјинску кризу, види као „шансу за БиХ” може да се наслути и из нестрпљивости коју је Комшић недавно испољио у промовисању грађанске земље, па га је амерички изасланик Габријел Ескобар смиривао порукама да се о таквом уређењу може размишљати тек по уласку у ЕУ, уз напомену дипломате из САД да је за БиХ до тада „једини оквир Дејтонски споразум”. Комшића је то, међутим, разочарало јер му се чини као исувише далеко, па је Ескобарове речи разумео као поруку да „никада нећемо ни ући у ЕУ”.

„И сам Ескобар зна да ми с оваквим уређењем не можемо у ЕУ”, сматра Комшић, који је члан трочланог тела у земљи која је већ три деценије под међународним протекторатом.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.