Комшић: БиХ није онаква за какву смо се борили

Од нашег сталног дописника

Бањалука – „БиХ није онаква за какву смо се борили”, изјавио је члан Председништва БиХ Жељко Комшић, а потом изразио уверење да ће та земља „кад-тад бити грађанска држава”. Поводом 30 година од пријема БиХ у УН Комшић каже како се нису „борили за кантоне, ентитете, ентитетско гласање, овакве домове народа”, који, цени он, нису ништа друго него „механизми блокада у рукама загребачких и београдских експозитура, путем којих отимају највећи део суверенитета БиХ”.

Насупрот уверењима у Бањалуци и Мостару, где су убеђени да су у минуле три деценије Бошњаци имали подршку Запада и да су у том периоду Срби и Хрвати изгубили уставна права која су им гарантована „Дејтоном”, Комшић тврди да су „попуштањем и угађањем онима који политичке рачуне подносе Београду и Загребу, њихови захтеви били све већи”.

Да су погледи и очекивања бошњачке јавности у оспоравању постојећег уређења БиХ дошли до нивоа с којег је истоветан поглед три народа на судбину земље тешко замислив и да је такво стање уједно и дијагноза друштва у којем се одбијање дијалога промовише као врховна вредност, а свако мишљење које није у складу са сарајевским обележава као вербални деликт, види се и из саопштења бошњачког Института за истраживање геноцида из Канаде, из којег су, као и Комшић, поводом годишњице пријема БиХ у УН навели како је „22. маја БиХ призната без икаквих ентитета и то под називом Република БиХ”.

У Бањалуци идеологију који промовишу из Сарајева виде као потврду исправности политике коју заступају.

„Комшић треба да схвати да Дејтон чува и БиХ, а не само ентитете”, рекао је председник ДНС-а Ненад Нешић.

Он сматра да ће се напред кренути тек кад „бошњачки политичари престану другим народима да намећу своје виђење БиХ”. Нешић је констатовао да проблем није ни у Београду ни у Загребу, како то Комшић покушава да представи „кроз политику конфронтације”, већ у онима „који не прихватају реалност и понашају се као да имају тапију на БиХ”.

Идеје које Комшић изговара наглас, а највеће бошњачке партије баштине у својим програмима, изван Сарајева се перципирају као залагање за укидање конститутивности као основног начела на којем је утемељен Дејтонски споразум, склопљен као баланс супротстављених интереса и уговор замишљен као модел који треба да одагна идентитетске страхове Срба и Хрвата као мање бројних народа.

Стога се у реакцијама на Комшићеве поруке уз благу иронију коментарише како српску и хрватску љубав за заједничку земљу нису разбуктале речи Алије Изетбеговића, који се као и Комшић јавно залагао за „грађанско уређење”, а који је у „Исламској декларацији” написао како „нема мира ни коегзистенције између исламске вере и неисламских друштвених политичких институција”.

На те мисли се надовезао актуелни лидер СДА Бакир Изетбеговић, који се наоружава „за недајбоже”, а Бошњаке види као везивно ткиво Босне, за коју не брине „све док су џамије пуне младих”, што су речи које минулих недеља нису наишле на одјек из којег би се могао извести закључак да су Срби и Хрвати пригрлили Сарајево као главни град и место с којим се идентификују, а што се као политичка идеја, неретко и ултимативна, испоставља из бошњачких партија, углавном уз прекор политичким вођама српског и хрватског народа да без разлога шире омразу према престоници земље.

Да Сарајево не само да није искрено прихватило уређење земље од два ентитета и три народа и да сваку прилику, па и украјинску кризу, види као „шансу за БиХ” може да се наслути и из нестрпљивости коју је Комшић недавно испољио у промовисању грађанске земље, па га је амерички изасланик Габријел Ескобар смиривао порукама да се о таквом уређењу може размишљати тек по уласку у ЕУ, уз напомену дипломате из САД да је за БиХ до тада „једини оквир Дејтонски споразум”. Комшића је то, међутим, разочарало јер му се чини као исувише далеко, па је Ескобарове речи разумео као поруку да „никада нећемо ни ући у ЕУ”.

„И сам Ескобар зна да ми с оваквим уређењем не можемо у ЕУ”, сматра Комшић, који је члан трочланог тела у земљи која је већ три деценије под међународним протекторатом.