Недеља, 26.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ризици повећања плата и пензија

Првобитно планирани дефицит од 1,5 милијарди евра вероватно ће бити већи за још једну милијарду. – Задуживање све скупље и питање је на ком нивоу ће се раст камата зауставити
(Фото EPA-EFE/A.Babani)

Председник државе Александар Вучић, пре неколико дана је, говорећи о бројним економским изазовима, рекао да ће држава настојати да минус у јавним финансијама не буде већи од четири одсто бруто домаћег производа (БДП). Проблем је како то исфинансирати, јер камате расту па је задуживање могуће по стопи од шест одсто годишње што је он оценио неприхватљивим. Због тога је питао Виктора Орбана како се они сналазе, а мађарски премијер му је одвратио да посежу и за задуживањем на основу билатералних споразума. То је када се држава не задужује на тржишту капитала, већ директно зајми новац од, на пример, друге државе.

Подсећања ради минус у државној каси у буџету за ову годину планиран је на три одсто БДП-а или око 1,5 милијарди евра. Сада нам прети дефицит већи од две милијарде, можда и више од тога, уз потребу да се рефинансирају стари дугови од 3,5 милијарди евра. Све то у збиру значи да нам је потребно да позајмимо најмање шест милијарди и то у условима све већих камата. Плус да имамо могућности да их позајмимо на тржишту капитала, јер званичници говоре да нам се та врата затварају, јер нисмо увели санкције Русији.

Такође подсећања ради Србији није непознато задуживање билатералним споразумима, јер се у новијој историји, тачније 2014. задужила код Уједињених Арапских Емирата за буџет. Реч је о зајму од три милијарде долара с каматом од два одсто.

Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, каже да ће наш БДП ове године достићи 60 милијарди евра, јер ће за десет одсто да порасте због инфлације. Према томе дефицит од четири процента може да буде и готово 2,5 милијарди евра.

„То јесте релативно високо, а мислим да је прихватљиво. Морамо да рачунамо и на смањени привредни раст. Већ је за прва три месеца остварен дефицит од 600 милиона евра, а традиционално је минус висок и у последњем кварталу. Да би се дефицит задржао на четири одсто биће потребне неке мере штедње, јер не расту само камате, већ и други трошкови државе због инфлације за куповину робе и услуга. Држава је, на пример, значајни купац горива за војску, полицију, здравство. Могу да се одложе и неприоритетне инвестиције”, наводи Арсић.

Сматра да држава треба да провери на међународном тржишту по којој камати може да се задужи, јер није сигуран да нас баш толико условљавају. Више то доживљава као припремање јавности за увођење санкција Русији. Јер, ако нема задуживања нема новца за плате и пензије. У случају да постоји неко политичко условљавање онда нам преостају зајмови од других држава, Кине или Арапа. Кредит од Емирата је био у доларима који сада јача тако да треба сабрати јачање те валуте са каматом што га тренутно чини скупљим.

А да ли ће, због инфлације, бити раста плата и пензија пре краја године?

Арсић одговара да би било ризично да се у току године оне додатно повећају, јер би тиме био знатно повећан дефицит. То би краткорочно било у интересу грађана, али тај раст би додатно погурао инфлацију. У прошлости деценијама је вођена таква политика. Инфлација обезвреди плате и пензије, држава их повећа да би ублажила социјалне немире, а то још увећа инфлацију. То треба избећи, јер у време кризе плате и пензије морају да стагнирају. Пензије имају реални пад ако се гледа редовно повећање, али ако се урачунају и 20.000 динара који су добили у фебруару онда нема тог пада.

Михаило Гајић, директор истраживачке јединице Либека (Либертаријански клуб) напомиње да тренутно приходи државе расту због инфлације, односно већи су због плаћања ПДВ-а и акциза на веће цене, али с друге стране расту и расходи, односно цене за јавне набавке и државне инвестиције.

„Инфлација ствара притисак да се повећају плате у државној управи и пензије да би се сачувала њихова куповна моћ. Уверен сам да ће буџет бар једном до краја године да се ребалансира и да ће оне бити повећане. Оваква поскупљења основних животних намирница нисмо видели у последњих десет година што ствара политичку несигурност. Пензије би требало да се обрачунавају по ’швајцарској формули’, али је председник рекао да ће у договору с ММФ-ом гледати да се она не користи две године док траје висока инфлација што је лоше решење. Ако имате закон онда треба да га поштујете, а ако он не ваља онда мора да се мења. Не треба да се правите да не постоји”, каже Гајић.

Додаје да минус у каси продубљује и плаћање енергената. Пад производње струје узроковао је већи увоз гаса тако да се проблем ЕПС-а прелио на „Србијагас”. Према подацима са сајта ЕПС-а ми још увозимо знатне количине које скупо плаћамо, а не наплаћујемо ту цену грађанима и привреди што значи да држава мора то да покрије. Прорачун је да је на увоз струје потрошено 500 милиона евра, а то није било планирано буџетом. Ако све мора да им се надокнади из државне касе то је више од један одсто БДП-а само за ЕПС. Слично је и са „Србијагасом” који је недостајуће количине плаћао по скупљој цени.

Овај економиста наводи да је због растућег дефицита за нас проблем раст камата. Прошле године зелене обвезнице смо продали по камати од један одсто, обичне еврообвезнице по 1,7, а сада за сличне папире камата је виша од 3,5 процената, а изгледа да ће бити и већа од пет одсто. За један процентни поен веће камате морамо да издвојимо око 50 милиона евра годишње више за враћање зајма.

 

 

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mira
E preteraste kad god treba penzije povecati odmah kazete ne moze jer ce da bankrotiramo.
Vojislav
Taj rizik je vrednosno manji od gubitka zbog javašlukom iznuđenog uvoza struje.
Hajduk Veljko
Koji naslov. Zamislite sta na to kaze 400 000 radnika koji primaju minimalac, I 900 000 penzionera, sa penzijama do 25000?
Neko
Država koja je ove godine dala 600 miliona evra za prenos fudbalske Premijer lige ne treba da brine za stanje u budžetu. Siguran sam da je državna kasa puna. Ako je toliko novca dato za prenose fudbalskih utakmica, sigurno će biti više nego dovoljnoi za zdravstvo, socijalna davanja, obrazovanje.
zoran
Pa ne moze doveka da se stampaju pare i da se pozajmljuje po 1%. Kada prestane stampanje para, a upravo prestaje kod FED-a i ECB-a, preostali investitori koji pozajmljuju dolare i evre hoce da zarade na tome, tj da kada odbiju inflaciju od kamate da im ostane neki profit.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.