Четвртак, 30.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПРИШТИНА ТРАЖИ НАТО БАЗЕ ЗБОГ ПРИТИСКА НА БЕОГРАД

Куртијев удар на српску политику неутралности

Услед дипломатског неуспеха у Америци, где је званичнике виђао по степеништима и паркинзима, Курти је у Вашингтону затражио да „Бондстил” постане стална америчка војна база на КиМ
Припадник америчке војске у бази „Бондстил” на Косову и Метохији (Фото U.S. Army National Guard/Staff Sgt. Tawny Schmit)

Западни део међународне заједнице с Београдом покушава да игра игру доброг и лошег полицајца у намери да Србија промени политику војне неутралности. За позитивне поруке задужене су дипломате Европске уније и Америке, које обећавају наставак економске сарадње и наводно спречавање угрожавања српских националних интереса у суседним државама, као и на Косову и Метохији, територији која се налази под јурисдикцијом Уједињених нација. Лоши полицајци су свакако они који на украјинском рату желе да извуку максималну корист за себе и своје покровитеље. У томе предњачи део подгоричке и сарајевске политичке елите, као и премијер привремених приштинских институција Албин Курти.

Покушавајући да гурне под тепих катастрофални дипломатски неуспех своје посете Америци, где је поједине истакнуте америчке политичаре виђао на степеништу или паркингу, Курти је у додворавању покушао да оде корак даље. Тако је у Вашингтону затражио да „Бондстил”, војни камп америчких припадника Кфора, постане стална америчка војна база на КиМ. Заложио се да треба „демилитаризовати копнени појас” уз административни линију, тврдећи да је Србија успоставила укупно 48 „офанзивних оперативних база”. Уз то, Курти се заложио да лажна држава постане члан НАТО Партнерства за мир.

Да Куртијеве захтеве треба ипак ставити у шири регионални, па и европски контекст, види се и из тога што је шеф здруженог штаба америчке војске генерал Марк Мили у обраћању пред матурантима војне академије „Вест поинт” истакао да је потребно у земљама источног крила НАТО-а да се изграде сталне базе с ротирајућим особљем због растуће вероватноће озбиљнијег сукоба великих држава. Ту је пре свега мислио на Румунију и Пољску, које желе да финансирају изградњу база.

Дипломата Зоран Миливојевић каже да се Куртијев захтев да „Бондстил” на КиМ постане стална америчка војна база не може посматрати издвојено из украјинског сукоба и појачане милитаризације у Европи. За „Политику” каже да је сада тежиште Запада не на развоју и сарадњи, него на јачању војних потенцијала војноиндустријског комплекса и стварању нових гвоздених завеса у Европи.

„Када је Европа у питању, тамо где се сукоб буде зауставио, долази до проширења НАТО-а на Шведску и Финску, где ће бити та гвоздена завеса и ту ће бити директно сукобљени Русија и НАТО. Очигледно је да је сада у првом плану стратегија проширења Северноатлантске алијансе и јачање улоге Запада преко тврде моћи, и то преко војних механизама. Приметно је да, рецимо, Велика Британија пројектује ширење НАТО-а и према Пацифику тако да неке области буду продужена рука алијансе. Смисао новог сукоба се сада своди на силу. Амерички председник Бајден у Токију каже да ће САД војно бранити Тајван ако Кина крене и то је још један доказ да се формира нови међународни поредак, при чему ће се позиција бранити силом и сила је у првом плану”, каже Зоран Миливојевић.

(Фото EPA/М. Руиз)

На питање шта можемо очекивати у овом делу Европе и какве су шансе да „прођу” Куртијеве идеје о формирању сталне НАТО базе на КиМ, Миливојевић каже да се очекује наставак проширења НАТО-а на овом простору, и то како је одавно предвиђено. „Притом се подразумева улазак Косова у НАТО и БиХ, а може се и очекивати све јачи притисак на Србију да се томе приклони. Тако треба и читати поруку амбасадора Хила у интервјуу ’Политици’ да Србија уђе у колективну безбедност и да нашој земљи није потребно ништа друго. У први план излази глобална стратегија Запада да своју супремацију и доминацију на глобалном плану обезбеђује употребом силе. На континенту то значи стално ширење НАТО-а и заузимање свог слободног простора, осим у оном делу који ће Русија успети да задржи. То је простор у Грузији – Осетија и Абхазија – и то што освоји и да задржи у Украјини, а видећемо шта ће бити са Придњестровљем”, наводи Миливојевић и додаје да што се нашег региона тиче, то је убрзани завршетак два незавршена посла, а то су унитаризација БиХ и признање такозваног Косова.

После интервјуа америчког амбасадора Кристофера Хила нашем листу, сугеришући да наша земља треба да се определи за Запад, на сличан начин је поступио и бивши амерички амбасадор при НАТО-у Курт Волкер, који је рекао да је „руска инвазија на Украјину показала да модел војне неутралности у Европи више није одржив” и изразио наду да ће Београд извући закључак из инвазије на Украјину, да је Москва „веома опасан пријатељ”. У интервјуу за Глас Америке рекао је да ће по завршетку украјинског рата „сви морати да изнова размотре елиминисање ових сивих зона, када је реч о Украјини, Молдавији, Грузији и другима на Балкану”. „Не би више требало да буде земаља без колективног осећаја безбедности”, рекао је бивши амерички амбасадор при НАТО-у.

Дипломата Живадин Јовановић каже да је лицемерно да земља која је била водећи фактор у НАТО агресији против Србије 1999. године тражи од наше земље да постане чланица тог агресивног војног савеза. За наш лист каже да је НАТО офанзивни војни савез и тај карактер је започео у априлу 1999. године, када је на самиту у Вашингтону поводом 50 годишњице оснивања усвојио стратегију интервенционизма без одлука Савета безбедности и кршећи међународно јавно право.

„Није ствар ниједне друге земље да одређује политику Србије, није нико позвао САД ни да охрабрују ни да саветују, ни да захтевају било шта од наше земље. То је покушај грубог мешања у унутрашње ствари наше земље. Такав став америчких дипломата није примерен нормалним односима између две земље. Независно од тога што је Америка највећа војна сила на свету, то не значи да имају право да се мешају у нашу спољну политику и одређују шта је добро за Србију, јер је то понашање супротно начелима међународног права и представља кршење конвенција о дипломатским односима”, истиче Јовановић.

Милосављевић: Западни пријатељи да нам помогну у очувању КиМ Зоран Милосављевић

Зоран Милосављевић (Фото: приватна архива)

Научни сарадник Института за политичке студије Зоран Милосављевић каже да смо, уз дужно поштовање нашим америчким партнерима и поред свега што је Србија доживела, ми показали и више него конструктиван приступ свим њиховим предлозима и сарадњи до сада. За „Политику” каже да смо, иако су нас бомбардовали, ми њима опростили и наставили даље сарадњу, а волео бих да видим како би се они понашали да су били на нашем месту.

„Ми смо све урадили што је било до нас. Е, сад, да ли Србија има право да води неутралну спољну политику? Долазимо у ситуацију да се многе непознанице за које смо наслућивали да су се дешавале према нашој држави сада убрзано отварају и постаје кристално чисто и јасно. Да ли ми, оваквим односом САД, имамо право да водимо нашу политику и да наше интересе бранимо, као што то ради свака суверена држава, посебно велике силе, и да ли користе своју војну снагу за вођење спољне политике? Чему институције попут Савета безбедности, свих потписаних уговора, и да ли је све то била једна врста шаргарепе за мале државе”, пита Милосављевић.

Додаје да је заправо тајна политика стварна и да се само она рачуна. „То кажем уз дужно поштовање свих западних представника, између осталог и нашег пријатеља Кристофера Хила, који није нов у овом региону и боље него ико познаје ситуацију, јер је и сам учествовао у креирању многих споразума. И као прави пријатељ је спреман да у овој ситуацији приближи односе две земље што је више могуће. Некако не могу да верујем да нам се даје ултиматум Исток или Запад, јер то одређени центри моћи желе да искористе као притисак на Србију. Дубоко верујем у њега као озбиљног дипломату да неће дозволити таква дешавања, јер у супротном ће се поставити питање свега што смо до сада радили, поготово имајући у виду осетљиву тему својевремене агресије према нашој земљи”, истиче Милосављевић и наглашава да се према Србији мора окренути нови лист и приступ, поготово што су говорили да смо пријатељи и партнери.

„Ми коначно морамо да знамо на чему смо, да ли имамо право да бранимо националне интересе јер по питању Украјине видимо шта говоре државници западних држава. Па је логично питање да ли је Србији забрањено да брани свој интегритет када је реч о Косову и Метохији. Да ли ће наши западни пријатељи помоћи да заштитимо наш територијални интегритет и суверенитет, а не да нас терају да радимо нешто што је супротно нашим националним интересима”, оцењује Милосављевић.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zivadin Rogic
По Милосављевићу, пар ствари се ”мора”: ”према Србији се мора окренути нови лист и приступ, поготово што су говорили да смо пријатељи и партнери”; „Ми коначно морамо да знамо на чему смо, да ли имамо право да бранимо националне интересе”. Али нису то никакви пријатељи нити је прво морање реално - за велику разлику од другог које је потпуно у домашају одлучивања Србије као државе.
dragutin g. ateist
Ispravio bih gospodina Milosavljevica, o oprastanju. Nista mi njima nismo i nemamo prava da oprostimo, ali moramo da saradjujemo, na zalost...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.