Недеља, 26.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОГЛЕДИ

Србија у кошмарном свету

Пошто не излазимо на море за отварање НАТО база, не можемо да рачунамо на убрзани пријем у ЕУ, чак и после уласка у НАТО. То показују искуства Црне Горе, Северне Македоније, па и Албаније, које су ушле у НАТО, али не и у ЕУ

Као и увек кроз историју, налазимо се у процепу, раније између два блока, а данас два различита филозофско-геополитичка концепта и наших националних интереса. Са једне стране је Запад: њихов основни критеријум је, на бази англосаксонског филозофско-идеолошког и економског приступа, немилосрдни и за нас тешко схватљиви  прагматизам, у коjем су идеолошки приступи релативни и прилагодљиви њиховим интересима. У њему се уопште не размишља о левици и десници, људским правима и међународном праву, интересима малог човека-грађанина и малих земаља, које су само полигон за њихове друштвено-лабораторијске моделе и експерименте. Њихов економски интерес (великог капитала и војноиндустријских концерна) је доминација и профит. Истовремено и организовање друштвених, економских и политичких система у другим земљама који то обезбеђују, милом или силом. Као доказе за ову тврдњу, наводим само неколико примера: Чиле под Пиночеом, Никарагва, Венецуела, Аргентина под генералима, Фокланди, Ирак, Либија, Сирија, Авганистан, отимање Косова и Метохије од Србије и напад на СРЈ и покушај са увлачењем Украјине у НАТО.

Од наших жупана и првих држава српског народа, основни притисак Запада и Ватикана на Србију је био и остао – прихватање католичког облика хришћанске религије и улазак у горепоменути облик друштва које апсолутно признаје доминацију Запада, некада Ватикана, а данас САД.

Треба ли бољих доказа од пљачке и разарања Византије и Цариграда 1203–1204. године од стране крсташа – западних католичких пљачкаша који су тако опустошену и ослабљену престоницу хришћанства и православља заправо дали у руке Мехмеду освајачу и исламски дисциплинованим Турцима 29. маја 1453 г. Ово не сме да се заборави. Током посете Грчкој 2001. године, Папа Јован Павле Други се  извинио за суровост католика према православцима, пре свега за разарање Константинопоља 1204. од стране крсташа. Првобитни циљ похода требало је да буде Египат, али крсташи су, уз покољ и пљачку, опустошили Цариград и многе друге градове. Током посете Атини 6. децембра 2021. садашњи Папа Фрања се још једном извинио православцима речима: „Са стидом признајем да поступци и одлуке (Католичке цркве)  имају мало или нимало заједничког са Исусом и Јеванђељем. Диктирани, пре свега, жељом за профитом и влашћу, ослабили су комуникацију... Историја има своју тежину и данас имам потребу да замолим Бога и браћу и сестре за опрост за грешке које је починило тако много католика”, рекао је папа Фрања.

Али то није све. Обратите пажњу на сценарио одвајања Украјине, не само од Русије, него и највећег дела православног света, као елемента за разумевање трагичних данашњих догађаја у Украјини. На путу ка новој прозападној и пронатовској позицији Украјине, требало је oдвојити стару украјинску цркву, односно колевку Руске цркве настале у Кијеву. На тајни притисак или подршку Американаца, васељенски патријарх Вартоломеј са седиштем у Истанбулу то је и учинио, у присуству тадашњег украјинског председника Петра Порошенка, јануара 2019 – потписивањем томоса аутокефалности Украјинске цркве. Тиме је дефинитивно разбио целовитост и солидарност целог православног света. И све то у време, док Турска велику светињу православља током осам векова – Цркву Аја Софију (коју је Ататурк прогласио за музеј) претвара у  исламску џамију, а да се из западног света, па ни од Вартоломеја, не чује глас протеста таквој узурпацији.

Ваљда је данас свакоме јасно: ЕУ је само помоћно средство НАТО-а, као инструмента англосаксонске доминације савременим светом (то доказују: излазак В. Британије из ЕУ, данашњи карактер ЕУ као помоћног инструмента у надметању НАТО са Русијом у рату у Украјини и захтеви традиционално неутралних Финске и Шведске за улазак у НАТО). Зато и нама треба да буде јасно: Србија као традиционално православна, са Русијом историјски братска земља, НАТО-у је интересантна само за сузбијање утицаја Русије на западни Балкан. Пошто не излазимо на море за отварање НАТО база, не можемо да рачунамо на убрзани пријем у ЕУ, чак и после уласка у НАТО (то показују искуства Црне Горе, Северне Македоније, па и Албаније, које су ушле у НАТО, али не и у ЕУ).

Због тога је наш национални интерес био и остао – морамо остати неутрална земља (бивша несврстана), са добрим економским и политичким односима са Западом, али и Русијом и Кином (као гарантима  наше економске и дипломатске независности и као власницима вета у СБ УН). Наравно и са трајном оријентацијом за улазак у ЕУ (која без САД и НАТО, чак не може ни да обезбеди примену Бриселског споразума о КиМ који је организовала и водила). Дакле, без подлегања англосаксонским притисцима. Не смемо да се одрекнемо наше историјске позиције и нашег православног и словенског бића и косовског завета. То јесте компликовано и тешко, али морамо мудро истрајати и очувати наше национално биће, национални интерес и етнички и исконски карактер.

Редовни професор универзитета

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Киза
Све је разумно и реално, осим једне "ситнице" - "..Наравно и са трајном оријентацијом за улазак у ЕУ.."?!? Овим чином престају све приче о неутралности (несврстаности), добрим односима са Русијом и Кином, државном интегритету и економској независности! То једноставно не иде заједно! Ако власт жели (а очито је да не) да слуша оне који су их изабрали, једино останак изван ЕУ (по било коју цену) до њеног неминовног нестанка је начин да останемо своји на своме, све друго је обмана! Само кажем..
Stradun
"...западних католичких пљачкаша који су тако опустошену и ослабљену престоницу хришћанства и православља заправо дали у руке Мехмеду освајачу и исламски дисциплинованим Турцима 29. маја 1453 г. Ово не сме да се заборави. - Ne smije se zaboraviti ni to da pravoslavnim državama nije bilo na umu da se kolektivno suprostave invaziji Turske! O tom pitanju se dan-danas uopšte ne raspravlja. Srbija je na Kosovu navodno "branila Europu", ali Rusiji nije palo na pamet da brani Srbiju, Vizantiju, Europu.
Мада
Добро указивање на разлоге зашто је потребно сачувати неутралност. Ради се о опстанку државе која не би да постане само територија и пион других на геополитичкој табли где потезе воде други који често и жртвују пионе што видимо на примеру Украјине. Оно што није јасно је како одржати тај статус у свету у коме влада право јачега. ЕУ се показала помоћним крилом НАТОа тако да остајање на евроинтеграцијама у данашњем облику води ка истом. Модел Исланда-трговински уговор, изгледа боље решење.
Island
Island je ostrvo Bogu iza leđa koje može da vodi umerenu politiku i gleda samo svoja psla. Island nema nikakvih prgavih i/ili zlonamernih suseda kakvim je okružena Srbija. Island može i bez oružanih snaga jer još nikome nije palo na um da napravi invaziju i anektira Island zbog bakalara ili velikih rezervi leda...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.