Четвртак, 30.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Срем је пре 8.000 година био колевка пчеларства

„Аџине њиве” сврставају се у трећи локалитет који поседује највећу мистерију домаће археологије – винчанске некрополе
Археолошко налазиште у селу Кленак (Фото И. Јели)

Радови на изградњи ауто-пута Рума‒Шабац изнедрили су досад непознате трагове историје. По њима се види да је на подручју Срема људска цивилизација присутна више од осам хиљада година. Тако је локалитет „Аџине њиве ‒ Брајково 2”, у атару селу Кленак, постао веома важно археолошко налазиште у Србији. Истражује се површина од 56 хиљада квадратних метара.

Ова археолошка открића подстакла су сарадњу „Коридора Србије”, Археолошког института из Београда, компаније „Азвирт” Србија, Завода за заштиту споменика културе из Сремске Митровице и Завичајног музеја Рума на истраживању откривеног археолошког станишта. За само осам протеклих месеци дошло се до јединствених открића: ископани су различити лични предмети, гробнице, остаци кућа из доба винчанске културе... Ископавања су показала да се на овом месту, хиљадама година пре наше културе, коришћене пећи са решеткама за печење; а видно је и да су Винчани имали и дара за уметност, о чему сведоче у кућама пронађене фигурице украшене минералним пигментима и лампе израђене у облику људских фигура.

 ‒ Винчани нису живели у мирном времену, како се то до сада веровало ‒ истиче др Драган Милановић са Археолошког института у Београду. ‒ На то указују остаци кућа опасаних широким бедемима. То упућује на живот у турбулентном добу.

Плодна равница у атару Кленка вековима је чувала доказе да је Срем пре осам миленијума био колевка пчеларства. Међу најатрактивнијим ископинама на овом локалитету јесу и делови кошница, коришћених у животу старчевачке културе (6300-5350. година п.н.е).

Од почетка пројекта истражено је готово пет хектара досад непознатог археолошког локалитета. Поред осталог, овде су пронађени докази пет неолитских сахрана винчанске културе, па се „Аџине њиве” сврставају у трећи локалитет који поседује највећу мистерију домаће археологије ‒ винчанске некрополе.

У непосредној близини овог локалитета, „на истој греди”, како археолози кажу, пет километара даље, у селу Хртковци, одавно је присутно налазиште „Гомолава”, једно од најпознатијих праисторијских локалитета у Европи.

Та неолитска варошица, са уређеним улицама, чији је само део откривен ископавањем, престала је да постоји пре 2000 година. Дакле, њен живот завршен је пре уздизања пирамида у Гизи.

Истражено подручје плодне савске терасе, као куриозитет, изнедрило је и одсечене људске главе из бакарног доба, ритуално похрањене на овом месту. Ту су још и налази келтске културе, док се из римског периода издваја део економског комплекса за прераду жита, нажалост, ухваћен само у темељним зонама, без надземних остатака.

Три оловне иконе подунавског коњаника, нађене у примарним контекстима на овом локалитету, чине још један феномен „Аџине њиве”. Ту су и налази античког новца, оружја и оруђа из овог времена, предмета из различитих временских епоха, а откривених захваљујући најсавременијим методама археолошких истраживања: од снимања до технологије употребе 3Д скенирања дроновима.

„Аџине њиве ‒ Брајково 2”, захваљујући досадашњим налазима, засигурно ће постати окосница културно-туристичке понуде Срема.

‒ Ово је једно од највећих истраживања српске архологије јер се ради о приказу готово свих епоха људског постојања ‒ каже председница општине Рума Александра Ћирић. ‒ Највећи део пронађених артефаката биће ускладиштен у Завичајном музеју у Руми и чиниће део нове сталне поставке, а локална самоуправа издвојиће средства за њихову конзервацију, како би наслеђе прошлости учинили доступним и стучњацима и људима из земље и света.

 Општина Рума је једино подручје у Србији које на својој територији има три археолошка локалитета од изузетног значаја ‒ „Гомолаву” у Хртковцима, „Басијану” у Доњим Петровцима и однедавно „Аџине њиве ‒ Брајково 2”, у атару села Кленак.                                                                                       

 

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

сељак
Ако смо Келти, онда си у праву?
miki
Dakle, Srbi su osnivaci Evrope i starosedeoci

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.