Понедељак, 27.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПСЕУДОИСТОРИЧАРИ НАРУШАВАЈУ ИДЕНТИТЕТ НАЦИЈЕ

Кад „доктори наука” и „академици” фабрикују неку нову прошлост

Димитрије Марковић (лична архива)

У поплави лажи чија бујица руши морал у многим областима данашњице баш ових дана из штампе се појавило се дело „Сербонини сведоци. Псеудоисторичари, неопаганизам и Црква”, у којем нам аутор Димитрије Марковић предочава колико псеудонаука угрожава опстанак нашег друштва. Књига је писана из научног и богословског угла. Из научног јер се подробније бави феноменом псеудонауке, посебно псеудоисторије. О озбиљности проблема псеудонауке у свету вероватно најбоље говори чињеница да се овим питањем бавио и Савет безбедности Руске Федерације.

А у Русији постоји Комисија за борбу против псеудонауке при Президијуму Руске академије наука. Основне карактеристике псеудонауке су, каже Марковић, непоштовање, тачније потпуно одсуство научних метода и интелектуално непоштење под којим се подразумевају измишљање, фалсификовање и плагирање. Осим тога идејни систем „Срби, народ најстарији” Марковић је обрадио и из угла конспиролошких теорија јер сматра да по својим карактеристикама недвосмислено спада и у област теорија завере.

Овај православни публициста указује да бројна истраживања на Западу показују везу између веровања у завере и психичких поремећаја, на првом месту параноидне шизофреније. Осим тога, показала су и повезаност с макијавелизмом, лабавијим моралом, нижим степенима образовања и одсуством критичког мишљења.

– Постоји веза и са агресивношћу што може да потврди свако ко је био у додиру са следбеницима теорије завере о забрањеној српској историји. Можемо упрошћено да кажемо да је ово књига о ономе чиме се баве псеудонаучници Јован И. Деретић, Горан Шарић, Александар Шаргић, Мирољуб Петровић... Многи од њих се ките лажним звањима доктора наука, професора и академика. Горан Шарић се лажно представља као историчар и доктор наука иако је ова звања прибавио од Мирољуба Петровића на једном од његових фиктивних факултета под називом Институт за националну историју, што је и изјавио у јавности. Александар Шаргић нетачно себе назива теологом и историчарем, а Јован И. Деретић је титулу академика купио у удружењу грађана названом ПАНИ – Петровска академија наука и уметности из Санкт Петербурга за 3.000 рубаља, што је око 4.000 динара – наводи Марковић.

Појашњава и да се из богословског угла бавио псеудоисторијом јер је реч о новом облику јереси. Уз њу паралелно иде не само пропагирање паганизма, него и бројних ранијих јереси осуђених на васељенским саборима. Наводи да неки од псеудоисторичара отворено заговарају учење секти као што су Универзално бело братство и Адвентисти седмог дана. Као што фабрикују историју српског народа, псеудоисторичари, каже, кривотворе и историју православне цркве.

– Шаргић, између осталог, тврди како је Васкрс уствари празник овулације код жена, Горан Шарић каже да је Христос можда био халуциногена биљка, Јован И. Деретић да је „највећи сатирач Срба православна црква”, а Драган Јовановић да је Свети Сава, односно Растко Немањић, пре одласка на Свету Гору побио 20.000 жена, деце и стараца за два дана између Сићевачке клисуре и Чифлика. Да није реч ни о каквом апстрактном и измишљеном проблему показује и следећи пример. На фејсбук страници „Слободна Србија – Сербијана, Академик др Јован И. Деретић” спроведене  су анкете с питањима: Који је за вас већи српски владар: Крепимир Велики или Душан Силни? и Ко је по вама већи српски владар: цар Павлимир Ратник или краљ Милутин? За измишљеног српског „цара Павлимира” гласало је 82 одсто учесника док је за краља Милутина гласало свега 18 одсто. Сличан резултат је и у првој анкети. За цара Душана гласало је ,21 одсто учесника, док је глас „цару Крепимиру” дало 79 одсто. Иначе, за поменутог Крепимира, кога турбо-фолк историчари називају цар Тибор Живковић, у анкети пише да је највероватније неки хрватски владар кога је поп Дукљанин унео у свој спис – наводи аутор „Сербониних сведока”.

Он упозорава да је псеудоисторија веома опасна јер може да се користи за изазивање кризе националног идентитета и извршења етноцида, односно брисања идентитета нације. Нарочито ако имамо у виду да је историја једна од идентитетских наука.

– Проф. др Игор Панарин, академик стручан за савремене видове борбе народа,  као главне области хибридног ратовања наводи управо духовну и културно-историјску област, а тек након тога политичку, дипломатску... Да ли је ова незадржива поплава псеудоисторије код нас изазвана с неком намером питање је за стручњаке из области безбедности – сматра Марковић и додаје да ће дело бити доступно у штампаном и електронском облику, а сав приход од продаје намењен је народу и светињама на Косову и Метохији.

У рецензији дела теолог и историчар Раде Булајић, управник Архива манастира Острог, истиче да је занимљиво истраживање о злоупотреби личности епископа крушевачког господина Давида, једног од најугледнијих епископа СПЦ и великог ерудите. Наводи да се аутор осврнуо на „псеудонаучнике изложивши њихове бројне теорије и квазиучења: Горана Шарића, Јована И. Деретића, Александра Шаргића, Мирољуба Петровића, Анђелије Станчић Спајић, Тодора Пештерског, Славише К. Миљковића, Милана Видојевића, Драгана Јовановића и Ђорђа Јанковића”.

– Велика одговорност је на историчару и на историјској науци, да тачно, прецизно и објективно износи у јавност истраживања и даје судове о догађајима. Није случајно речено да је полуистина гора него лаж. Заиста, ако историја и историчари, као њени служитељи и чувари памћења и истине, не сведоче истину и не говоре истину, онда је узалудно и бављење историјом и враћање у нека прошла времена – истиче Булајић и додаје да историчари утичу и на друштвене промене, формирају схватање смисла живота и постојања многих људи.

 

 

Коментари17
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Земунац
Када се помиње наша прошлост увек питам да ми званични историчари објасне једну званичну историјску чињеницу и никад не добијем одговор. Наиме званично се тврди да су се протобугарска племена населила на Балкан крајем 6 века, да су покорила староседеоце од којих су преузели обичаје и језик. Бугарски језик је један од јужнословенских(!?) језика. Који су то староседеоци били да би Бугари могли од њих да преузму словенски језик када су Словени, по званичној историји, дошли на Балкан у 7 веку?
Љуба
Зато што се словенизација Бугара није десила одмах, већ је била процес који је трајао до 9. века када је и дефинитивно термин "Булгари" прешао у "Бугари". Нешто ми се чини да ипак не питате историчаре шта треба...
Милош
Велика подршка за г. Димитрија Марковића.
Ja akademik
Veliki prasak, amebe pa mi Srbi.
Александар
Откуда толико историчара аматера? Па зато што је званична наука некативна, лења, премало заступљена у медијима, а врло често и недоречена. Одговорите на питања псеудоисторичара, разобличите их. пишите демантије, укажите на неправилност закључака. Немојте нападати и говорити како неко није професионалац, јер то није аргумент.
црни
Зато што велика већина људи нема критичко размишљање, не познаје методологију, не врши анализу и подлеже емоцијама. Такви људи су ван рација и логике и склони су популистичкој литератури(оно што ти годи емоцијама) и сензационализму(оно што ти интригира ум). Ово је једноставно одлика опште популације и то је једноставно тако и зато не може свако бити научник. Зато општа популација треба да верује стручним ауторитетима, а данас је управо то проблем, криза ауторитета.
Mina Ivanović
@ Severian, E pa promašili ste kuhinju. "Pseudoničar" je moja kovanica (pseudo-istoričar), zato je ne znate, još je nisu uvrstili u rečnik. A inače, nemojte brzopleto zaključivati o kuhinjama, jer što je brzo, to je kuso.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.