Недеља, 03.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ГОДИШЊИЦА ПОСЛЕДЊЕ ВЕЛИКЕ БИТКЕ НАТО АГРЕСИЈЕ

Ни бомбардери Б-52 нису сломили одбрану Паштрика

„Нема назад, иза је Србија”, изговорио је преко радио-везе генерал Божидар Делић реченицу која је постала мото бранилаца отаџбине
Ваздушни удар НАТО-а на село Планеја, 31. маја 1999. године (Фото EPA/Anja Niedringhaus)

Рат је трајао већ дуже од два месеца, НАТО авијација бомбардовала је војне и цивилне циљеве широм тадашње СР Југославије, а војска је одлучно и успешно бранила границу према Албанији. Тог 26. маја 1999. године у зору, око 4.30 часова, снаге тзв. ОВК и војска Албаније, уз подршку западне војне алијансе, почеле су напад на подручју планине Паштрик, на локацији Ћафа Прушит.

Из Албаније је дејствовала артиљерија, на шта је уследио одговор хаубица Војске Југославије (ВЈ). Око 11 часова авијација НАТО је напала пoложаје бранилаца. Борбе су почеле и на другим местима.

„У команду бригаде током јутарњих часова почели су да стижу извештаји о све чешћем дејству на наше положаје на Горожупу. Било нам је јасно да су то покушаји убацивања шиптарских снага са простора Албаније, преко Паштрика, на нашу територију. У току првог дана терористи су нападали у више наврата. Напади су били силовити”, сећа се бригадни генерал у пензији Стојан Коњиковац, у време НАТО агресије, у чину потпуковника, начелник оперативног одсека 549. моторизоване бригаде ВЈ.

Током рата, али и сузбијања сепаратистичке побуне на Космету 1998. године, био је најближи сарадник команданта бригаде пуковника Божидара Делића, данас генерал-мајора у пензији. Битка за Паштрик представљала је последњи покушај продора непријатеља на Косово и Метохију, а одбијањем тог напада створени су повољни услови за преговоре који су довели до Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација и Кумановског споразума. У двонедељној бици погинуло је 26 припадника бригаде,, а 126 их је рањено. Губици непријатеља су били вишеструко већи. Генерал Коњиковац написао је књигу „Призренска бригада”, у издању Медија центра „Одбрана”, посвећену јединици одликованој Орденом народног хероја, у којој је детаљно описао њен ратни пут и са посебним пијететом навео имена страдалих припадника јединице.

Битка за Паштрик упамћена је и по ангажовању америчке стратегијске бомбардерске авијације, бомбардера Б-52 и Б-1, који су „тепих” бомбардовањем засипали положаје ВЈ. Али, ни то није сломило браниоце који су ратовали храбро и вешто, у највећој могућој мери избегавајући нападе из ваздуха и наносећи противничким снагама на земљи неочекиване губитке.

Одмах по почетку битке, донета је одлука да се на самој линији фронта, у селу Планеја, формира истурено командно место бригаде. Били су то драматични часови, непријатељ је успео да се пробије на три места, али углавном до 400 метара у дубину наше територије, а на једном месту око километар.

„Стигли смо у Планеју. Врхови Паштрика испред нас парали су плаветнило неба. Кућа команде је била велика, урађена од чврстог материјала”, објашњава Коњиковац.

Линија одбране је стабилизована на новим положајима, из бригаде су стигла појачања па је до вечери Паштрик бранило око хиљаду припадника ВЈ, сутрадан и више. Направљен је план потискивања непријатеља, а овај задатак поверен је јединици добровољаца из Србије који су имали искуство из ратова широм бивше Југославије и њихових сабораца из Русије и Украјине. Разбили су снаге непријатеља, и ВЈ је поново била на граничној линији.
„Најтежи дан је био 31. мај 1999. године. Тек што је свануло, уз снажну подршку хаубица, вишецевних бацача ракета и минобацача, почео је нови напад агресорских јединица са територије Албаније. Агресор је нападао снагама јачине око 1.500 људи. Терористи су ангажовали релативно јаке пешадијске снаге на уском простору. То им није помогло”, каже Коњиковац.

Тог дана на локацији Врапче, у близини граничног камена Д5, једна јединица ВЈ нашла се под снажним ударима непријатеља. Командир вода, одличан и храбар старешина, током поподнева је путем радио-везе тражио дозволу за повлачење на резервни положај. Старешине ВЈ су биле на сталној радио-вези, а пре него што је Коњиковац стигао да одговори, преко уређаја за везу чуо се глас команданта Делића: „Нема назад, иза је Србија!”.

Та легендарна реченица постала је својеврсни мото битке за Паштрик. Повлачење у том тренутку утицало би на на друге положаје бранилаца, па је угрожена јединица добила снажну ватрену подршку и задржала линију одбране. И наредни дани су били испуњени борбама, укључујући и дејства америчке стратешке авијације која је последњи пут извела напад у ноћи с 8. на 9. јун, дан пре краја рата, при чему су погинула двојица војника а више их је рањено.

Припадницима ВЈ је тешко пало повлачење са Космета. Како сведочи Коњиковац, није било лако војницима објаснити зашто се напушта територија која је тако одлучно брањена. Ипак, дисциплинована војка прихватила је политичку одлуку. Призренска бригада је дислоцирана на подручје Лесковца, града из кога су многи њени резервисти. Имала је значајну улогу у обезбеђењу Копнене зоне безбедности, а у склопу реформи у војсци славна 549. моторизована бригада, коју су звали и „Цар Душан Силни” је 2007. године – расформирана.

Преживео пакао „тепих” бомбардовања

Бригадни генерал Стојан Коњиковац (Фото Министарство одбране)

Генерал Коњиковац је преживео „тепих” бомбардовање америчке стратешке авијације. Било је то 31. маја 1999. године када је погођено истурено командно место у Планеји, заселак Шех Махала, на чијем челу се налазио наш саговорник:
„Одједном је настао мрак, прашина и гасови од којих се није могло дисати. У делу зграде који је погођен авио-бомбом погинуло је осам, а рањено је девет војника. У једном тренутку угледао сам како зрачак светлости продире ка нама. Рукама смо копали и успели да направимо узак отвор. Кренуло је извлачење једног по једног”, сећа се Коњиковац. Бомбе су и даље падале, изнад Планеје надвио се дим у облику печурке попут оног који се јавља после атомске експлозије. Непрекидно дејство авијације отежавало је спасавање. Командант Делић је из Призрена послао санитетске екипе и тимове за извлачење страдалих из рушевина. Коњиковац је у овом нападу контузован и после кратког опоравка вратио се на прву линију.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Miroljub
Zašto nikada nije pisalo o napadu Albanije na jednu suverenu državu kao što je bila SR Jugoslavija? Šta je tražila Albanija u tom ratu ako ne deo naše teritorije?
Милош Марић
Хвала вам наши див-јунаци!
Иван Грозни
Сломили су је кумамовски и Бриселски споразуми.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.