И деца болују од хроничног артритиса

Удружење пацијената оболелих од реуматских болести Србије (ОРС) и ове године обележава Светски дан борбе против анкилозирајућег спондилитиса, болести од које у нашој земљи пати неколико десетина хиљада људи. И ове године, свечано и уз бројне здравствене стручњаке и уметнике у центру Београда 29. маја подсетићемо на значај неопходности борбе против ове тешке болести.

Анкилозирајући спондилитис или Бехтеревљева болест је запаљенско реуматско обољење које може захватити кичмени стуб, сакроилијачне зглобове и периферне зглобове. То је хронична и прогресивна болест која савременим лечењем може да се држи под контролом, без болова и деформитета. Припада и групи аутоимуних болести, серонегативних спондилоартритиса, јер се одликује одсуством реуматоидног фактора у крви болесника. Тој групи припадају и псоријазни артритис, реактивни артритис, артритис повезан са инфламаторним обољењима црева (Кронова болест и улцерозни колитис) и недиферентовани спондилоартритис.

Од периферних зглобова најчешће су захваћени рамена, кукови, али и други  зглобови на доњим екстремитетима, као и ентезе (припоји тетива, лигамената или капсула за кост). Почетно оштећење кости је у виду ерозије, после тога долази до прекомерног стварања нове кости на том месту, што доводи до абнормалног спајања костију, због чега захваћени зглобови постају непокретни и укочени. Тачан узрок болести је непознат, али наслеђе има значајан утицај

Од фактора спољашње средине као покретачи најчешће се помињу уринарне инфекције изазване микроорганизмима, а могући покретач је и физичка или психичка траума. Здравствени стручњаци процењују да се  анкилозирајући спондилитис јавља три до четири пута чешће код мушкараца него код жена и то најчешће код мушкараца у старосној доби између 18 и 35 година.

Процењује се да у Србији око 70.000 одраслих и 2.000 деце болује од хроничних артритиса – 35.000  чине  оболели од анкилозирајућег и псоријазног артритиса. Зато сматрам да је у случају анкилпзирајућег спондилитиса неопходно скратити време постављања дијагнозе и повећати са пет на десет одсто број оболелих који су на иновативним терапијама.

Ова изузетно тешка болест најчешће се јавља пре 40. године живота, почиње болом у лумбалном делу кичме који је свакодневно присутан дуже од три месеца, а најчешће настаје постепено, интензивније у мировању током ноћи. Праћен је јутарњом укоченошћу која траје дуже од 30 минута, често читаво пре подне и смањује се при кретању.

Ова болест је системског карактера због чега се могу појавити и ванзглобне манифестације. Неке од најчешћих су промене у очима, упала срчаног мишића и срчане кесе, крвног суда аорте, поремећаји у спроводном систему срца, повишени крвни притисак. Због окоштавања зглобова грудне регије отежано је дисање и смањен капацитет плућа, а може доћи и до плућне фиброзе.

Дијагнозу анкилозирајућег спондилитиса поставља реуматолог на основу анамнезе – појаве инфламаторног упалног бола у лумбосакралном делу кичме са ширењем у седалну регију који се интензивира мировањем током спавања и пред зору, а смањује током кретања и при физичкој активности, јутарње укочености дуже од 30 минута и физичког прегледа (болна осетљивост сакроилијачних зглобова, као и бол у пределу припоја тетива за петну кост, ограничено бочно савијање кичме…).

Присуство запаљења најраније се може уочити нуклеарном магнетном резонанцом сакроилијачних зглобова, што потврђује дијагнозу. Тек касније – када дође до окоштавања сакроилијачних зглобова – промене се виде на рендгенском снимку. Код ове болести значајни су и лабораторијски параметри који показују активне фазе упале, а то су убрзана седиментација еритроцита и повишен Ц реактивни протеин.

За лечење се користе нестероидни антинфламаторни лекови, анелгетици, гликокортикоиди, хемијски лекови који мењају ток болести.

Кључни фактор у лечењу ове тешке болести су иновативни лекови (биолошки лекови, биослични и ЈАК инхибитори) које треба применити што пре како би отклонили бол и спречили инвалидност.

Посебно значајна у лечењу ове болести је физикална терапија и свакодневно вежбање и то комбинација вежби дисања, истезања и јачања кичменог стуба, а препоруке су правилан положај леђа при ходању, седењу и спавању.