Важно је задржати позоришну етику

Сомбор – У канцеларији Бојане Ковачевић, директорке Народног позоришта у Сомбору намештај у стилу грађанске породице 19. века. На зиду најчувенији Сомборци 20. века, Милан Коњовић и Сава Стојков. Кроз отворени прозор чује се жамор са позоришног трга и из оближњих кафића.

У ходницима театра је мирно, само понеко од особља промине носећи на вешалици сценски костим. Доле у сали за неколико тренутака почеће генерална проба представе „Милева” у копродукцији Стеријиног позорја, Европске престонице културе Нови Сад 2022. и Народног позоришта у Сомбору. Након тога, следи паковање сценографије, па њено распакивање у Новом Саду, где ће отворити Стеријино позорје (разговор је вођен неколико дана пре вечерашњег отварања Стеријиног позорја). Потом, представа се враћа у Сомбор да означи почетак 30. позоришног маратона који ће трајати од 7. до 11. јуна.

Бојана Ковачевић

Ово је време велике активности у Народном позоришту Сомбор, два премијерна извођења и пет „маратонских” дана са по неколико представа на репертоару.

– Сви који овде гостују, како глумци, а тако и редитељи знају да када се ради, фокус је на тој једној ствари. Глумци нам нису расути по снимањима, не ради се паралелно, цело позориште и све службе су усредсређени на ту једну ствар и дан је подређен томе. То је однос према раду и позоришна етика, коју је важно задржати иако му време баш и није наклоњено – каже у разговору за „Политику” Бојана Ковачевић, директорка Народног позоришта у Сомбору.

Позоришни маратон је јединствена културна појава код нас која је успела да опстане три деценије. Јубилеј ће бити обележен без ограничења која је до сада наметала епидемија.

– У припреме за маратон идемо са лепим осећањем јер смемо да имамо пуну салу, и зато што први пут од времена пре пандемије радимо представу у којој игра 14 глумаца. У овај период улазимо у динамичној атмосфери радости пуне сале и пуне сцене. Ових дана размишљам и о томе како је специфичност маратона коју је успео да очува и у томе да није поклекао и није награђивао представе које долазе, остао је права позоришна фешта на којој се на крају сезоне окупе пријатељи. Мислим да му је то највећа вредност. Маратон је посебна атмосфера и енергија и када га спремамо јесте исцрпљујуће, али нам је увек жао што не траје дан дуже – додаје Бојана Ковачевић

Ове године на маратону гостују Народно позориште из Београда са „Балканским шпијуном”, Народно позориште из Приштине, Зијах Соколовић са својом монодрамом, копродукција СНП-а, Културног центра Панчева, Беоарта и Савеза драмских уметника Војводине са представом по причи Ђорђа Лебовића, Југословенско драмско позориште, потом „Употреба човека” у режији Бориса Лијешевића и копродукцији више театара региона, Милена Богавац и Марко Грубић долазе са својим ауторским пројектом, Атеље 212, а по традицији затвара га последња премијера домаћина, „Краљ Иби” у режији Андраша Урбана. У поподневним терминима су представе за децу.

– Трудимо се да доведемо представе које ће Сомборцима бити интересантне. То су представе које су награђиване на другим фестивалима, за које се чуло и које су у позоришном и уметничком смислу квалитетне и добре – каже директорка Ковачевић

На почетку наредне сезоне, 25. новембра, Народно позориште у Сомбору обележиће 140 година од постојања зграде театра, коју су изградили сами Сомборци, окупљени у деоничко друштво, како би имали простор за играње представа. Под кровом зграде, са чије сцене су се у протеклим деценијама чули гласови свих великана домаћег глумишта, и где су радили бројни прослављени редитељи, Милан Нешковић за јубилеј режира „Галеба”. Отуда није нескромно када Бојана Ковачевић каже да сматра да је Народно позориште у Сомбору позоришни центар.

– Са представама које правимо намећемо се тако да смо у позоришном фокусу других позоришта и фестивала – истиче она.

Зато након „маратона” нема паузе, позоришни ансамбл има позиве за гостовања и летње фестивале.