Петак, 01.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Српска заједница у Румунији позитиван пример положаја Срба у региону

Букурешт (Pixabay)

Мањинска питања имају значајно место у односима Србије са земљама окружења. Међутим, уместо да буду мост добросуседства, националне мањине су често један од узрока назадовања билатералних односа или њихове стагнације на ниском нивоу. Подсетимо да је Хрватска, због наводних проблема своје мањине, два пута блокирала отварање преговарачких поглавља Србије с ЕУ, уз најаву да ће то и убудуће чинити. Румунија и Бугарска такође не искључују могућност блокаде процеса евроинтеграције наше земље због мањинског питања.

С друге стране, Срби се у већини суседних земаља суочавају с озбиљним проблемима, као што су непризнати мањински статус у Словенији, непостојање билатералног споразума за заштиту мањина с Албанијом, учестали етнички мотивисани инциденти у Хрватској, непоштовање права на запошљавање и школовање на матерњем језику у ФБиХ и Црној Гори... За разлику од наведених земаља, положај Срба је релативно добар у Румунији и, у нешто мањој мери, у Мађарској.

Статус српске мањине у Румунији опредељен је решењима у румунском законодавству, које је знатним делом саображено основним постулатима кључних међународних докумената о заштити права мањина – Оквирне конвенције за заштиту националних мањина и Европске повеље о регионалним или мањинским језицима. Срби имају једно гарантовано место у Парламенту, а влада редовно финансира кровну организацију (Савез Срба у Румунији – ССР) износом већим од 800.000 евра годишње.

Добром положају Срба у Румунији доприноси и активност ССР усмерена ка афирмисању националног, културног и верског идентитета, очувању образовања и информисања на српском језику, итд. Настава на српском језику одржава се у седам основних школа и гимназији „Доситеј Обрадовић” у Темишвару, а на нивоу високог образовања, српски језик и књижевност изучавају се на универзитетима у Букурешту и Темишвару. Информисање на српском језику одвија се кроз шест штампаних гласила, ТВ емисију „Српски видици”, једночасовну емисију на Радио Темишвару и 24-часовни програм на Радију Банат линк. Овоме треба додати да је у Румунији установљен Дан српског језика, а од 2019. године 27. јануар, Дан Светог Саве, званични је румунски празник.

Положају српске заједнице свакако погодује дуга традиција добрих билатералних односа. Између две земље кроз историју није било директног оружаног сукоба, политички дијалог је редован и садржајан, интензивна је сарадња у већем броју области (енергетика, саобраћајна инфраструктура, трговинска размена...), а од посебног је значаја да Румунија није признала једнострано проглашену независност такозваног Косова.

Ипак, у неким областима законска решења се не примењују или је њихова примена непотпуна. То се, пре свега, односи на тенденцију гашења школа с наставом на српском језику због малог броја ученика, што је супротно начелу позитивне дискриминације. Такође, непотпуно се примењује одредба о службеној употреби српског језика. На 309 локалитета у западном делу Румуније, у којима су испуњени законом прописани услови, двојезични натписи су само на улазу и излазу из места, али не и у исписивању назива установа. Поред тога, српска заједница тражи да се знатније повећа број етничких Срба запослених у полицији, префектурама, саветима жупанија и општинама.

Очувању садашњег степена поштовања мањинских права Срба и даљем унапређењу њиховог положаја требало би у већој мери да допринесе матица у оквиру билатералних механизама за решавање мањинских питања.

Перспективу Срба у Румунији треба, међутим, сагледавати и кроз неповољну тенденцију смањења њиховог броја због ниског наталитета, процеса асимилације, делимично и одласка у друге земље ЕУ. На попису становништва 2011. број Срба је био 18.481, што је за 7,4 одсто мање него на претходном попису 2002. Смањење српске заједнице је свакако озбиљан изазов с којим се она дугорочно суочава, а може да доведе до постепене маргинализације њеног места у румунском друштву.

Др Драгомир Раденковић,
амбасадор у пензији, Београд

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Земунац
Драго ми је када прочитам да су Срби, макар у једној држави где су мањина, преживели и да имају сва права која им следују. Румунија својим Србима много тога дугује. Прво да су Срби другачије гласали на референдуму, после ПСР, сада би и румунски Банат био у оквиру Србије. Друго дугује им извињење за оно што је приредила Србима са Бараганском голготом у доба резолуције ИБ. Само ме једно интересује, а није поменуто у тексту да ли су ти у западном делу Румуније потомци Бараганаца или староседеоци?
Milos miokovic
...... pa ja sam uvek govorio da smo najslicniji rumunima........

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.