Кад је фасада била одело зграде, а ентеријер њена душа

Како се градило у Београду између два светска рата, каква је тада улога била приватних инвеститора, како су архитекте освајале слободу, какви су били ентеријери, екстеријери и баште тадашњих кућа, зашто је фасада одело зграде, а ентеријер њена душа, када је холивудски стил градње стигао у Београд, а ко је водио битку за мали стан? Одговори на ова питања крију се у монографији „Стамбена архитектура Београда 1918–1941” ауторке др Владане Путник Прице, историчарке уметности и научног сарадника Филозофског факултета у Београду. Књига чији је издавач градски Завод за заштиту споменика културе, а саиздавач Филозофски факултет представљена је јуче у здању Завода на Београдској тврђави.

Др Владана Путник Прица

Да би ова монографија настала, њена ауторка од 2009. године од када траје њено истраживање стамбене архитектуре Београда између два рата обишла је више од две хиљаде грађевина, користила архивску документацију и периодику да би изабрала 566 објеката на основу којих је утврдила законитости и феномене који су обележили стамбену продукцију тог времена.

– Тај узорак од 566 објеката био је извор информација на основу којих сам стекла слику о бројним темама које су се кроз истраживање отварале као што су зачеци пејзажне архитектуре, живот на периферији у нехигијенским условима, проучавање салонских станова тог времена... И тада као и сада град се брзо ширио, често нелегално, урбанизам је каснио па су се ствари накнадно легализовале. Инвеститори су покушавали да заобиђу закон, додуше мање него данас, а архитекте да пројектују функционалне станове који ће одговарати потребама људи који у њима живе. Такви станови и данас имају погодности које недостају савременом стану, а то су шпајз, подрум, разуђеност простора, веће кухиње... – објашњава Владана Путник Прица.

Уредник монографије је историчарка уметности др Саша Михајлов, виши конзерватор и руководилац Одељења за истраживање, валоризацију и документацију градског Завода за заштиту споменика културе.