Лекари у Србији опрезни због могуће појаве мајмунских богиња

Здравствене установе у Србији од јуче имају упутства за лекаре у вези са евентуалном појавом мајмунских богиња, болести за коју је у мају у свету регистровано 106 случајева сумње и 131 потврђена случаја оболевања. Највећи број случајева је регистрован у Уједињеном Краљевству, Шпанији и Португалији, затим у Аустралији, Белгији, Канади, Француској, Немачкој, Италији, Холандији, Шведској и  САД, а у нашој земљи ове болести још нема. Већина потврђених случајева односи се на популацију мушкараца који имају сексуалне односе са мушкарцима, а за сада није забележен ниједан смртни случај међу оболелима. Већина оболелих има лезије на гениталијама или перигениталном подручју, што указује на то да се преношење вероватно дешава током сексуалних активности. Лекари наглашавају да је наша земља спремна за збрињавање оболелих уколико се буду појавили такви случајеви, али да је ризик за ширење оболевања од ових богиња у нашој држави низак.

Како за „Политику” истиче професор др Јован Ранин, инфектолог Клинике за инфективне и тропске болести Универзитетског клиничког центра Србије, ова болест је и раније постојала, није непозната и неизлечива инфекција, а клиничка слика је далеко од тешке ситуације.

– Вакцина против великих богиња је „покривала” и ту инфекцију. Млађи од 50 година нису заштићени, јер седамдесетих година прошлог века престала је да се даје та вакцина. Преносивост мајмунских богиња није тако велика као што је био случај код великих богиња и других инфекција. Нема места паници ни драматизацији у овом тренутку, мада треба бити опрезан. Постоје лекови против те инфекције. То су антивирусни лекови који ублажавају клиничку слику. За сада нема индиција да ће доћи до пандемије ове болести – додаје др Ранин.

Мајмунске богиње се првенствено јављају у централној и западној Африци, често у близини тропских кишних шума, а све чешће се појављују у урбаним подручјима, напомињу у Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”. Болест је први пут откривена код мајмуна 1958. године, а први случај оболевања код људи забележен је 1970  године. Од тада до данас у нашој земљи нису регистровани случајеви оболевања од мајмунских богиња. Прва епидемија мајмунских богиња изван подручја Африке је регистрована 2003. године у САД и била је повезана са контактом са зараженим кућним љубимцима, преријским псима. Ови кућни љубимци су били смештени са гамбијским пацовима и пуховима који су увезени у земљу из Гане. У овој епидемији регистровано је више од 70 случајева оболевања од  мајмунских богиња у САД.

Према речима професора др Бранислава Тиодоровића, епидемиолога, први случајеви су забележени недалеко од наше земље, у Грчкој и Словенији. Он сматра да ће после ковида 19 свака заразна болест, па и оне које нису много битне, изазивати већи степен позорности него што је раније био случај.

– Белгија је прва у Европи увела карантин за оболеле од те болести, јер је велики проток људи који долазе из подручја Африке где има оболелих. За сада код нас нема потребе за тим. Ми имамо, рецимо, у Нигерији 3.000 наших људи који тамо раде, али наше службе све на време прате и води се рачуна о превенцији. Нема разлога за панику, али је битно да контролишемо ко нам долази у земљу, из којих земаља, да ли имају неке симптоме… То иначе мора да се спроводи код заразних болести јер је најважније рано откривање, лечење и изолација. Видео сам да је неко објавио да нема доказа да жене оболевају. То није тачно, јер има и оболелих жена који су контактом добиле болест – наглашава др Тиодоровић.

Период инкубације углавном износи шест до 14 дана, а може варирати од пет до 21. дана. Мајмунске богиње почињу грозницом и језом, главобољом, боловима у мишићима и леђима и исцрпљеношћу, а могу се јавити кашаљ и бол у грлу. Главна разлика између симптома мајмунских богиња и великих богиња је у томе што код мајмунских богиња може доћи до увећања лимфних чворова, који се јављају на врату, пазуху или препонама и то се може десити на обе стране тела или само на једној. Болест траје од две до четири недеље.

– У периоду од једног до три дана, понекад и дуже, након појаве грознице, код пацијента се развија оспа, која често почиње на лицу (у 95 одсто случајева), а затим се шири на екстремитете (на длановима и табанима у 70 одсто случајева) и друге делове тела (гениталије, конјуктиве, рожњачу…). Компликације мајмунских богиња укључују енцефалитис, тешку дехидратацију као последицу повраћања и дијареје или отежаног пијења течности због лезија у устима, упалу грла, отицање очних капака и конјуктивитис, стварање ожиљака – додају у Институту „Батут“.

Вирус мајмунских богиња се преноси са животиње на човека, или са човека на човека и то директним преносом - угризом или огреботином, контактом са телесним течностима или материјалом лезије, путем капљица респираторног тракта, сексуалним контактом или индиректним преносом попут конзумирања недовољно термички обрађеног меса, преко контаминираних предмета или заражене одеће или постељине.

Вакцине ограничене доступности

Неколико ранијих студија у периоду након престанка вакцинације против великих богиња показало је да је вакцинација против великих богиња била око 85 одсто ефективна у превенцији мајмунских богиња. То значи да претходна вакцинација против великих богиња може резултирати блажом клиничком сликом болести. Међутим, треба имати у виду да је од примене вакцине против великих богиња прошло више од 40 година, као и да вакцинални имунитет није био потпун и доживотан.

– У овом тренутку, оригиналне вакцине против великих богиња више нису доступне за општу популацију. Тренутно су можда само неки лабораторијски или здравствени радници примили новију вакцину против великих богиња како би их заштитили у случају излагања болести на радном месту, уколико раде са овим вирусима. Новија вакцина, заснована на модификованом вирусу одобрена је за превенцију мајмунских богиња 2019. године и даје се у две дозе, али је ограничене доступности – истичу у Институту „Батут”.

„Светска здравствена организација не верује да избијање мајмунских богиња у Европи и Северној Америци захтева масовне вакцинације, јер ће мере попут добре хигијене и безбедног сексуалног понашања помоћи у контроли ширења”, изјавио је Ричард Пибоди, који води тим СЗО за високе патогене претње у Европи.

Страх због деце

Због информације да би појава мајмунских богиња могла посебно да угрози децу, ових дана су се усијали телефони педијатара успаничених родитеља.

Професор др Георгиос Константинидис, председник Удружења педијатара Србије, каже за наш лист да колико је њему познато вероватно нико од педијатара који тренутно раде нема искуства са лечењем мајмунских богиња.

– Нисам никада видео мајмунске богиње. Не знам да ли је у скорије време уопште неко дете код нас оболело од те болести. Нисмо сигури да ли је већи или мањи ризик за оболевање код деце, али се мени чини да је сада ова прича доста присутна и пренета на „крилима“ ковида 19 – закључио је др Константинидис.