Понедељак, 27.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Меморандум“ хрватских академика – опасан диктат и уцена

Љубодраг Димић (Фото Небојша Марјановић)

Документ Хрватске академије знаности политички је памфлет, а не акт научне институције. То је, само по себи, за жаљење јер негирање злочина је злочин сам по себи. Данас је то, можда, и мода времена која изнова настоји да рехабилитује нацизам и фашизам и на нов начин дизајнира прошлост.

Овако академик Љубодраг Димић коментарише за Спутњик смернице које је ХАЗУ упутила хрватским политичарима како би, у околностима уласка земаља региона у ЕУ, „штитили хрватске националне интересе“.

Написани памфлет, тврди Димић, само дискредитује ту "научну институцију" и показује да она није у служби истине, знања, науке, већ, како сматра, националистичке политике и подједнако искључиве пропаганде која подстиче мржњу и штети хрватском народу.

Документ који је у форми упутства ХАЗУ упутила хрватским политичарима тиче се промене "погрешно утврђених граница" хрватске државе; потребе да буде дефинисан "хрватски етнички простор"; враћена имовина "свих прогнаних"; адекватно регулисан положај СПЦ и спречено њено "политичко деловање"; враћена архивска грађа која говори о НДХ, "крижарским путовима и логорима", "хрватском пролећу", догађајима у Вуковарској болници, "погубљењу Хрвата"...; признавања "етничког идентитета" Буњеваца и хрватског језика као "посебног и неодвисног"; одрицања Срба и Србије од "повјесних досега културе с хрватског простора"; признања српске агресије на Хрватску, плаћања ратне оштете и "моралне исприке Хрватима".

„Реч је о политичком диктату и уцени која са целовитом истином о наведеним догађајима нема много заједничког“.

Документ је срочен као тврдња у коју се не сме сумњати и чији се садржај не сме доводити у питање истраживањима, свестраним сагледавањем догађаја, појава и процеса који истим тим догађајима и процесима дају смисао.

Слика прошлости коју нуди ХАЗУ није исторична. У питању су, оцењује Димић, тумачења оптерећена националном догматиком веома удаљеном од стварности и сасвим супротним ономе за шта се залаже наука.

"Објава" ХАЗУ није акт који позива на научни дијалог с циљем приближавања истини о темама испуњеним контроверзним тумачењима. У питању је документ који, уместо толеранције, исказује искључивост у ставовима, претњу, примитивизам, мржњу. У питању је уцена која има за циљ да уместо истраживања прошлости и стицања знања о прошлости, које никада није коначно и које институције попут ХАЗУ треба да стичу и подстичу, заговара бруталну политичку ревизију прошлости“.

Део тог покушаја политичке ревизије прошлости је, указује наш саговорник, и настојање да се систем логора Јасеновац, превасходно намењеног уништавању људи, представи као „радна“ и економска институција.

„Поигравање са карактером злочина учињеним у Јасеновцу и њихово свођење на "мит", смањивање бројева страдалих Срба, Јевреја и Рома, негирање нацистичког и клерикалног карактера НДХ формиране унутар "новог поретка" који су симболизовали фашистичка Италије и нацистичка Немачка, истовремено значи потирање целокупног историографског наслеђа сабраног у претходним деценијама (сачувана архивска грађа, објављени извори, мемоаристика, штампа и периодика, научна историографија, књижевност, документарни филм...)“.

У питању је недоговорно поигравање са злочином геноцида који је НДХ починила над делом својих грађана, са злочином који не застарева, са злочином учињеним и правданим од хрватских политичара "повјесним тежњама" хрватског народа.

Захтев упућен Србији, тј. српским историчарима, да промене однос према "блаженом" Алојзију Степинцу, такође је ненаучан, каже Димић.

То, објашњава, онемогућава научнике да више сазнају и критички суде о људима који су доносили важне одлуке, били учесници и сведоци у прекретним догађајима, често персонализовали историјске процесе, обележавали време.

„Једна од таквих личности савремене историје, несумњиво је и Алојзије Степинац, личност контроверзна сама по себи, по улози коју је имала у историји, по утицају на фанатичне присталице, по месту коју су јој историчари одредили, често и по томе што је с протоком времена, не случајно, постала симбол подела у политици и друштву и део накнадних и опасних митологизација које људе одређеног времена и простора, политичких и верских убеђења, животних процена и одлука, грешака и осмишљених потеза, убеђења и илузија, претварају у своју супротност“.

„Представљајући надбискупа Степинца безгрешним, додељујући му божанске атрибуте и симболе, означавати га борцем против комунистичке тираније, православног прозелитизма, окупације и србизације хрватске државе, промовишући га у заштитника католичке вере, а "изостављати" све оно друго што је он био током предратних и ратних година, значи служити политичким потребама и амбицијама средине, а не научној истини и формирању критичке свести, што је, уз остало, и задатак научника и научних институција попут ХАЗУ“.

На делу су, каже Димић, покушаји представљања Степинца као заштитника Срба и Јевреја у годинама Другог светског рата, у којем су ти народи, делом захваљујући и Цркви на чијем се челу Степинац у НДХ налазио, доживели геноцид, не служи на част.

„Такав приступ, а за њега се очигледно залаже ХАЗУ, истовремено измешта надбискупа Степинца на простор мита и укида историју као науку. Да ли да се присетимо и оних научних резултата, стечених на основу увида у немачке изворе, који говоре да је идеја о исељењу Срба (1/3 свеукупног становништва које је живело на простору НДХ) потекла из главе уваженог надбискупа Степинца“.

Димић је уверен да мишљења треба препустити папи Фрањи, који је саслушао ставове историчара - научника, и српских и хрватских, да донесе одлуку о Степинцу. То што је та "одлука" одложена на "неко време", каже, није случајно.

„Сматрамо да треба препустити историчарима да истражују место и улогу система концентрационог логора у геноциду почињеног над Србима, Јеврејима и Ромима на простору НДХ“.

Међудржавне комисије и непристрасни судови регулисаће, сматра Димић, питање граница суседних држава на Балкану, утицати на поштовање реципрочних права мањина, сагледати размере сатирања, прогона и пљачке учињене у ратовима из 90-их, казнити кривце по заслузи ма коме народу да припадају и ма које државе да су држављани, омогућити повратак на огњиште, регулисати питање архивске грађе, позабавити се положајем језика и културних добара без својатања туђе баштине, бринути о екологији балканског простора.

То би, закључује, требало чинити рационално, по законима, уз поштовање знања и научних стандарда, а не по диктату, уцени, искључивости, пристрасности коју је у презентованом документу учинила ХАЗУ поништавајући себе.

Коментари12
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

zeljko951
Treba dozvoliti hrvatima da granice budu tamo gde se nadje najmanje 1 kovanica Kralja Tomislava.
punta
Treba biti jasan. Mile Budak nije izmislio trecinu pobiti, trecinu pokatoliciti, a trecinu protjerati. Tu formulu su katolicke drzave, englezi i ostali inkvizitori koristili sa domorodackim stanovnistvom, posebno sa starosedeocima u Americi, Africi i Australiji.
Dragomir Olujić Oluja
Ovu "formulu" su prvi objavili Rastko Nemanjić i otac mu Nemanja u procesu hritijanizacije slovenskog stanovništva na Balkanu i tamanjenju bogumila...
Радојко
Допис ХАЗУ је отворено негирање геноцида, дакле и позив на наставак србоцида првом приликом. ЕУ то не сенкционише већ прећутно одобрава. Ко год мисли да " ЕУ нема алтернативу", ко не схвата како нас гледају и на шта су све спремни, ваљда му је сада јасно. Буњевцима се на силу намеће да се изјашњавају као Хрвати. На жалост, колико год одвратан, став ХАЗУ је јасан, одређен и учинковит. Одговор САНУ је немушт, без садржаја, импотентан, "нећемо да се свађамо, нећемо полемику". Јадно. Патетично.
Саша
Када комунисти илити неохришћани без Бога почну о дизајнирању прошлости не знам да ли да се смејем или да плачем од муке.
crosdu
Sve samo lupetanje, nigdje nikakvog argumenta. HAZU je objavila smjernice hrvatske politike koje moraju biti orijentir za hrvatsku politku. Svo ovo lupetanja vajnog Ljubodraga je samo propagandna glupost bez ikakvih argumentata.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.