Петак, 07.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
СВЕДОЧЕЊЕ АДВОКАТА ТОМЕ ФИЛЕ О ПУТУ АУТОКЕФАЛНОСТИ МПЦ

Уклоњена и последња препрека између два братска народа

Тома Фила и блаженопочиши патријарх Иринеј (Фото лична архива)

Специјално за „Политику”

Тома Фила светски је признат адвокат који је дао изузетан допринос оснаживању владавине права, чиме је ојачао углед Републике Северне Македоније и Србије на међународној сцени, али његова залагања за ове две земље, које сматра својим, знатно су ширег обима од његове струке. Судбина га је неколико пута селила из Битоља у Београд и обрнуто, због чега оба ова града носи у срцу где год да га пут данас одведе. Залагао се за јачање односа Србије и Македоније и зближавање њихових, братских народа. Такође, залагао се и за аутокефалност МПЦ и утицао на отопљавање односа две сестринске цркве, које су се недавно нашле у поновном загрљају. Председник је Црквене општине града Београда, заменик митрополита Архиепископије београдско-карловачке и члан Управног одбора Патријаршије СПЦ. За „Политику” говори о петодеценијском путу МПЦ ка аутокефалности и својој улози у превазилажењу црквеног спора између две сестринске цркве.

Имали сте улогу помиритеља у македонско-српском црквеном спору, залажући се да МПЦ добије независност од СПЦ. На који начин сте пружили свој допринос превазилажењу овог вековног раскола две сестринске цркве?

Бивши амбасадор Македоније у Србији Љубиша Георгијевски, иначе чувени позоришни и филмски редитељ, и ја одлучили смо да помогнемо колико год можемо да МПЦ добије аутокефалност. Предузели смо оно што је било у нашој моћи – успоставили контакт између архиепископа Стефана, коме желим да једног дана постане патријарх, и Његове светости патријарха српског господина Иринеја, с којим сам био велики пријатељ и који је био најугледнији гост на мојим славама и уживао моје највеће поштовање. Такође сам близак пријатељ с његовим секретаром Дејаном Накићем, који је био укључен у успостављањe контаката. Организовао сам састанак између благопочившег патријарха Иринеја и архиепископа Стефана у Патријаршији Српске православне цркве. Имао сам ту привилегију да будем присутан на том састанку.

Како је текао тај састанак и да ли је тада постигнут обрис некаквог договора?

Садржај тог састанка никада нећу објавити јер сам се заклео да ће то остати тајна.

Након тога разговарали сте и с тадашњим председником владе Николом Груевским?

Да, следећи корак је био састанак у Скопљу с тадашњим премијером Македоније Груевским. Изложио сам му оно што је требало да му се предочи, међутим, дошло је до проблема који је било немогуће решити у том саставу. Наиме, било је речи о томе да се Охридска архиепископија врати под окриље СПЦ, како је и било до 1959. године, да добије аутономију, а да се касније, временом, стекну услови и за добијање аутокефалности од стране СПЦ. По мишљењу тадашњег патријарха Иринеја, за то је било потребно од две до три године. Међутим, тај предлог су МПЦ и премијер Груевски одбили. Тим чином се моје ангажовање на решавању овог проблема, практично, завршило.

Дакле, СПЦ није била спремна да благослови тако брзо добијање аутокефалности МПЦ, а МПЦ није желела да чека на своју независност. Какав је био ваш став према том питању тада?

Тадашње расположење архијерејâ није било благонаклоно таквом решењу, нису били спремни на чињеницу да се аутокефалност МПЦ тако брзо призна. Ту се, као што сам рекао, моја мисија завршавала иако су и тада сви знали мој став, као што га знају и данас. Наравно, желео сам да се призна аутокефалност МПЦ – Охридске архиепископије. Шта је мој мотив? Имао сам веома прецизне податке да је од 1967. године 99,9 одсто верника у Македонији пратило службу у македонским црквама на македонском језику и имало потребу да њихова црква буде призната.

Владика Јован Вранишковски, постављен од стране СПЦ, и још троје владика нису имали своје вернике. Ако правимо паралелу са СПЦ у Црној Гори, чији верници прате службу у храмовима под ингеренцијом СПЦ, а само један мали део њих се приклонио расколничкој црногорској цркви – то је сасвим обрнут случај него у Македонији.

Након 55 година СПЦ и МПЦ – ОА нашле су се у поновном загрљају. Литургија помирења служена је најпре 19. маја, у Храму Светог Саве у Београду, а затим 24. маја у Храму Светог Климента Охридског у Скопљу, чиме је успостављено литургијско и канонско општење две сестринске цркве. Тада је патријарх српски господин Порфирије, на одушевљење свих македонских православних верника, саопштио одлуку Сабора СПЦ да прихвата аутокефалност македонске цркве. Како се ви осећате поводом ове вести?

Као човек који се од почетка залагао за овакво решење, врло сам срећан и поносан због признавања аутокефалности МПЦ – ОА од стране СПЦ. Сабор СПЦ, који је овлашћен да даје аутокефалност, одлучио је једнодушно да се МПЦ дâ аутокефалност након неколико дана. Дакле, промењен је некадашњи тврд став о другачијем временском интервалу који је неопходан за постизање самосталности МПЦ. Наравно, разговори и даље трају и трајаће, али моје задовољство је да констатујем да више између наше две државе нема никаквих спорних питања, укључујући и то да је граница између њих потпуно регулисана.

Иако је ова препрека деценијама стајала између две братске земље, чини се да њихови добросуседски односи нису слабили. Да ли ће овај корак још јаче учврстити везе између Србије и Северне Македоније?

Подсетимо се само догађаја из 1999. године, када смо бомбардовани од стране НАТО-а, а Македонци су у свом главном граду, Скопљу, изашли на масовне демонстрације. У свим недаћама које су задесиле једну или другу државу помагали смо једни другима, у земљотресима, поплавама, пандемији. Између македонског и српског народа постоји узајамно поштовање и једина препрека која је постојала коначно је уклоњена. Наравно, предстоји још корака за МПЦ, која мора добити сагласност од још девет патријаршија.

Патријарх српски Порфирије нагласио је да верује да ће све сестринске цркве прихватити одлуку Сабора СПЦ о аутокефалности МПЦ – ОА. Какву реакцију очекујете од сестринских цркава?

Како ће ко од осталих патријараха реаговати, то ћемо видети. Већ постоје неке реакције из Грчке, чекамо реакције из Бугарске. У сваком случају, веома сам задовољан да између наше СПЦ и МПЦ више нема ничег спорног. Веома сам срећан као човек што сам ово доживео јер сам макар мало допринео овом великом историјском догађају.

 

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Смрда
Светски признат адвокат?!?
ВАЛТЕР
Ви сте постали као и запад. мислите да је истина то што вама одговара. Да ли се Тома Фила икад причестио, дали је дао и један динар за СПЦ, дали је дао и један динар за Србе на КиМ . Обришите коментар, али то неће променити стварност.
Ојвардаремакедонски
Истини за вољу, постоји спор између Србије и Македоније око не-признавања и признавања Косова. Македонија је признала Косово као самосталну и неазависну државу, али треба узети у обзир структуру становништва која одређује и политичко представљање у праламенту и увлади, дакле и спољњу политику Македоније. Више од 1/4 становника Македоније чине Албанци, а свеукупно, муслимани чине 1/3 популације. Што се тиче формалног назива "Северна Македонија", сматрам да му није место у свакодневном говору.
Борис М. Бања Лука
Ни ријечи о средњевијековним српским црквама и манастирима и њиховом статусу. Исто тако ни помена о страдалном владици Јовану. Нико нема ништа против да се Македонци моле како и коме хоће, али да не отимају туђе.
Zoran
Šta Srbija ima od ovoga?Nepoštovanje teritorijalnog integriteta...
dusan1
Makedonija je kao teritorija postojala i pre Grčke i Rimske Imperije a kamo li Srbije ili Bugarske ! Ali je i činjenica da se iz Skoplja carovalo Srbijom kad je bila najveća i najmoćnija !

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.