Субота, 13.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИЗ УДРУЖЕЊА ОБОЛЕЛИХ ОД ЛИМФОМА ЛИПА

Корона била кобна за трећину оболелих од лимфома

Током пандемије је дијагностиковано мање новооболелих од малигне болести лимфоцита, јер су симптоми ове болести слични онима у случају појаве ковида
Уочи прве регионалне конференцију овог викенда о новим концептима и приступима лечењу лимфома: Љиљана Помпар, Давор Ћосић и Маја Коцић (слева на десно) (Фото: Д. Д. Кесар)

Због заражавања ковидом 19 у протекле две и по године, забележена је већа смртност пацијената са лимфомом и хроничном лимфоцитном леукемијом. Студије у свету показују да је сваки трећи оболели од ових болести преминуо услед заражавања короном, истакла је Маја Коцић, председница Удружења оболелих од лимфома ЛИПА. Она је нагласила да ти подаци нису карактеристични само за Србију већ да се уклапају са остатком света.

– Током пандемије се дијагностиковао мањи број новооболелих од лимфома, малигне болести лимфоцита, јер су симптоми ове болести слични онима који се јављају у случају појаве ковида. Неки нису тражили помоћ лекара због страха од короне иако су приметили увећане лимфне чворове, а неки нису успели да дођу до доктора у клиникама које су биле у ковид режиму. Чим је опао број оболелих од ковида и како су се људи вратили у нормалне токове, дошло је пораста броја особа које су сазнале да имају лимфом, али не драстично – нагласила је Коцићева.

У Србији се око 1.600 пацијената активно лечи од лимфома, а када се терапије заврше то никако не значи да они престају да посећују свог лекара, додала је Коцићева. Оболели годинама касније морају да одлазе на контроле. Сваке године у нашој земљи дијагнозу лимфома добије између 1.200 и 1.400 људи.

– На срећу, велики број пацијената добро одреагује на прву терапију коју добије, али су проблем иновативни лекови који нам нису на располагању. Много су већа издвајања за здравство у Словенији и Хрватској, а читав наш регион што се модерних лекова тиче заостаје за земљама ЕУ. Уколико се не уведу неке системске промене у начину одлучивања и приоритета за наше пацијенте, не верујем да ћемо брзо моћи да сустигнемо друге државе – рекла је Коцићева, чије удружење организује овог викенда прву регионалну конференцију о новим концептима и приступима лечењу лимфома. Конференција ће у Београду окупити више од 80 учесника, представника удружења пацијената и хематолога, из седам земаља. Циљ скупа је да се изграде капацитети и прошире могућности пацијената, као и да се унапреде њихове вештине у вези са медицинским стањен и заступањем њихових интереса. Оболели и представници удружења пацијената имају прилике да сазнају све о болестима, третманима и најновијим истраживањима од водећих хематолога и хематоонколога, да размене искуства о важности едукације и подизања свести и обољењима, да се умреже са људима који се суочавају са сличним проблемима…

Љиљана Помпар, главна сестра Завода за хематологију Клиничке болнице „Меркур” у Загребу, истакла је да је држећи својевремено предавање о лимфому схватила да су болесници најзахвалнија публика, да их много занима да чују све о томе како могу да помогну себи.

– Поносна сам на акцију „Знањем до здравља” захваљујући којој су лекари, сестре и пацијенти оболели од лимфома по разним градовима говорили о овом здравственом проблему. Сусрети са пацијентима нам помажу да их боље разумемо – истакла је Помпарова.

Двадесеттрогодишњи Давор Ћосић, студент из Истре и члан Хрватске удруге за лимфом, каже да је пре три године сазнао да има лимфом и да је „пролазио” кроз најновије протоколе лечења овог обољења.

– За време лечења написао сам књигу „Ренесанса мог живота”, која ће тек бити објављена. Размишљао сам шта ће се догодити ако умрем овако млад… Важно је да је прочитају сви људи који у ужурбаном начину живота забораве на неке темељне вредности. Нико не размишља о томе да је можда баш данас последњи дан његовог живота. Следеће недеље у Загребу ћемо обележити први Национални дан преживелих – најавио је Ћосић.

Каква је ситуација са лечењем оболелих од лимфома у Бугарској, појаснила је Пиринка Петрова, председница Удружења пацијената за лимфом Бугарске. Она је истакла да сви пацијенти у региону имају сличне проблеме и да су канцери крви пети најучесталији тумори на свету.

– Бугарска је чланица ЕУ и иновативни лекови имају дозволу за промет у Бугарској, али се касни са њиховом применом око две године у односу на друге земље ЕУ. Имамо проблема са стандардним терапијама прве линије лечења за било коју врсту карцинома у последњих пет година, јер фармацеутске компаније под притиском регулаторних тела морају да смањују цене лекова па немају интереса да више буду на том тржишту. Стога су пацијенти често принуђени да сами себи купују лекове ван земље. Такође, проблем је и што немамо психолошку подршку у болницама која је значајна за људе када сазнају за дијагнозу као и у периоду опоравка, као ни нутриционисте – додала је Петрова.

Пацијенти често касне са одласком код лекара јер лимфом даје неспецифичне симптоме – попут увећаних а безболних лимфних чворова, најчешће на врату, испод пазуха и у препонама, затим необјашњиви губитак тежине, грозницу и благо повишену температуру, стално кашљуцање, главобоље…

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.