Петак, 19.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ђердап – педесет година за памћење

​Гвоздена врата преводнице на српској страни од почетка рада до 16. маја 2022. године била су отворена 82.654 пута, односно толико је преведено бродова и бродских конвоја са укупно 421.344 пловила
(Фото Д. Јевремовић)

Навршило се пола века од почетка рада хидроенергетског и пловидбеног система „Ђердап 1” у Кладову. Произведено је, досад, 284 милијарде kwh електричне енергије и преведено преводницом 421.344 пловила.

Електрична енергија  и саобраћај основа су овог својеврсног моста пријатељства српског и румунског народа. Чине га електране и бродске преводнице. Шеснаестог маја пре педесет година председници Југославије и Румуније, Јосип Броз Тито и Николае Чаушеску пустили су у рад моћне турбине, изговоривши: „Ова река не може више раздвајати Румунију и Југославију. Ове две земље спојене су сада срцем и умом наших народа”.

Од тада до 16. маја 2022. године југословенски, односно српски део ђердапског колоса произвео је 284 милијарде kWh електричне енергије. Осим рекордне производње електричне енергије испоручене ЕПС-у , ХЕ „Ђердап 1” европски је лидер у производњи зелене енергије, а преко планске производње је произведено чак 21,8 милијарди kWh електричне енергије и тиме је планирана производња премашена за 8,3 одсто, што представља четворогодишњу производњу – каже инжењер Радомир Митровић, директор ХЕ „Ђердап 1” и додаје да ђердапска електрана производи око 15 одсто укупно произведене енергије у електроенергетском систему Србије. Суседи Румуни у истом раздобљу произвели су 275,5 милијарди kWh електричне енергије, афирмишући се као ослонац електроенергетског система једне и друге земље.

ХЕ „Ђердап 1” је до сада извршила ревитализацију пет хидроагрегата од шест колико их има. Ревитализација шестог, према речима директора Митровића, предвиђена је од септембра 2022. године.

„ Ревитализацијом се добијају нове машине за наредни циклус рада од 40 година, већа снага, степен корисности и више произведене електричне енергије”, закључује директор ХЕ „Ђердап 1”.

Изградњом ХЕПС „Ђердап 1” трајно је решено и питање пловидбе у сектору Ђердапске клисуре.

 Годишњице су повод за подсећање на минуло време, поготову о деценијама које су промениле и људе и реку.

Прави почетак је био 7. септембра 1964. године. Већ од јутарњих сати хиљаде људи ишло је према Сипу и Гура Вај, месту на Дунаву где је отпочела изградња гиганта. Почетку радова присуствовали су председник Југославије Јосип Броз Тито и председник Државног савета Румуније Георге Георгију Деж.

Да би се изградио ђердапски колос у зони акумулационог језера потопљене су њиве, воћњаци, ливаде, пашњаци, неплодно земљиште 6.879 хектара на српској страни и 3.562 на румунској страни. Пресељено је 8.400 становника на територији Србије и 14.533 у Румунији. Водом  ђердапског језера потопљено је 38.571 квадратних метара приватних и друштвених стамбених објеката. У Румунији 88.000 метара квадратних.

Дунав је веома значајан речни саобраћајни коридор Старог континента, чијих 588 км пролази кроз Србију од тога 92 км кроз општину Кладово. Сам дунавски коридор протеже се на 2.500 км, а нови трансевропски пловни пут са дунавским коридором има дужину од 3.505 км и повезује Северно са Црним морем. Овим коридором се превози све и свашта: гвожђе, цемент, житарице, нафта и њени деривати, вештачка ђубрива, руда, угаљ, огревно и друго дрво. И ко зна шта још.

Гвоздена врата преводнице на српској страни од почетка рада  до 16. маја 2022. године била су отворена 82.654 пута, односно толико је преведено бродова и бродских конвоја са укупно 421.344 пловила. Укупна носивост пловила износила је 516,3 милиона тона у којима је превезено 250,7 милиона тона робе.

Врата румунске преводнице отворена су 84.979 пута за 425.705 пловила. Укупна носивост износила је 506,2 милиона тона у којима је превезено 256 милиона тона робе.

Директор ХЕ „Ђердап 1” Радомир Митровић каже да је модернизација бродске преводнице успешно обављена, вредност изведених радова износила је 28,5 милиона евра. Досадашњи капацитет преводнице са око 6.300 пловила годишње након реконструкције, повећан је на 10.000 пловила годишње – Митровић каже да је повећана поузданост рада опреме за наредних 35 до 40 година.

Моћан је ХЕПС „Ђердап 1” са стручним људима који даноноћно производе и потрошачима испоручују тако потребну електричну енергију и врше превођење бродова.

Саобраћајни инжењер на изградњи ХЕПС „Ђердап 1

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

David
100 puta bi bilo bolje da su izgradili nuklearku.
Marija
Zadivljujući poduhvat izvanrednih građevinara, kojima bi trebalo podići spomenik i po njima nazivati ulice i trgove. Takođe bi bilo dobro da postoji veće prisustvo pravih, stvarnih heroja ove zemlje u medijima, ne kojekakvih nabeđenih veličina iz polusveta koje nam nameću.
Nebojsa pavlovic
potopljena cela istorija Dunava unazad. Takodje presecen put Ribama za mrescenje. Ovakvi kolosalni projekti silovanja prirode nas i vode u neminovnu destrukciju i ratove. Sve ima svoj pocetak I svoj kraj.
Земунац
А нисте гадљиви да напишете коментар на рачунару или мобилном телефону. Све то захтева електричну енергију, а електрична енергија из хидроелектрана је једна од најчистијих. Сваки напредак има своју цену. Да ли ви то желите да се вратимо у доба пре индустријске револуције?
Maxim
Opet papagajske floskule dežurnih mrzitelja socijalizma.
dusan1
Sva sreća da je to građeno u 'ono' vrme ! Kakvi su danas ovi ekološki propisi ni papir za projekat nebi dozvolili da se troši na to ! A ko bi pomenuo da se i ar zemlje potopi ili jedno drvo poseče kao minimum nebi smeo da se kandiduje ni za odbornika !
Dragomir Olujić Oluja
Pa, Dušane1, tada su ekološki (i drugi) propisi bili mnogo strožiji nego danas... Studija izvodljivosti, uključujući i ekološku, za izgradnju Đerdapa 1 je rađena gotovo pet godina, pored jugoslovenskih i rumunskih stručnjaka učestvovali su i svetski stručnjaci...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.