Како вратити милион Сиријаца из Турске

Под притиском економске кризе, пандемије, опозиционе пропаганде и растућег отпора локалног становништва према имигрантима, Турска планира да за Сирију врати милион избеглица.

Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган погледава ка хоризонту на којем се појављују парламентарни и председнички избори наредне године, па би олакшавање избегличке кризе помогло успоравању пада његове популарности.

Око три и по милиона Сиријаца који су у Турској нема статус избеглица, већ само привремену заштиту. По том режиму влада у Анкари мора да пронађе начин да олакша добровољни повратак, док ће онима који намеравају да остану морати да обезбеди лакше интегрисање у турско друштво.

Проблем у повратку Сиријаца је то што не постоје контакти Анкаре и Дамаска, пошто Ердоган одбија било какве контакте са сиријским председником Башаром ел Асадом, коме нов мандат траје до 2028. Опозиција обећава да ће, уколико победи, нормализовати односе како би се потписао договор о повратку избеглица.

Ситуацији не доприносе ни искуства других земаља у региону, која нису охрабрујућа. Јордан и Либан обновили су односе с режимом у Дамаску, али испоставило се да Сиријци не желе да се врате јер страхују да ће бити прогањани.

Према подацима УН, око 37.000 Сиријаца вратило се из Либана и више од 40.000 из Јордана, али стотине хиљада и даље не желе повратак. Из Турске се вратило тек негде око 80.000 Сиријаца мада су подаци УН свакако непотпуни.

Министарство унутрашњих послова у Анкари је у марту проценило да се број повратника знатно повећао откако је турском војном интервенцијом 2019. на северу Сирије успостављена зона сигурности. Говори се о добровољном повратку најмање пола милиона људи. Тиме је, међутим, створен нов проблем – у подручјима под турском контролом сада са налази пет милиона Сиријаца, махом интерно расељених. Ствара се велики притисак због непостојања одговарајуће структуре.

УН инсистирају да повратак избеглица мора да буде добровољан, достојанствен и безбедан. Како би се обезбедио достојанствен повратак, треба осигурати да избеглице неће бити прогањане када се врате у Сирију, што се до сада често догађало јер Дамаск већину третира као симпатизере побуњеничке Сиријске националне армије и опозиционе Сиријске прелазне владе.

Док је Турска одговорна за заштиту на територији коју контролишу њене трупе, провинција Идлиб је често мета ваздушних удара руских снага које желе да помогну да Асадов режим поврати једини део Сирије који је ван његове контроле. Додатну безбедносну претњу представљају и активности милитантног исламистичког покрета Хајат Тахрир ел Шам.

Уколико се обезбеде достојанство и сигурност, на реду су изградња кућа, обнова здравствене и образовне инфраструктуре како би избеглице имале где да се врате пошто су већини домови разрушени, а многе болнице и школе уништене током рата који траје од 2011.

Ипак, у време када Велика Британија смањује финансијску подршку Сирији, мало је вероватно да ће европске државе допринети турском пројекту повратка милиона Сиријаца. Повећана помоћ Катара и Кувајта тешко да ће бити довољна. Поврх свега, очекује се да ће Русија овог лета ставити вето на план УН који би требало да олакша достављање хуманитарне помоћи провинцији Идлиб.

Без довољно попуњених фондова који би обезбедили достојанствен и безбедан повратак избеглица, план турске владе да у домовину врати милион Сиријаца тешко да ће бити остварен.