Уторак, 09.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Како вратити милион Сиријаца из Турске

План Анкаре о добровољном повратку избеглица тешко остварив због недостатка међународне помоћи за изградњу инфраструктуре
Избеглички камп у Идлибу (Фото: EPA-EFE/YAHYA NEMAH)

Под притиском економске кризе, пандемије, опозиционе пропаганде и растућег отпора локалног становништва према имигрантима, Турска планира да за Сирију врати милион избеглица.

Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган погледава ка хоризонту на којем се појављују парламентарни и председнички избори наредне године, па би олакшавање избегличке кризе помогло успоравању пада његове популарности.

Око три и по милиона Сиријаца који су у Турској нема статус избеглица, већ само привремену заштиту. По том режиму влада у Анкари мора да пронађе начин да олакша добровољни повратак, док ће онима који намеравају да остану морати да обезбеди лакше интегрисање у турско друштво.

Проблем у повратку Сиријаца је то што не постоје контакти Анкаре и Дамаска, пошто Ердоган одбија било какве контакте са сиријским председником Башаром ел Асадом, коме нов мандат траје до 2028. Опозиција обећава да ће, уколико победи, нормализовати односе како би се потписао договор о повратку избеглица.

Ситуацији не доприносе ни искуства других земаља у региону, која нису охрабрујућа. Јордан и Либан обновили су односе с режимом у Дамаску, али испоставило се да Сиријци не желе да се врате јер страхују да ће бити прогањани.

Према подацима УН, око 37.000 Сиријаца вратило се из Либана и више од 40.000 из Јордана, али стотине хиљада и даље не желе повратак. Из Турске се вратило тек негде око 80.000 Сиријаца мада су подаци УН свакако непотпуни.

Министарство унутрашњих послова у Анкари је у марту проценило да се број повратника знатно повећао откако је турском војном интервенцијом 2019. на северу Сирије успостављена зона сигурности. Говори се о добровољном повратку најмање пола милиона људи. Тиме је, међутим, створен нов проблем – у подручјима под турском контролом сада са налази пет милиона Сиријаца, махом интерно расељених. Ствара се велики притисак због непостојања одговарајуће структуре.

УН инсистирају да повратак избеглица мора да буде добровољан, достојанствен и безбедан. Како би се обезбедио достојанствен повратак, треба осигурати да избеглице неће бити прогањане када се врате у Сирију, што се до сада често догађало јер Дамаск већину третира као симпатизере побуњеничке Сиријске националне армије и опозиционе Сиријске прелазне владе.

Док је Турска одговорна за заштиту на територији коју контролишу њене трупе, провинција Идлиб је често мета ваздушних удара руских снага које желе да помогну да Асадов режим поврати једини део Сирије који је ван његове контроле. Додатну безбедносну претњу представљају и активности милитантног исламистичког покрета Хајат Тахрир ел Шам.

Уколико се обезбеде достојанство и сигурност, на реду су изградња кућа, обнова здравствене и образовне инфраструктуре како би избеглице имале где да се врате пошто су већини домови разрушени, а многе болнице и школе уништене током рата који траје од 2011.

Ипак, у време када Велика Британија смањује финансијску подршку Сирији, мало је вероватно да ће европске државе допринети турском пројекту повратка милиона Сиријаца. Повећана помоћ Катара и Кувајта тешко да ће бити довољна. Поврх свега, очекује се да ће Русија овог лета ставити вето на план УН који би требало да олакша достављање хуманитарне помоћи провинцији Идлиб.

Без довољно попуњених фондова који би обезбедили достојанствен и безбедан повратак избеглица, план турске владе да у домовину врати милион Сиријаца тешко да ће бити остварен.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.