Понедељак, 05.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Изгледа да је коначно решена највећа мистерија о диносаурусима

Од метаболичких трагова у љусци јајета, до особине топлокрвних животиња да могу да издрже хладне поларне услове, све је више доказа да су диносауруси можда, ипак, били топлокрвне животиње
(EPA-EFE/FRANCK ROBICHON)

Научници су пронашли нови начин да утврде да ли су диносауруси били топлокрвнe животиње. Ово питање је дуго измицало палеонтолозима, што је довело до многих жестоких дебата у којима су чак оптуживали једни друге да се понашају више као политичари, него као научници.

Рани истраживачи диносауруса су у почетку претпоставили да су ове животиње споре, гломазне и хладнокрвне попут савремених гмизаваца на које највише личе – њихови најближи рептилски рођаци који постоје данас су крокодили.

У скорије време, међутим, појавили су се наговештаји да то није тачно, преноси Сајенс алерт. Од метаболичких трагова у љусци јајета, до особине топлокрвних животиња да могу да издрже хладне поларне услове, све је више доказа да су диносауруси можда, ипак, били топлокрвне животиње.

Неки од њих су, на крају крајева, директни преци птица које имају најразвијеније метаболичке процесе од свих живих бића.

Други су тврдили да можда диносауруси нису били ни ектотермни (хладнокрвни) ни ендотермни (топлокрвни) и да би могла постојати трећа опција. Мезотерме, попут данашњих корњача, сагоревају унутрашњу енергију да регулишу своју телесну температуру као ендотерме, али не на истом нивоу и доследности као сисари и птице.

Нова метода коју је развила молекуларни палеобиолог са Универзитета Јејл, Јасмина Вајман сада омогућава истраживачима да израчунају метаболичку стопу код диносауруса помоћу фосилних остатака, преноси РТС писање Дојче веле 

„Метаболизам у ствари значи колико ефикасно претварамо кисеоник који удишемо у хемијску енергију која покреће наше тело“, објашњава Вајманова.

Тај процес конверзије чини нуспроизводе који у интеракцији са протеинима, шећерима и липидима нашег тела формирају хемијски стабилан отпад. Топлокрвним животињама је потребан јачи метаболизам да би проиводиле енергију.

Тешко је ослонити се на претходне покушаје да се добију метаболички индикатори из података о томе на којим температурама се формирају минерали у траговима у костима, јер још увек не разумемо како процес фосилизације мења ове минерале. Али стабилност отпадног производа при дисању омогућава да се поуздано фосилизира.

Користећи бутне кости 55 различитих животиња, укључујући диносаурусе, птеросаурусе, плесиосаурусе, модерне птице, сисаре и гуштере, истраживачи су тражили знаке овог молекуларног отпада. Упоређујући количине отпада од дисања које се налази у костима код ових различитих још живих врста, Вајманова и њене колеге су успели да разраде скалу отпада у односу на брзину метаболизма. Затим су ово искористили да израчунају метаболизам изумрлих животиња.

„Ово је заиста узбудљиво за нас као палеонтологе – питање да ли су диносауруси били топлокрвни или хладнокрвни једно је од најстаријих питања у палеонтологији, а сада мислимо да имамо консензус да је већина диносауруса била топлокрвна“, каже Јасмина Вајман.

Неки родови диносауруса, као што су гуштерасти Саурицијанси (Saurischians)– којима припадају Трицератопси и Стегосауруси – имали су стопе метаболизма сличне хладнокрвним гмизавцима које познајемо данас. Али многе други родови су били топлији. Чак су и птеросауруси били топлокрвни, што сугерише да је ендотермија била присутна у њиховим орнитходираним прецима пре него што су се птеросауруси одвојили од својих рођака диносауруса. Чини се да је висока ендотермност птица веома древна особина.

Ови резултати искључују хипотезу да су птице и сисари можда преживели масовно изумирање касне креде због своје топлокрвне природе. Многи њихови савременици који су уништени такође су делили ову особину.

„Висока метаболичка стопа генерално се предлаже као једна од кључних предности када је у питању преживљавање масовних изумирања и успешно обнављање након тога“, истиче Вајманова.

„Живимо у периоду шестог масовног изумирања, па нам је важно да разумемо како су модерне и изумрле животиње физиолошки реаговале на претходне климатске промене и еколошке пертурбације, тако да прошлост може да утиче на очување биодиверзитета у садашњости и да усмери наше будуће акције“, сматра Јасмин Вајман, палеобиолог са Универзитета Јејл.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zoran
Kao i evolucija sto je dokazana. :) Ai veliki prasak. :)

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.