Понедељак, 05.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Држава као жирант исплатила 50 милиона евра за невраћене кредите

Статистички посматрано просек невраћених зајмова је око 250.000 евра.
(Фото Д. Јевремовић)

Држава је ових дана обнародовала да ће још једном бити жирант предузећима за кредите код банака, а новина је да се нова гарантна шема односи на 1.400 предузећа чије је пословање усмерено на тржишта Русије, Украјине и Белорусије. Званичници су појаснили да је реч о могућности коришћења прве две гарантне шеме из доба короне, јер је банкама омогућено да са корисницима закључе анекс уговора кредита којим ће моћи да рефинансирају обавезе из прве гарантне шеме. Подсећања ради у случају прве гарантне шеме држава је обезбедила две милијарде евра, а код друге 500 милиона, што значи да је са 2,5 милијарде евра била жирант привреди да ће банкама вратити позајмљено. Ови зајмови су привредницима и даље на располагању и то до 31. јула ове године.

Пошто је удео кредита са проблемима у отплати само 3,4 одсто јасно је да корона није много наудила привреди. Ипак нису сва предузећа била у могућности да врате кредите банкама. Према подацима Удружења банака закључно са 31. мартом ове године активирано је 199 гаранција у износу око 50 милиона евра у оквиру прве гарантне шеме, док је код друге активирано три гаранције  у износу од око 130.000 евра. Удружење банака нема податке о секторима у којима послују клијенти код којих су активиране гаранције. Другим речима само два одсто средстава намењених за гаранције држава је исплатила банкама. Статистички посматрано просек невраћених кредита је око 250.000 евра.

Љубодраг Савић, професор Економског факултету у Београду каже да је ово сјајан резултат с обзиром на околности у којима су се предузећа нашла за време пандемије и показује да су привредници били одговорни.

„Држава није дала велика средства и то је бољи резултат него што се могао очекивати. Ти подаци показују да су ненаплаћени кредити привреде мањи од просека од 3,4 одсто. У општем просеку је и становништво, значи грађани који су узимали стамбене зајмове и за летовање, аутомобиле и за оно што нису морали. А привреда је морала и то у тешко време када већина њих није радила”, наводи Савић. Додаје да се нада да се привредна ситуација у будућности неће погоршати.

Иначе, привреда није узела зајмове у вредности свих 2,5 милијарди евра. Министар финансија је недавно изјавио да су банке до 31. марта 2022. пласирале клијентима око 2,3 милијарди евра, кроз 39.248 уговорених кредита. Зајмове могу да узму предузетници, микро, мала и средња предузећа, као и пољопривредна газдинства. Максимални износ кредита који могу да добију је онај који је једнак износу од 30 одсто пословних прихода корисника кредита из 2019. године према званичним финансијским извештајима или три милиона евра за кредите одобрене у еврима, у динарској противвредности.

Камата је 2,75 одсто плус једномесечни или тромесечни белибор за кредите одобрене у динарима, док је за оне у еврима четири одсто плус тромесечни еурибор. Рок отплате кредита је до 60 месеци од дана пуштања у течај, у који је урачунат и грејс-период од 18 до 24 месеца од дана пуштања кредита у течај, осим у случају примене мораторијума и других олакшица, када се рок отплате кредита продужава за тај период. Зајмови по гарантној шеми одобравају се са периодом отплате до 36 месеци и обавезним грејс периодом од девет до 12 месеци.

У случају друге гарантне шеме повољне кредите могу да добију и они који су имали пад пословних прихода већи од 20 одсто у 2020. години у односу на исти период 2019. Овај услов не односи се на микро, мала и средња предузећа која послују у секторима путничког транспорта, угоститељства, туристичких агенција и хотелијерства у градовима, они су могли да добију ове кредите без обзира на пословни приход у 2020. години.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.