Синдикати и послодавци сложни – већи минималац

Може ли да се живи са 35.012 динара? Наравно да не може каже Зоран Михајловић, потпредседник Савеза самосталних синдиката Србије и предлаже да се минимална цена рада повећа бар за раст инфлације, која је у априлу износила 9,6 одсто и трошкова живота. Синдикати траже од владе да се о минималцу преговара два пута годишње, а не једном као до сада.

– Минимална зарада од 201,22 динара по радном сату договорена је прошлог септембра. Економске околности од тада су се промениле. Цене хране и енергената на тржишту дивљају, а стоји само плата. Тражимо да се минималац бар коригује за висину инфлације и трошкова живота, јер је минимална потрошачка корпа, којој обично тежи да се изједначи, одавно отишла на горе. Минимална плата не досеже ни половину просечне потрошачке корпе – наводи Михајловић.

Према подацима са сајта Министарства трговине (на коме нема статистике за март и април, када је украјинска криза погурала цене) просечна потрошачка корпа у фебруару ове године износила је 81.581 динар, док је просечна зарада била 70.605 динара. Истог месеца минимална потрошачка корпа коштала је 42.154, а минимална плата била је 35.012 динара.

– Знамо да није формирана скупштина и да је влада у техничком мандату, али живот у Србији и даље функционише. Ако техничка влада доноси уредбе о ограничењу цена уља, шећера и горива не видим разлог зашто не може да разговара о минималној заради. Држава би у што краћем року требало да се изјасни око тога, а не да полемишемо да ли Социјално-економски савет има мандате за тако нешто у техничкој влади – сматра Михајловић. Додаје да је око 400.000 радника на минималцу.

Небојша Атанацковић, почасни председник Уније послодаваца и члан  Социјално-економског савета, каже да у датим околности не постоји институционална могућност да се нешто промени. Социјално-економски савет се по свом пословнику састаје једном месечно.

Председавајућа је Дарија Кисић, министарка рада, јер је ове године дошао ред на владу да председава савету у чијем раду учествују и послодавци и синдикати. Добро је, наводи, што је савет остао у овом саставу и што се редовно састаје. Претходно, када је долазило до промене владе, односно када је била у техничком мандату, то је обично био период без Социјално-економског савета. Јер влада у свом техничком мандату није учествовала у раду тог тела, што је према његовом мишљењу, погрешно.

– По закону се минимална зарада одређује једном годишње, али представници синдиката напомињу да постоји могућност у изванредним ситуацијама, каква је ова, да се ванредно одлучује о минималној цени рада. Они имају пуно право и с обзиром на висину инфлације они с разлогом траже реакцију. Друга је прича колико су привреда и државни буџет у стању да то прихвате – наглашава Атанацковић.

Додаје да потреба за извесним повећањем свакако постоји. Не може се рећи да су аргументи које износе синдикати лоши. Прошле године када су послодавци правили рачуницу око повећања укалкулисали су предвиђени привредни раст од четири одсто и један и по одсто инфлације. Њихова коначна понуда била је шест процената, влада је рекла девет одсто, али им је направила уступак повећавши неопорезиви део зараде за хиљаду динара.

– Сматрали смо да је шест одсто по тим мерилима у то време реално. Међутим, нико није веровао да ће бити оволика инфлација и да ће појести то повећање. Сада послодавци и синдикати треба да суоче аргументе и уз предвиђање владе колико је привреда у стању да увећа зараде договоре нови минималац. То вероватно не може бити за цео износ инфлације јер за толико привреда не може да има раст – процењује Атанацковић.