Недеља, 14.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
НЕ САМО О ПОСЛУ: МИЛАН ВИДАКОВИЋ

Брижни старатељ житеља „Врта добре наде”

Ветеринар који брине о здрављу животиња Бео зоо-врта стицао је искуство у Африци, Индонезији, Конгу и Папуи Новој Гвинеји, а машта о сусрету с китовима уљешурама
(Фотографије Анђелко Васиљевић)

Управо у тренутку кад смо се опраштали с нашим домаћинима у „Врту добре наде”, чули смо упозорење да је стигла анонимна дојава о бомби, наводно постављеној негде у овом делу Калемегданa, и да се посетиоци моле да напусте врт. Истог дана је и у неким београдским школама отказана настава због сличних дојава.

Зашто би неко пожелео да узбуни посетиоце зоолошког врта? А онда смо видели колоне малишана како збуњено, држећи се за руке, предвођени васпитачима, напуштају простор којем су се толико радовали и све нам је било јасно.

Срећом, није било никаквих експлозија, наш саговорник Милан Видаковић, млађи од двојице ветеринара који брину о здрављу и добробити животиња Бео зоо-врта, мирно се с нама поздравио, уз осмех слегнуо раменима и рекао: „Извините, журим, чека ме толико посла да немам времена да размишљам о некаквој бомби.”

Пингвини и бинтуронзи нове атракције

Милан је пореклом из Требиња, ветерину је завршио у Београду, а у „Врт добре наде” је дошао 2011. Како каже, имао је срећу да три године ради с легендарним директором Вуком Бојовићем, који је оставио трајан печат у историјату ове омиљене престоничке институције, основане пре 86 година, на Петровдан (12. јула) 1936. Зоолошки врт се у то време простирао на свега три хектара (данас на скоро седам), а о здрављу животиња бринуо је тадашњи најугледнији београдски лекар Аца Петровић.

Његови данашњи наследници бде над око 800 животиња (210 врста), од локалних до егзотичних и угрожених врста из целог света, а највише је оних крилатих, па сисара, гмизаваца, водоземаца и зглавкара. Међу становницима Бео зоо-врта су велике звери попут лава, леопарда, гепарда и белог тигра; егзотични дошљаци какав је мали слон, младунац жирафе, али и амерички алигатор Муја, који је стигао на Калемегдан (и то из Немачке) још 1937. године; па мајмуни, зебре, антилопе, кенгури, нилски коњи, меркати, видре, лисице, ракуни, вукови, разне врсте птица... Од потоњих су најновија атракција Хумболтови пингвини, за које је направљен велики акваријум – „пингвинаријум”. Ови мали дошљаци из Јужне Америке су име добили по истраживачу Александру фон Хумболту (по њему је названа и хладна океанска струја која с Антарктика стиже до обала Перуа).

– Има их петнаестак, добили смо их из три зоолошка врта у Аустрији, Швајцарској и Уједињеним Емиратима. Највише им прија умерено топло време, тад уживају у пливању и сунчању на „острву”, на одушевљење деце, њихових најбројнијих посматрача – прича Милан.

Поред пингвина, тренутно су најславнији житељи врта младунци „медвед-мачке” из Индонезије. Први пар бинтуронга, који иначе живе по шумским крошњама јужне и југоисточне Азије, стигао је на Калемегдан 2018, две године касније добили су прву принову, Арчибалда, а јула 2021. рођене су још три бебе, таман да улепшају 85. рођендан Бео зоо-врта. – Младунци су умиљати, воле да се играју и мазе (мада своје старатеље умеју нехотице да огребу јер им се радо веру по леђима), обожавају воће, а највише банане.

– Арчибалд је овде био велика звезда, љубимац свих посетилаца. Сада је становник зоолошког врта у Дубаију. И његова браћа и сестре ће ускоро на пут, таква је пракса, да родитељи остану овде, а њихове потомке удомимо тамо где их позову – објашњава Милан.

У друштву крокодила на Суматри

Иако је искуство ветеринара за егзотичне животиње стицао, поред осталог, и у Индонезији, каже да није имао прилике да у природи сретне бинтуронге. Тамо се бавио великим крокодилима.

– На Суматри сам проучавамо томистоме, или сундске гавијале, којих има само у Малезији и Индонезији, односно на овом острву, на Јави и Борнеу. Зову их великим крокодилима јер мужјаци могу да нарасту преко пет метара. Живе у мочварним шумама, уз реке и језера. У том делу света богатство флоре и фауне је невероватно, тамо сам видео створења о каквима као дете нисам могао ни да сањам. Рај за истраживаче! – каже наш саговорник.

У потрази за знањем и стручним усавршавањем пут га је одвео и у Африку (у Зоо-врт у Киншаси, главном граду Конга) и на Папуу Нову Гвинеју, острвску државу у Океанији, где је био укључен у истраживање ехидне, једне врсте малог јежа који, иако припада сисарима, леже јаја (што је случај још само с платипусом из Тасманије).

– Питају ме тамо колеге, чим сам допутовао, шта мислим о ехидни, а ја сам то чудо видео први пут у животу! – признаје Милан.

Шта га је у тим далеким, непознатим пределима највише уплашило? Одмах каже – ноћ у Африци.

А које животиње (још) није имао прилику да види, а желео би? Оне највеће на свету. Китове. Прецизније, уљешуре, који су највећи од китова зубана. Може да буде 20 метара дугачак (неки кажу и до 25, колики је наводно био онај који је потопио брод „Есекс” 1799. године, и инспирисао роман о Мобију Дику) и тежак педесетак тона.

Да ли има миљеника у Зоо-врту? Не. А у животињском царству? Е, ту се Милан већ колеба...

Хијене неправедно озлоглашене

– Можда вукове. С њима сам се овде доста зближио. И хијене. То су веома занимљиве и паметне животиње, неправедно на лошем гласу. Друштвено су добро организоване, код њих влада матријархат – наводи наш саговорник.

Како каже, од детињства га је очаравало и изненађивало понашање животиња, а касније, после те радозналости, дошла је и љубав, коју је преточио у ветеринарски позив. Његови први стручни радови су били посвећени болести папкара „плави језик”, а касније се посветио грозници западног Нила (која се тад сматрала егзотичном). Као интерниста, сматра да је најважнија превентива, и зато се највећи део његовог посла у Зоо-врту односи на спречавање болести. У томе му, осим старијег и искуснијег колеге Јожефа Езвеђа (од којег је, додаје са захвалношћу, толико тога научио) и биолога помажу и сви остали радници у „Врту добре наде”, њих педесетак.

– Они који свакодневно брину о животињама најбоље их познају, први примете ако нешто није у реду, да ли неко одбија храну, воду, да ли се осамио или је, напротив, раздражљив. Онда предузмемо све што је потребно, преглед, лечење. Није једноставно издвојити јединку из чопора, јата, крда или стада ради прегледа и терапије. Ни са зверима није лако, није баш да можете тек тако да лаву извадите зуб или дате инјекцију. Нарочито је осетљив постоперативни период. Поштујемо све протоколе, урадимо све како треба, пратимо ситуацију, али никад не знамо шта ће се даље дешавати. Сваки пут постоји та неизвесност. Дивље животиње су незгодни пацијенти, а могу да оболе готово од сваке болести која погађа и људе – примећује ветеринар.

Наравно, додаје, најлакше је с преживарима, они су најмирнији, најтолерантнији и најдоброћуднији. Звери су звери, а од њих су најопасније велике мачке.

На питање које је право време у години за обилазак Бео зоо-врта, наш саговорник без трунке оклевања каже – сада. У пролеће су све животиње напољу, и оне које током зиме смање активност због хладноће, и оне које се склањају од летњих врућина. Пролеће је и доба љубави, удварања, тад, додуше, има и сукоба због конкуренције, али и надметања у привлачењу женки, што је код птица заиста чаробан призор, они су у томе дефинитивно најбољи, тврди Милан. Раскошно перје, шаренило боја, шепурење, скакутање, цвркутање, кликтање...

– Кад је резултат тих „романси” подмладак, то је нама највећа потврда да је Бео зоо-врт испунио своју улогу, да су га његови житељи прихватили као свој дом, у којем ће одгајати младунце – каже Милан.

Било је више случајева да су неке ретке врсте животиња, које се тешко прилагођавају животу у заточеништву, управо у београдском зоолошком врту успеле да добију принове. Рецимо, из јужноафричког националног парка „Кругер” 2005. су допутовали бели лавови, па је захваљујући њиховом потомству Бео зоо-врт једно време имао највише белих лавова на свету. Овде се, такође, догодио и један од најређих природних феномена – 2018. је рођена женка белог америчког бизона, што се дешава у просеку једном у 10 милиона случајева!

Иначе, 1995. године је тадашњи директор Вук Бојовић основао Беби зоо-врт, намењен његовим најмлађим становницима (ту су се нашли младунци ракуна, патуљастих коза и других животињских врста) и украсио га дрвеним скулптурама које је сам израдио.

Калемегданска зоолошка оаза је и уточиште за напуштене младунце нађене у дивљини и повређене заштићене врсте животиња, које се ту опорављају, лече и враћају у природу. Пре неколико година је из Бео зоо-врта, каже Милан, одлетео на слободу први белоглави суп рођен и одгајен у заточеништву.

Муја, Буца, Сами и Габи

Београдски зоолошки врт је основан с идејом да то буде парк у центру града, где ће се посетиоци упознати с разним врстама животиња, али пре свега забавити. Хроничари бележе да су од првих дивљих становника тог парка најпопуларнији били алигатор Муја и нилски коњ Буца. Њихову славу је надмашио Сами, који је у Зоо-врт стигао јануара 1988. Млади, крупни мужјак шимпанзе је постао љубимац Београђана након што је, незадовољан смештајем, већ наредног месеца два пута побегао из кавеза и мирно се прошетао центром престонице. О томе су известили и светски медији. Ипак, прави херој врта је била керуша Габи, која се једне јунске вечери 1987. неустрашиво, пожртвовано супротставила разјареној одбеглој женки јагуара, спречивши је да нападне чувара с којим је патролирала или грађане. У том подухвату је била веома тешко повређена, али се захваљујући ветеринарској помоћи и каснијој бризи опоравила, на радост запослених у врту и свих Београђана.

Бомбе и базен

Недавне лажне дојаве о бомби у Бео зоо-врту с правом су узнемириле и растерале посетиоце јер је овај простор већ три пута бомбардован – 1941, 1944. и 1999. године. После оног првог остао је без фока, па је њихов базен претворен у купалиште за децу, у којем су многи малишани пропливали, поред осталих, чувена глумица Ружица Сокић и позоришни критичар и писац Јован Ћирилов.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

hvala na tekstu
Hvala Aleksandra, uvek si odlična.
др Слободан Девић
Najsreceniji su ljudi koji rade ono sto vole ...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.