Уторак, 16.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Сваки други основац злостављан онлајн

Регистровано дигитално насиље у 95 одсто случајева у ствари је вршњачко. − Скоро 500 кривичних пријава поднето је против око 400 особа због извршења 663 кривична дела против полне слободе на штету малолетника
Скуп „Вршњачко онлајн насиље – изазов одрастања у дигиталном свету” одржан у сали парламента (Фото: Танјуг/С. Радовановић)

Готово сваки случај забележеног дигиталног насиља (95 одсто) у ствари је – вршњачко. Злостављање онлајн претрпело је 66 одсто средњошколаца и 52 одсто основаца старијих разреда и то су званични подаци саопштени на јучерашњој конференцији „Вршњачко онлајн насиље – изазов одрастања у дигиталном свету” одржаној у Народној скупштини под покровитељством Министарства просвете.

− Насиље на интернету доживело је чак две трећине средњошколаца и сваки други ђак основне школе. Цела наша млада популација практично је била изложена неком виду насиља у дигиталном простору. То нису спорадични инциденти, још мање су појаве за које можемо да помислимо да су пролазне и да ће нестати као што су и дошле. То се неће десити − отварајући скуп рекао је Ивица Дачић, председник парламента и скупштинског Одбора за права детета.

Подсећајући да је дигитални свет неодвојив од света у коме млади данас живе, да су се у последње две године и школовали онлајн, силом прилика због пандемије Дачић је истакао да деца на нету проналазе много корисних ствари, ту траже и разоноду али и долазе у ризичне ситуације за које нису припремљена.

− Не можемо да размишљамо о враћању тог точка уназад, али зато можемо још много тога да урадимо да овај простор учинимо максимално безбедним. Држава то не може сама, не могу ни појединци, ни школа, ни невладин сектор, нико не може овоме да се супротстави сам, без сарадње са свима осталима − објаснио је Дачић.

Као веома сложен друштвени феномен вршњачко насиље оценио је Бранко Ружић, први потпредседник владе и министар просвете. О сматра да то што „живимо у времену технолошког напретка и четврте индустријске револуције треба да схватимо као бољитак, а не да дођемо до дехуманизације образовног система или читавог друштва”.

Размере проблема, чини се најупечатљивије, дочарала је Татјана Ђурашковић, главни инспектор Одељења за сузбијање високотехнолошког криминала (ВТК) МУП-а и шеф Одсека за сузбијање недозвољених и штетних садржаја на интернету. Предочила је податке из акције „Армагедон” која се спроводи од 2010. године.

− До данашњег дана скоро 500 кривичних пријава је поднето против око 400 особа због извршења 663 кривична дела против полне слободе на штету малолетника. Да то упростим, најчешће је кривично дело приказивање, прибављање и поседовање порнографског материјала, искоришћавање малолетне особе за порнографију, а често се уз то почини још неко кривично дело, на пример, полно узнемиравање или принуда, много чешће, јер када се прибави неки материјал порнографске садржине малолетне особе он даље служи за принуду тог детета да настави са слањем − појаснила је Ђурашковићева.

Из године у годину, нагласила је она, приметан је тренд пораста кривичних дела, починитеља и пријава које се углавном односе на неку врсту сексуалног узнемиравања или експлоатације путем интернета.

− Прошле године поднето је 135 кривичних пријава, а ове, до сада, већ 50 кривичних пријава и то говори колико је важно да се бавимо превенцијом да не би дошло до оваквих случајева, а ако и дође да се зна где и коме то треба да се пријави − поентирала је Ђурашковићева.

Да су родитељи прва одбрана од сваке опасности, од било које врсте злостављања па и дигиталног, истакла је Катарина Јонев, стручњак за безбедност деце на интернету.

− Када дамо детету први пут телефон у руке тог тренутка иде и прича о безбедности на интернету. Лекција „Немој да причаш са непознатима на улици...” треба да се прошири са „Немој да комуницираш са непознатима онлајн и на друштвеним мрежама” − закључила је Јонев.

Кључна улога родитеља

Некада родитељи не разумеју своју децу и на њих стављају терет одговорности у тешким ситуацијама, а улога родитеља је кључна, истакао је Саша Живановић, начелник службе ВТК МУП-а у пензији, дајући пример из радног искуства.

− Имали смо случај да смо дете буквално извукли из суицида. Хтело је да се убије јер је било изложено најбруталнијем дигиталном насиљу где је морало да изводи порнографске представе пред камером, а тај материјал се после делио. Када смо родитељима те девојчице објаснили шта се десило и почели да радимо с њом, отац уместо да јој је пружио подршку, јер то може свакоме да се догоди, он је девојчицу оптужио да је ишао да ради на црно у Швајцарску да би могао да јој купи лаптоп − испричао је Живановић.

Дигиталне цуцле и дадиље

На скупу посвећеном дигиталном насиљу указано је да се само једно од десеторо деце прво пожали родитељима да има проблем. На то је Ана Мирковић, психолог, објаснила да она сматра да ће се прво родитељима обратити три до пет одсто деце због страха од казне и јер се боје неразумевања. Најпре се деца пожале вршњацима, затим и старијим особама које су им блиске али им нису родитељи.

− Већ са седам-осам месеци дете добије телефон као дигиталну цуцлу, да би родитељ добио који минут слободе у ресторану, парку, током дружења. Касније телефон постаје дигитална дадиља, даје се детету да одгледа нешто у нади да неће искочити неки непримерен садржај. Дакле, родитељи су диконектовани, ако користимо дигиталне термине, а у ствари њихова је одговорност највећа. Дивно је што имамо свест да наши клинци знају више о „Тик-току”, „Снепчету”, филтерима... Кад их о томе питамо створи се чаролија односа, желе да нам покажу и да нас науче а ми остајемо играч и саиграч у њиховим причама и тако ће се нама и обратити ако имају проблем − објаснила је Мирковићева.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

zoran stokic
Ako 32 g "ratujete" u ime nacije (vere) vi ste onda sociajlizovali decu da "ratuju" u ime neke "grupe" (nacije, navijačke, vršljačke...) kojoj propadaju. Ono što se niko ne bi usudio reći o svom egu, ili što nikada ne bi uradio kao individualni građanin - on ima "svetu dužnost" da kaže o "grupi", da uradi u ime grupe (svaku gadost). Nacionalna opijenost je vrstu transcendencije – na pr, sebičnost, ali toliko proširena da postaje njena vrlina. U školama se predaje pod nazivom „patriotizam“.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.