Препорука ревизора да се пређе на наплату по утрошку

Најправеднији начини наплате грејања често се у јавности појаве као тема око које се ломе копља, а велику гунгулу изазвао је јуче извештај Државне ревизорске институције, односно интерпретација према којој су „Електране” од 2018. до 2020. године власницима стамбеног простора, уместо на основу потрошње, грејање наплаћивали према површини. Судећи према реаговању „Електрана”, извештај ДРИ није добро представљен у јавности, и зато су саопштењем детаљно објаснили шта им је тачно ДРИ препоручио, али и како су и зашто пословале.

– ДРИ је у Извештају о обављеној ревизији на првом месту утврдио да постоји неусаглашеност прописа који регулишу област енергетике, комуналних услуга, планирања и изградње, одржавања стамбених зграда. У извештају ДРИ се даље наводи да мора да буде урађено усаглашавање наведених прописа са Законом о заштити потрошача који је лекс специјалис. Ова неусаглашеност правне регулативе је и довела до ситуације која је резултирала препорукама које ЈКП „Београдске електране” мора да спроведе – истиче се у саопштењу које је потписао Раде Баста, директор овог предузећа.

А главна препорука је да се на обрачун и наплату према потрошеној количини топлотне енергије пређе за три године, што је, уосталом, и дефинисано акционим планом „Београдских електрана”. До тада, исти овај извештај, напомињу из „Електрана”, показао је да се грејање по утрошку и наплаћује где год за то постоје технички услови, а то су, додаје се, сви објекти изграђени после 2010. године и у складу са савременим условима градње и енергетске ефикасности (око 1.500 објеката са два милиона квадратних метара загреване површине).

По тренутним прописима, сами потрошачи бирају врсту и начин обрачуна накнаде за испоручену топлотну енергију.

– Кад Скупштина града, у својству оснивача „Беогрaдских електрана”, донесе обавезујућу одлуку која се односи на све потрошаче који су прикључени на систем даљинског грејања, „Београдске електране” ће у разумном периоду, у року од три године, а по препоруци Државне ревизорске институције, прећи на нови начин обрачуна и наплате. Тиме ће формалан процес бити усклађен са законом, а касније ће власници станова сами одлучивати који модел расподеле ће захтевати од предузећа – истиче се у саопштењу Радета Басте.

Проблем да се општеобавезујућа одлука донесе, напомиње он, праве енергетски неефикасне зграде јер, скоро извесно, „увођењем новог система обрачуна, добићемо око 100.000 власника станова, односно 300.000–400.000 незадовољних грађана који у тим становима живе, који ће свој комфор и стечене навике морати скупо да плате јер ће им годишњи издатак за грејање бити знатно већи него што је био у паушалном систему наплате”. Неће се то допасти ни досадашњим паушалцима јер су навикли на добро грејање, али, ако га буду плаћали по утрошку, биће то по принципу „колико пара – толико музике” па ће и комфор бити скупљи.