Уторак, 16.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Радозналост духа мора да се негује

Са 88 година биолог и сликар Велимир Матејић и даље активно ради, слика и излаже
Велимир Матејић увек активан (Фото: А. Исаков)

Суботица – На телефонски позив, јавља се звонким, снажним гласом.

„То је зато што мене није напустио тај младићки дух”, одговара Велимир Матејић, који са 88 година и даље активно слика, ствара и путује.

„Какве су то предрасуде” одбацује чуђење због тога што и даље активно вози, и редовно из Криваје, поред Бачке Тополе где сада живи, одлази у Суботицу или Сенту у снабдевање.

Тако започиње разговор током којег ће Велимир Матејић више пута показати да његов живот у појединим сегментима измиче клишеима уобичајеног. Живог је духа, оштрих запажања, са прецизним сећањем на догађаје којих је довољно и за две биографије.

Рођен је у Беранама 1934. године јер су му родитељи, као професори, тамо службовали. Завршио је Биолошки факултет, настављајући тако породичну просветарску традицију, а предавао је у земунској гимназији. Међутим, уметничка црта било је још једно породично наслеђе које је снажно пулсирало у њему. Цртање је почео да учи у Шуматовачкој школи цртања, и у атељу Лизе Крижанић где га је одвела тетка Десанка Максимовић, рођена сестра његове мајке Зорке.

– Лиза нас је дочекала речима: „Шта је? Тетка је амбициозна!” Али тамо је био и сликар Аца Кумрић и он ме је повео по атељеу да гледамо слике, испитивао за детаље и рекао: овај младић ће бити сликар. И тако смо оборили тезу да сам теткина амбиција. Лиза Крижанић је имала леп атеље у Призренској улици, могао сам да одем и да радим када сам имао времена поред студирања – прича Матејић.

Потом је, каже, већ као професор биологије уписао и историју уметности, само је слушао предавања, није излазио на испите. – Међутим, онда сам 1968. године примљен у Удружење ликовних уметника Србије, па сам то занемарио. Не може човек у животу баш све да постигне.

А постигнућа није мањкало у Матејићевом уметничком животу. Више стотина самосталних изложби, четири пута више колективних, бројне награде за графику, међу њима и она из Банске Бистрице. Много је радио у техникама дрвореза и линореза, графике, радио слике у уљу. О свему томе сведоче каталози уредно сложени у орману и исечци из новина са репродукцијама његових дела или текстовима о њему. Ту су и његове прве репродукције линореза из „Културног додатка” „Политике”.

И у овом тренутку његови радови изложени су на бијеналу у Горњем Милановцу, а ускоро ће публика поново имати прилике да види његова дела на Мајској изложби у Графичком колективу у Београду.

– Радозналост, она коју имају деца, мора да се негује. И мора да постоји јак мотив. Мени није тешко да, када има нека велика изложба у Бечу, седнем у аутобус, и после цео дан шетам по Бечу а увече се вратим. Ми сада овде немамо велике изложбе. Запостављено је. Некада сам одлазио у оба музеја, и у Народни, и у овај на Ушћу, сваке недеље. Као што неки људи иду у цркву, тако сам ја ишао по неколико пута на изложбе. А ми смо дозволили да они буду затворени 12 или 15 година – прича Матејић како је неговао дугу младост свог духа.

Пре четири године је последњи пут био на Венецијанском бијеналу, који је посећивао пуних пола века и сада тражи начина да поново оде до Италије. Набраја још бијенале у Љубљани који је неизоставно посећивао, исто као и све велике музеје света и градове, филмове, пределе чије слике је желео да задржи пред својим очима. Посебно је привржен Паризу у којем је у више наврата боравио по неколико месеци.

Велимир Матејић је пре 12 година напустио Београд и од тада живи у малом месту Криваја поред Бачке Тополе. Када је дошао, Криваја је имала око 600 становника, данас се преполовила.

– Дуго сам тражио место за себе у целој Србији, и овде ми се учинило добро, ту је био бископ, школа, теретана која ми је важна, продавница, ресторан, има дивно језеро поред на којем пливам – набраја Матејић.

Од свега наведеног, остало је само језеро. Признаје да му повремено недостаје Београд, јер је у Криваји лепо за рад, али се осећа изоловано без саговорника. Понекад када оде у Суботицу одједном погледа неколико филмова на биоскопском репертоару да задовољи ту духовну глад.

Због тога су му на столу тегови, а испред врата стана на другом, последњем спрату у ходнику пуном светлости штафелај са уљима и слике малог формата које је управо завршио. Овде то су две његове упоришне тачке: важно му је да одржи виталност тела и отвореност свог духа. Не дозвољава ни својим годинама да га дефинишу, али ни околини не допушта дискиминацију по старости.

– Уметник нема пензију и он не сме да се пензионише. Ако си уметник теби свака средина треба да одговара. Учење и рад увек морају да иду паралелно – каже Матејић.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nikola andric
Valjda mozga ili ''uma'' posto ''duh'' ne postoji.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.