Петак, 12.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

На исплату најниже пензије утиче и пребивалиште

Уколико би се пензионер који прима најнижу пензију преселио из Србије у Босну и Херцеговину, њему би се од дана промене пребивалишта обуставила исплата
(Фото Н. Марјановић)

Зашто неко прима минималну, а неко максималну пензију? Зашто некоме припада износ мањи од најниже пензије? И јесу ли искључиво године стажа и уплаћени доприноси за пензијско и инвалидско осигурање мерило за коначан износ принадлежности, или на то утиче још понешто? Како кажу у Фонду ПИО на исплату најнижег износа може да утиче пребивалиште корисника, као и то да ли је остварио право на принадлежност у иностранству.

Законом о ПИО прописано је да се најнижи износ исплаћује само ако збир пензије која је одређена у Србији и оне коју добија из иностранства није већи од прописаног најнижег износа.

У складу са законом и у 2022. години, уз јануарско усклађење од 5,5 одсто, ова пензија износи 16.884,94 динара. Најнижи износ принадлежности за кориснике пољопривредних пензија је 13.274,55 динара.

Уколико је збир домаће и иностране пензије већи, онда се кориснику исплаћује само она одређена према општим законским прописима, на основу оствареног стажа и зарада. У случају да је збир принадлежности мањи од најнижег износа пензије, кориснику ће се исплаћивати разлика до најнижег износа, односно збир пензије коју прима из иностранства и оне у Србији, износиће укупно онолико колико је прописани најнижи износ пензије.

Висина иностране принадлежности обрачунава се према важећем девизном курсу на дан остваривања права. Како се правни прописи у Србији и другим државама разликују, дешава се и да пензионер не оствари право на пензију у Србији и у другој држави истог дана. Уколико је инострана остварена после пензије у Србији, обрачунаће се њена висина у динарској вредности на дан признавања права и затим од тог дана одлучити о исплати разлике до најнижег износа, или о потпуној обустави исплате најнижег износа, објашњавају у пензијском фонду.

О томе да је право на пензију утврђено у иностранству, фонд добија службено обавештење. Уколико се о праву на пензију у иностранству први пут одлучује, по правилу ће се сачекати на одлуку иностраног носиоца осигурања пре него што кориснику почне да се исплаћује пензија увећана до најнижег, гарантованог износа, како би се избегла евентуална преплата, наводе из пензијског фонда.

Утицај пребивалишта на коришћење најнижег износа пензије уређен је међународним споразумима о социјалном осигурању које примењује Србија са другим државама. Уколико пензионер који има најнижу принадлежност мења место боравка, то јест пресели се из Србије у иностранство, у обавези је да о тој промени одмах обавести фонд у циљу даље исплате пензије у страној земљи, а и како би се проверило да ли се и даље може исплаћивати најнижа принадлежност.

У противном може да дође до знатних преплата и неугодних ситуација за пензионера који ће морати преплаћени износ да врати Фонду ПИО, иако му припада релативно мали износ пензије. Најчешћа пресељења су у неку од држава које су настале на простору бивше Југославије, а сви споразуми закључени са тим државама садрже одредбу да се најнижи износ не исплаћује кориснику са пребивалиштем у другој држави.

Дакле, уколико би се корисник права на најнижи износ пензије преселио из Србије у Босну и Херцеговину, њему би се од дана промене пребивалишта обуставила исплата. Важно је поновити и нагласити да се као чињеница на основу које се цени могућност примања најнижег износа узима пребивалиште, а не то да ли се исплата обавља у Србији или у другој држави, категорични су у пензијском фонду.

На пример, онај ко се пресели у Црну Гору може да овласти другу особу да прима пензију у Србији, али то не значи да ће се наставити са исплатом најнижег износа. Једнако поступају и пензијски фондови у тим државама, па тако грађани Србије не би могли да користе гарантовани износ пензије из, на пример, Хрватске.

У Фонду ПИО наглашавају да осим гарантованог, најнижег износа, Закон о ПИО уређује и питање највишег, максималног износа који се може одредити према важећим прописима. Максимум је одређен тако што при утврђивању висине пензије лични коефицијент може да износи највише 3,8, а што важи за трајање пензијског стажа од 45 година, на колико закон ограничава обрачун. Значи да пензија може да износи највише 155.515,95 динара.

Овај лимит значи да се највиши износ принадлежности ограничава истовремено на два начина. Прво, ниједан пензионер не може да има лични коефицијент виши од 3,8 иако би математички обрачун био виши, а друго укупан пензијски стаж за обрачун висине пензије ограничен је на 45 година, односно навршен стаж који прелази ово трајање не узима се у обзир за обрачун.

Поред наведених ограничења, постоји и ограничење на нивоу сваке појединачне године према коме годишњи лични коефицијент не може да буде виши од петоструког износа просечне зараде у Србији и о овом ограничењу се води рачуна при уплати доприноса за пензијско и инвалидско осигурање, закључују у Фонду ПИО.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.