Уторак, 09.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: принцеза КАТАРИНА КАРАЂОРЂЕВИЋ

Само уједињени смо довољно јаки да пружимо подршку и утеху

Приметила сам да су Срби веома поносни људи и да не воле да кажу да им је помоћ потребна. Морам свима да им поручим – не стидите се, већ питајте, реците шта вам треба. Јер ако не знамо да вам је потребна помоћ, како да је пружимо
Принц Александар и принцеза Катарина Карађорђевић (фото приватна архива)

Принцеза Катарина Карађорђевић већ готово три деценије помаже здравство и систем социјалне заштите у Србији и до сада је омогућила да у нашу земљу стигну донације вредне више милиона евра и то кроз више од 250 пројеката.

У разговору за „Политику” принцеза Катарина истиче да њена жеља да помогне свима никако не би могла да се оствари без драгих пријатеља, донатора великог срца који дуже од 25 година подржавају предани рад Хуманитарне организације „Лајфлајн”, чији је покровитељ. „Кад је почео сукоб у бившој Југославији осетила сам жељу и вољу српске дијаспоре да помогнем својим земљацима, па сам отворила прву канцеларију ’Лајфлајна’ у Чикагу, а наши пријатељи из расејања су одмах, целим срцем, прискочили у помоћ. Сви добротвори су учинили толико много помажући рад канцеларија ’Лајфлајна’ у Чикагу, Њујорку, Торонту, Лондону и Атини, као и рад моје фондације у Београду, која је основана одмах по нашем доласку у Србију 2001. године. Само уједињени смо довољно јаки да пружимо подршку и утеху. Као што каже српска изрека коју јако волим – само слога Србина спасава”, нагласила је принцеза Катарина.

Како сте се одлучили за бављење хуманитарним радом?

Дошли смо у Србију да дамо, а не да узмемо. Били смо изузетно срећни што смо могли да наставимо наш рад и мисију, којима смо се бавили и док смо живели у иностранству. Инспирисали су ме и на ово животно путовање упутили моји родитељи, који су били велики грчки добротвори и филантропи. У раној младости су ме научили да нема веће радости у животу од радости давања, а то је нешто што су ми показали личним примером. Међутим, још већу инспирацију добила сам кад сам упознала престолонаследника Александра и удала се њега. Велика љубав коју мој супруг гаји према свом народу подстакла ме је да хуманитарне активности усмерим на људе којима се он диви и поштује их, на народ у који сам се одмах и сама заљубила.

И пре него што сте постали принцеза и супруга принца Александра Карађорђевића, имали сте доста хуманих активности. Које су биле најзначајније?

Пре него што је Србији затребала помоћ, било је много активности широм света. Даћу пример једног пројекта, копања бунара у то време у Бурми, данас Мјанмару, да омогућимо људима стабилан извор пијаће воде. Имам веома лепа сећања на један други пројекат који смо принцеза Ирена од Грчке и Данске, сестра краљице Софије од Шпаније и ја водиле пре више од 30 година. Спроведен је преко хуманитарне организације „Свет у хармонији”. Основни циљ те активности био је да се испоруком великог броја музних крава помогне деци из сиромашних породица, са жељом да им се обезбеди стабилан извор млека. Ја бих налазила краве у Великој Британији и организовала њихов транспорт авионом, а принцеза Ирена их је испоручивала породицама у Индији. Ова донација је била од посебног значаја јер су краве свете животиње за вернике хиндуистичке религије, који млеко користе не само као прехрамбени производ, већ и у верским обредима и никада не убијају краве, па смо знали да је то донација која ће трајати и чинити добро за више генерација.

Прву донацију у Србији уручили сте пре 29 година. То је била такозвана стерилна соба за хематолошке болеснике у Универзитетској дечјој клиници у Тиршовој?

Да, било је то 1993. године, за време страшног, бесмисленог рата. Србија је била под међународним санкцијама и ембаргом, против којих сам у то време одлучно говорила, обраћајући се свим сталним чланицама Уједињених нација. Била сам шокирана чињеницом да помоћ није дистрибуирана подједнако свима, већ се делила само некима. Сећам се да сам показивала фотографије беба представницима УН и питала их: „Можете ли да кажете које су вероисповести ове бебе?” И многи људи су ми се обратили и рекли ми да имају спремну помоћ, али нису могли да је пошаљу због проблема с пријавом и администрацијом.

У то време, мој муж је и даље важио за државног непријатеља, живели смо у иностранству и очајнички смо желели да помогнемо свом народу. Није било лако, али смо нашли начин да реализујемо испоруку, као што сте рекли, изолационе стерилне собе за хематолошке пацијенте. То је урађено уз велику помоћ и подршку проф. др Иде Јовановић, која је, заједно с другим истакнутим и угледним лекарима и професорима, део Краљевског медицинског одбора, тима цењених стручњака из области здравства који подржавају мој рад и дају ми драгоцене савете, на чему сам им свима неизмерно захвална. И веома сам срећна што су те и многе друге донације стигле у Србију током страшног рата, без обзира на многе препреке и тешкоће. Како ја волим да кажем – кад има воље, има и начина.

Донација инкубатора коју је организовала принцеза Катарина(фото приватна архива)

Овој клиници сте уручили још доста донација. Да ли је тачно да сте посебно емотивни кад је реч о овој болници зато што ју је изградила краљица Марија, бака вашег супруга Александра?

Краљица Марија је била фасцинантна и снажна жена, велика добротворка и истакнута дама, која је велика инспирација и за мог супруга и за мене. Клиника у Тиршовој је једна од најпознатијих задужбина које је оставила, али није једина. Људи се и данас сећају колико је она урадила за нашу земљу. Не желим да посебно истичем ниједну од здравствених установа с којима сарађујемо свих ових година, јер не би било у реду да имам фаворите. Од највећег клиничког центра до најмање амбуланте у селу на крају неког пута, ми не правимо разлику, сви они којима је потребна наша помоћ и подршка, добили су их и добијаће их и убудуће. Морам да кажем да сам током наших бројних путовања широм Србије приметила да су Срби веома поносни људи и да не воле да кажу да им је помоћ потребна. Морам свима да им поручим – не стидите се, већ питајте, реците шта вам треба. Јер ако не знамо да вам је потребна помоћ, како да је пружимо?

Један од првих ваших пројеката у Србији је било прикупљање средстава за куповину врата за Храм Светог Саве. Да ли је тачно да је велика жеља краља Петра Другог била да се изградња храма што пре заврши и да сте желели да помогнете најпре реализацији тог великог подухвата?

Изградња овог дивног храма започета је под високим покровитељством оца мога супруга, краља Петра Другог и у праву сте, била је његова жеља да се он брзо заврши. Нажалост, требало је да прођу деценије да би се наставило с изградњом, а веома сам срећна што је мој супруг био покровитељ обновљеног Друштва за подизање Храма Светог Саве, кад је оно поново почело са радом у септембру 2001. године. Наш драги, сада покојни патријарх Павле, један од најдивнијих људи које сам упознала, питао је мог супруга да ли желимо да донирамо звона или врата за храм. А мој Александар је изабрао да то буду врата, тако да се сваки пут кад неко уђе у ову светињу, на неки начин, сети и нас.

И током рата на простору бивше Југославије организовали сте конвоје хуманитарне помоћи?

Рат увек најтеже погађа невине људе. Организовали смо конвоје хуманитарне помоћи који су одлазили у ратом захваћена подручја, а лично сам више пута посетила Републику Српску да доставим помоћ и да будем уз наш народ, како би људи знали да има оних који брину о њима и желе да им помогну. Много камиона из Уједињеног Краљевства је било у овим конвојима, а компанија „Вирџин ерлајнс” ми је пружила огромну подршку превозећи медицинску опрему из САД. Међу тим испорукама је била и машина за прављење свећа за болницу, како би и без струје могли да имају светлост за рад.

Апарати који сте донирали здравственим установама спасли су бројне животе. Колико вам је тешко кад чујете с каквим проблемима се пацијенти сусрећу?

Тешко ми је када то чујем, постанем веома емотивна, али ми је и веома драго када људи поделе своје проблеме са мном и не дозвољавам да ме то омете, већ ме тера да радим још више. Заувек ћу се сећати госпође која је више пута долазила у обилазак двора, надајући се да ће наићи на мене и мог супруга. Када ме је коначно срела рекла ми је „Долазила сам овде више пута надајући се да ћу вас срести”. Када сам је питала зашто је то радила, рекла је: „Била сам јако болесна и рекли су ми да нећу преживети. Неколико дана након што сам то чула, ваша фондација је у болницу испоручила нови уређај који ми је спасао живот.” Обе смо почеле да плачемо. Такве ствари чине сав рад вредним труда.

Додела новогодишњих пакетића (фото приватна архива)

Посебну пажњу поклањате превенцији рака дојке?

„Лајфлајн” канцеларије у иностранству и моја Фондација у Београду имале су доста активности на пољу превенције рака дојке, јер је према званичној статистици Светске здравствене организације то најчешћи малигни тумор у женској популацији у свету. Сви смо веома активно укључени у подизање свести о значају превенције, лечења и борбе против рака дојке, као и у обезбеђивање медицинске опреме за дијагностиковање и лечење болести на време. Пет онколошких симпозијума, посвећених скринингу и лечењу рака дојке и других најчешћих карцинома, организовано је у Београду у сарадњи с професорком Хедвиг Хричак и њеним тимом из Меморијалног центра за рак Слоун Кетеринг из Њујорка.

Поред донације дигиталног мобилног мамографа Клиничком центру Ниш, који је испоручен уз велику подршку Фондације „Ставрос Нијархос” 2010. године и на којем је до сада обављено више од 150.000 превентивних прегледа, великодушни донатори „Лајфлајна” и фондација у Београду помогли су и донацијом радне станице за дигиталну мамографију. И Институту за онкологију и радиологију Србије донирана је нова медицинска опрема, као и реагенси за генетско испитивање наследне предиспозиције за рак дојке и јајника.

Доста сте хуманитарних активности имали и за Републику Српску?

Никада не раздвајамо наш народ, за нас Дрина није граница. Само у протеклој години завршили смо неколико пројеката. Традиција краљевске породице, коју смо супруг и ја обновили по доласку у Србију, јесте давање поклона деци без родитељског старања, са тешкоћама у развоју и социјално угроженој деци за Божић и Ускрс, у чему нам изузетно помажу добротвори „Лајфлајна” Чикаго. У то су увек укључена и деца из Републике Српске. Сећам се како су, кад су први пут дошла, нека деца изгледала разочарано. Питала сам их: „Шта није у реду, децо, зашто сте тужни?” Рекли су: „Али, мислили смо да ћеш носити круну, где је твоја круна, принцезо?” На то сам им одговорила: „Моја круна је у мом срцу. Без љубави немамо ништа. И сви ви сте у мом срцу”. Никада не заборављамо ни наше људе који у незамисливо тешким условима живе на Косову и Метохији.

У области образовања и социјалне заштите доста пажње сте посветили вртићима и школама у Србији?

Поред школа и вртића, током година обишли смо многа сиротишта и домове за децу. Увек им носимо поклоне с обућом и одећом, за које с управама институција увек унапред припремимо потребну величину, тако да свако дете добије лични поклон. Покренули смо и СОС дечју линију, пројекат на који сам веома поносна, захваљујући којем деца која имају неких проблема имају коме да се отворено обрате, без страха. Такође, постоји и пројекат „Лајфлајна” под називом „Деца помажу деци”, где подстичемо најмлађе да помогну вршњацима према којима живот није био тако благонаклон.

Током пандемије ковида 19 реализовали сте више значајних пројеката?

Канцеларије „Лајфлајн” и фондација у Београду прикупљале су донације за болнице широм Србије и Републике Српске, као помоћ лекарима и медицинским сестрама, који су истински хероји нашег времена. Кад је пандемија избила заједно смо успели да обезбедимо неопходну опрему, медицински материјал и заштитне хируршке маске и рукавице за болнице. Од самог почетка пандемије успела сам да повежем Клинички центар Србије с познатом клиником „Мејо” у САД, тако да су српски лекари, нарочито они који су били главни за борбу против вируса, и лекари са клинике „Мејо” могли да размене знања и искуства о ковиду 19. Почетком пандемије добили смо и молбу Клиничког центра Србије да обезбедимо собе за лекаре у близини болнице. Склопили смо договор с хотелом „Тесла”, који се налази преко пута Клиничког центра и који је у то време био затворен, да се истог дана отвори и обезбеди смештај за 30 лекара, тако да они могу да буду доступни 24 сата за своје пацијенте оболеле од ковида 19. Организовали смо и испоруку хране лекарима, као и донацију компјутера болницама, како би могли ефикасније да обрађују и чувају податке. То смо наставили и у другој години пандемије.

Већ 12 година ваша фондација организује Конференцију српске медицинске дијаспоре. Колико је то значајно?

Ова традиционална конференција, која ће ове године бити организована 12. пут, у периоду од 16. до 18. јуна, веома је важна. Окупља више стотина лекара из целог света и Србије ради стварања и унапређења професионалних односа, али и пријатељстава. Имамо само један циљ: да помогнемо Србији и њеним грађанима разменом вредних сазнања, али и да изузетну ученост српских лекара поделимо са светом. Ове године биће комбинација онлајн и конференције уживо, па ће учесници, чак и ако физички не могу да буду у Србији, моћи да прате предавања преко интернета. Сви заинтересовани лекари могу нам се прикључити преко сајта конференције – https://serbiandiasporamedical.rs/wp/

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.