Петак, 27.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа
КОЛИКО ЦЕНТРИ ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД МОГУ ДА УТИЧУ НА НАСИЉЕ У ПОРОДИЦИ

Понекад буде и насилника који глуме жртву

Злостављачи су, по психолошком профилу, манипулативне особе и веома брзо схвате где су „рупе” у систему и закону и то врло добро користе
Када стигне позив полицији и хитној помоћи последице насиља најчешће буду фаталне (Фото Н. Марјановић)

У последњих 16 година број пријављених случајева насиља у породици порастао је чак за 380 одсто, а подаци Републичког завода за социјалну заштиту сведоче да је у 2019. и 2020. години било око 35.000 пријава насиља центрима за социјални рад широм Србије. Психолог Аутономног женског центра Тања Игњатовић истиче да је породично насиље постало тежиште рада запослених у центрима за социјални рад, с обзиром на то да се ови поступци морају водити по хитном поступку. Међутим, иако број пријава породичног насиља из године у годину расте, број стручњака у центрима за социјални рад истовремено се смањује – сваке године је око пет одсто мање запослених у односу на претходну. Њихов рад додатно отежава чињеница да у заједници (често) не постоје услуге за кориснике центара за социјални рад, а пандемија вируса корона поставила је додатни изазов пред запослене у сектору социјалне заштите.

„Центри за социјални рад своје кориснике упућују на пружаоце услуга у заједници, али њих нема довољно, а и не постоје у свакој средини. Примера ради, ако се породично насиље деси у већем граду, веће су шансе да се жртва смести у Сигурну женску кућу, него што је то случај у мањој средини, јер у њој такве институције не постоје. У мањим срединама не постоје ни стручњаци за алкохолизам или наркоманију, који би радили са починиоцима породичног насиља што имају болест зависности. Иако је закон прописао обавезну едукацију за стручњаке који раде са жртвама насиља, у пракси нема довољно едукованих полицајаца, тужиоца и судија”, истакла је Тања Игњатовић на овогодишњем Конгресу психолога Србије.

Иако у нашој земљи из године у годину расте број закона, прописа и конвенција које штите жртву од насиља у породици, временом су и насилници веома добро проучили ове законске акте, па се све чешће дешава да пребију жртву, а потом позову полицију и пријаве да су они жртве насиља. С друге стране, полиција онога ко је пријавио насиље често аутоматски третира као жртву, не истражујући шта се заиста десило. Насилници су, по психолошком профилу, манипулативне особе и веома брзо схвате где су „рупе” у систему, а систем је постао уморан од породичног насиља и лако га је изманипулисати, закључила је Тања Игњатовић.

„Хитне мере заштите жртве које се изричу након породичног насиља, као што су исељавање насилника из куће или забрана приласка жртви, често се не контролишу. Иако је предвиђено да полицијска патрола на свака два дана прође поред куће или стана где жртва станује, то се у пракси често не спроводи, а нико не контролише ни да ли насилник једном недељно дође у центар за социјални рад на разговор, јер запослени често немају времена да га приме. Не остварује се у довољној мери ни препорука да радници центра ненајављено изађу на терен, из једноставног разлога што нема довољно запослених. Нажалост, ни процене ризика не раде се довољно квалитетно, па се релативно често догађа да насилник почини злочин по изласку из притвора, затвора или болнице или да нико озбиљно не схвати његове претње које преко посредника упућује жртви”, упозорила је Тања Игњатовић.

Мада нико са сигурношћу не може да предвиди да ли ће се породично насиље окончати фаталним крајем, статистика фемицида сведочи да извесне ситуације носе већу вероватноћу да ће насилник пресудити жртви. Уколико је неко кривично кажњаван (не нужно за насиље), ако пије или има неку менталну болест, расте шанса да почини породично насиље – та три фактора, појединачно или заједно, појављују се у седам од десет случајева тешког породичног насиља или убиства. Ризик да ће жртва насиља фатално завршити почиње да расте оног тренутка када она одлучи да напусти насилника, односно када нађе новог партнера или се пресели у други град са дететом које је њој поверено након развода брака. Ако је у односу са насилником било љубоморе или контроле, ризик од убиства постаје чак девет пута већи. Присуство оружја такође повећава шансу да ће починилац насиља у породици пресудити својим најмилијима, што нам потврђују и случајеви масовних убистава из Житишта и Мале Иванче. Сексуално насиље у вези између насилника и жртве такође повећава ризик од фаталног краја, а нелечени алкохоличари и наркомани представљају сталну претњу за чланове своје породице. Додатни проблем лежи у чињеници да особе које имају болест зависности немају обавезу да се лече – док не почине неко кривично дело, њихов одлазак на лечење је добровољан.

 

 

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.