Недеља, 14.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПСИХОЛОЗИ О УЧЕЊУ ТОКОМ ПАНДЕМИЈЕ

Ђаци и студенти губили и часове и мотивацију

Иако су се млади најлакше прилагодили раду и студирању од куће и онлајн настави и „новој нормалности”, већини је осећај за стицање знања постао далек
(Freepik)

Нема учења без мотивације, говоре углас психолози, педагози и филозофи који су од давнина проучавали утицај мотивације на ученичка постигнућа, а мишљење потврђује и најновија студија Америчке психолошке асоцијације, чији су стручњаци дошли до закључка да је од 20 принципа који могу утицати на учење чак петина повезана са мотивацијом. Полазећи од тезе да мотивација има директан утицај на количину времена које проводимо у савладавању градива, на стил учења, наше емоције приликом усвајања знања и на чињеницу да ли учимо са разумевањем или напамет, др Мојца Јуришевич са Педагошког факултета Универзитета у Љубљани желела је да истражи шта се дешавало с мотивацијом за учење током пандемије вируса корона. Наиме, док подаци Уницефа говоре да је чак 1,57 милијарди деце у 190 земаља света, само у периоду од марта до децембра 2020. године, укупно изгубило 152 дана наставе, ђаци и студенти у Словенији су други семестар академске 2019/20 године и целу академску 2020 /21 годину наставу пратили преко онлајн платформи.

– На основу свакодневног контакта са студентском популацијом, знала сам да су углавном били незадовољни новонасталом ситуацијом – због тога сам урадила истраживање на узорку од 291 студента Педагошког факултета Универзитета у Љубљани, како бих установила какве је последице онлајн настава оставила на студентска постигнућа. Резултати тог истраживања говоре да су мотивација и концентрација студената биле највеће „жртве“ онлајн наставе – академцима је у новонасталим пандемијским околностима наставе одговарала чињеница да су сами господари свог времена и да не губе време на одлазак и долазак са факултета, али им је највише сметало измештање из академског контекста. Чињеница да су били сами код куће, односно да нису били под надзором професора, многим академцима умногоме је смањила мотивацију за учење – истакла је др Мојца Јуришевич на недавно одржаном Конгресу психолога Србије у свом предавању насловљеном „Куда идеш, мотивацијо? Мотивација за учење у временима пандемије ковида 19”.

Сличне резултате донело је и истраживање на узорку од 1.557 средњошколаца, узраста од 15 до 19 година – ђаци су као највеће мане новонастале ситуације навели недостатак мотивације и концентрације и мањак социјалних контаката, док су као предност истакли бољу организацију времена.

– Национална евалуцаија онлајн наставе, која је урађена на узорку од 5.389 учитеља и наставника, у доби од 23 до 68 година, такође је показала да је мотивација наставног кадра лошија у односу на предпандемијско време. Ми као професионалци нисмо изненађени оваквим падом мотивације код ученика и студената – они су углавном били сами код куће, нису били под надзором наставника, односно није било екстерне контроле, а њихови социјални контакти били су значајно осиромашени. Сви ти фактори пасивизирали су ученике и студенте и резултат је био пад мотивације за учење. Због тога смо као струка заузели јединствени став да су ученицима потребни школа и социјални контакти због развојних потреба, да су студентима потребна академска и социо-економска подршка, а да је деци потребни интелектуално окружење за рад које немају код куће – закључила је др Мојца Јуришевич.

Резултати истраживања које је спровео Британски савет у земљама западног Балкана током јануара 2021. године и у коме су учествовали испитаници узраста од 16 до 29 година из Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Северне Македоније, Албаније и Косова такође говоре да је пандемија вируса корона донела губитак мотивације за учење и веће страхове за будућност.

Иако су се млади најлакше прилагодили раду и студирању од куће, онлајн настави и „новој нормалности”, о чему говори податак да је 68 одсто младих проводило више времена на интернету, а половина њих се осећала повезанија са остатком света, углавном су изгубили  мотивацију за учење, а осећај учења и студирања био им је далек. Ученици средњих школа стекли су мање знања у односу на студенте, а трећина тренутно незапослених младих изгубила је посао током пандемије – махом у сектору услуга, трговини, малим и средњим предузећима.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

dusan1
Mala deca do desetak godina vole školu i to im je više nego dovoljna motivacija ! Kasnije kad ih škola preoptereti i kada se naviknu na svakodnevno 'm-učenje' treba im neki potsicaj .

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.