Среда, 30.11.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: ТОМАС ШИБ, амбасадор СР Немачке

Донбас и Косово не могу никако да се упореде

Кључна порука канцелара Шолца и наше интензивне дипломатије је да Србији и државама западног Балкана придајемо веома велики значај, њихова интеграција у ЕУ јесте и остаће наш циљ
Томас Шиб, амбасадор СР Немачке (Фото А. Васиљевић)

Радују ме многобројне посете немачких политичарки и политичара протеклих неколико месеци, каже за „Политику” амбасадор Савезне Републике Немачке у Београду Томас Шиб, одговарајући на питање какве поруке се могу очекивати од предстојеће посете савезног канцелара Олафа Шолца, кога ове недеље очекујемо у узвратној посети Београду.

– Министарка спољних послова Аналена Бербок je 11. марта била у првој посети Београду. Том приликом је представила и новог специјалног изасланика за западни Балкан, Мануела Сарацина, кога смо имали прилику да поново видимо у Београду пре свега неколико недеља. Министарка одбране Ламбрехт је, такође, скоро била у Србији ради размене о темама безбедносно-политичке сарадње. И, тачно је, и савезни канцелар Олаф Шолц планира да 10. јуна дође у Србију, где би се надовезао на разговоре с председником Вучићем које је водио пре месец дана у Берлину. Кључна порука наше интензивне дипломатије и званичних посета је следећа: Србији и државама западног Балкана придајемо веома велики значај, њихова интеграција у ЕУ јесте и остаће наш циљ. Уосталом, нападачки рат Русије против Украјине је за све нас својеврстан тест, где морамо да покажемо да Европска унија и западни Балкан стоје раме уз раме – поручује амбасадор Томас Шиб.

Приликом посете председника Александра Вучића Немачкој канцелар Шолц је говорио о томе да западни Балкан има јасну европску будућност. Шта то конкретно значи и можемо ли се надати одређеној години за пријем наше земље у ЕУ?

За нас је јасно да будућност Србије и њених суседа на западном Балкану јесте у Европској унији – нас повезује заједничка европска прошлост, наше земље су економски блиско повезане, постоји жива лична и културна размена. Европска унија је заједница истих вредности, стога очекујемо од Србије као земље кандидата за приступ да заједно с нама стане у одбрану тих вредности. Динамику процеса приступања Србија сама одређује – што су успешнији приступни преговори, односно што се брже буду спроводиле реформе које су неопходне за чланство у ЕУ, то је већа брзина којом ће се Србија приближавати чланству у Европској унији.

Украјинска криза је бацила другачије светло на економску и политичку агенду, не само у билатералним и регионалним односима већ и на европском плану. Како Берлин гледа на ову кризу?

Нападачки рат Русије против Украјине, који представља кршење међународног права, ничим се не може оправдати, 24 милиона Украјинки и Украјинаца је акутно угрожено. Они су у бекству, одсечени од извора воде, намирница и електричне енергије. Овај рат представља преломни тренутак пошто је Путин својим нападом на Украјину објавио рат нашем поретку мира. Немачка чини све да Русија схвати да не може да добије овај рат. Међународна солидарност са Украјином је велика и сигуран сам да ће даље расти.

Председник Вучић је недавно рекао да Србија неће за сада уводити санкције Москви. Да ли је то за вас изненађење? Сматрате ли да има смисла наставити притиске на Београд у том правцу?

Санкције представљају непосредну реакцију ЕУ на руски нападачки рат против Украјине и, у вези с тим, на ужасне повреде људских права и разарања читавих градова и стамбених квартова. Упозоравали смо Русију, заједно с нашим међународним партнерима, да не нападне Украјину, а од самог почетка смо указивали на то да ће као реакција уследити опсежне привредне и финансијске санкције. Мере су тешко погодиле руску привреду, а додатно дејство ће бити тек дугорочно видљиво. Мере су усмерене на одговорна лица, на људе које их подржавају и на релевантне кључне секторе за Русију, као и на ограничавање могућности финансирања руске државе. Хуманитарна добра, као што су лекови и намирнице, не подлежу санкцијама. Србија се као приступни кандидат обавезала да се прикључи спољној политици ЕУ, укључујући и одлукама о увођењу санкција. Србија се већ прикључила санкцијама против Белорусије и подржала је одлуке Генералне скупштине Уједињених нација у погледу нападачког рата против Украјине, којим се крши међународно право. То су били значајни кораци. Сада је битно да се преузимају и други ставови ЕУ.

Какве последице могу да очекују Србију у случају неувођења санкција? Ни велике европске земље, попут Немачке, нису спремне да иду до краја са санкцијама и одрекну се руског гаса, плаћајући га чак и у рубљама?

Нећу ту спекулисати. Управо сам указао на обавезе Србије као земље кандидата за приступање ЕУ. Заједно с нашим партнерима у ЕУ интензивно разговарамо о томе како даље да поступамо у вези са санкцијама. И за индустријску нацију као што је Немачка превазилажење зависности од руских енергената у најкраћем могућем року представља огроман напор који захтева много снаге. Сваког дана радимо на томе да смањимо нашу зависност. Пошто ћемо пуно дејство остварити само ако наступамо заједно, изузетно је важно да европске земље иду тим путем јединствене. Подразумева се да то укључује и Србију.

Стиче се утисак да никада нисмо добили до краја јасан одговор у чему је разлика између заштите територијалног интегритета Србије и Украјине, имајући у виду да су обе земље нападнуте без одлуке Савета безбедности УН?

Ситуације на Косову и сада на истоку Украјине се никако не могу упоредити. На Косову су од краја осамдесетих година етнички Албанци угњетавани и искључени из јавног живота. Међународна заједница држава је водила дуге преговоре који нису уродили плодом, чиме је безуспешно исцрпела сва средства за мирно решавање конфликта и спречавање хуманитарне катастрофе на Косову. Тек онда када су била исцрпљена сва средства дипломатије, НАТО се одлучио за напад на Југославију. Међутим, у Украјини не постоје, нити су постојале назнаке или докази за, по Москви, наводно угњетавање етничких Руса. А дипломатска средства за окончање рата у Донбасу ни приближно нису била исцрпљена. Проглашење независности Косова и тзв. народних република се, такође, суштински разликује. Проглашење независности је искључиво могуће ако се притом не крши забрана употребе силе. Тако је било на Косову, које се од 1999. године налазило под управом мисије Уједињених нација Унмик. Годинама се интензивно радило на томе да се за статус Косова нађе решење које би за обе стране било прихватљиво. Тек након што су се ти покушаји изјаловили, Косово је у фебруару 2008. године прогласило своју независност. Одвајање сепаратистичких подручја Доњецк и Луганск је, међутим, изнуђено од стране Русије употребом војних средстава. Од 2014. године тамо није организован референдум, нити су организовани избори у складу с међународно прихваћеним стандардима.

У овом тренутку 77.000 српских радника ради у немачким компанијама које успешно послују у нашој земљи. Можемо ли очекивати да се овај обострано користан тренд настави, имајући у виду тренутне политичке околности?

Ангажовање немачких компанија у Србији је заиста енормно и даје повода за радост. Овим инвестицијама се, такође, уводе европски стандарди у Србији, на пример, социјални и еколошки стандарди. Из мојих разговора с предузетницама и предузетницима из Немачке знам да, с обзиром на руски нападачки рат против Украјине, помно прате став Србије и њену политичку и економску оријентацију. На крају крајева, компаније своју одлуку за Србију као погодну дестинацију за инвестиције морају да образложе својим муштеријама, које највећим делом потичу из ЕУ. За даљи процес приближавања Србије ЕУ, а и за њен економски развој, биће одлучујуће да ЕУ и њени приступни кандидати у овој тешкој ситуацији стоје раме уз раме и да бране своје заједничке вредности. Ради се о томе да сви пошаљемо поруку у истом правцу и да сви знају да се овај рат који је Русија започела ничим не може оправдати. На том темељу ће моћи да се настави и овај тренд који обема странама доноси корист.

Чули смо најаве највиших немачких званичника да Берлински процес треба да добије ново убрзање, шта се конкретно планира? Да ли иницијативу „Отворени Балкан” видите као комплементарну?

Драго ми је што се нова савезна влада директно надовезала на ангажовање претходне владе и што је одлучна да успешним резултатима Берлинског процеса иницираног 2014. године додаје нове. У ту сврху планиран је самит у другој половини године. Један од досадашњих резултата је, на пример, Регионална канцеларија за сарадњу младих (RYCO), која подстиче размену омладине и ученика на западном Балкану. Грађани, такође, непосредно профитирају од споразума о ромингу којим су путовања постала лагоднија. Подразумева се да учесници иницијативе „Отворени Балкан” имају право да убрзају интензивирање сарадње и на тај начин убрзају реализацију циљева Берлинског процеса. Притом је важно да сви могу да се укључе у ову иницијативу и да могу да доприносе сопственим идејама.

Србија из Брисела добија и похвале и замерке када је у питању спровођење реформи и европске агенде. Како бисте оценили наш напредак?

Област владавине права је кључна за процес приступања ЕУ, али напредак у тој области, независно од тога, иде у корист грађана Србије. Покретањем правосудних реформи, о којима је 16. јануара и одлучено на референдуму, Србија је направила важан искорак – независно и ефикасно правосуђе је основни предуслов за функционисање правне државе. Сада је важно да се правосудне реформе и спроведу. Наравно, постоје и други изазови, на пример, у вези са слободом медија, борбом против корупције или суочавањем с прошлошћу. Тешко се подноси што у Београду и даље има графита и шкрабања по зидовима којима се величају осуђени ратни злочинци.

Следећег месеца истиче ваш дипломатски мандат у Србији. С каквим утисцима напуштате Београд и шта бисте саветовали свом наследнику?

Након четири изузетно интензивне године тешко ми је да се растанем са Србијом. Моја супруга и ја смо се овде осећали веома добро и склопили смо много пријатељстава. Посебно ће нам недостајати српска срдачност. И с политичког становишта је ово био крајње занимљив период, и на билатералном плану смо, такође, успели да продубимо ионако већ интензивне односе – не само у области економије него, на пример, и потписивањем Споразума о Немачкој школи у Београду и окончањем дуго вођених преговора о Споразуму о сарадњи у области културе, образовањa и науке. Моју наследницу или мог наследника, у сваком случају, очекује узбудљивo време у Београду. Од срца желим грађанкама и грађанима Србије свако добро и надам се да ћемо се ускоро поново видети у ЕУ. А до тада ћемо се супруга и ја враћати у Србију као посетиоци.

Коментари56
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Milan
Pitanje za ambasadora? Da li u njegovoj Nemackoj ili u “demokratskoj” Americi postoje srednje skole ili univerziteti na stranim jezicima ( recimo na italijanskom ili turskom) ili recimo Turska Akademiji Nauka ? U Americi gde zivim ne postoje nista od toga na spanskom jeziku. Toliko o pravu siptara u Srbiji. Na zalost ima veliki broj Srba koji se slaze sa ambasadorom. To je nasa nesreca!
Киза
Да је Србија самостална држава овај (и још пар) назови дипломата, били би испраћени до границе и заувек би им био забрањен улазак у Србију! Тачно! Нису за поређење! Космет је од 15.в био под Османском окупацијом што су искористила, тада дивља племена, Шиптара, да се населе успут убијајући Србе староседеоце! Док је Донбас одувек био Руски; исти случај као са Републиком Српском! А Крим је Русији отет, као нама Космет; али има Бога, вратићемо га опет јер Косово је срце Србије! Само кажем...
Историја
Немачка је у досадашњој историји изазвала два светска рата. Србија је била на победничкој страни оба светска рата. То се не сме заборавити НИКАД.
Политичка психологија
Примарни је циљ политичке елите САД и ЕУ да смишљено искористи нашу особину да доносимо закључке подсвесно (јер је сфера подсвесног далеко шира него свесног), и теже да на тај начин стимулишу нашу подсвест да се ми без размишљања саглашавамо са њиховим ставовима.
Nisam procitao tekst
Nego samo naslov, pa mi je sve jasno sta je pisac htio reci. I da, naravno da ne mogu da se porede, u Donbasu zivi 7 miliona Rusa koje brani Rusija od kijevskog rezima i oruzja koje salje izmedju ostalih i Njemacka. Na KiM nema Njemaca i Amera pa prema tome tamo nemaju sta traziti!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.