Понедељак, 03.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Од болести срца лане умрло 56.679 особа у Србији

Дијагноза кардиоваскуларних обољења постављена за 94.751 људи
(Pixabay)

Према најновијим подацима Института за јавно Србије „Др Милан Јовановић Батут” у протеклој години је од кардиоваскуларних обољења преминуло 56.679 грађана наше земље. И број оболелих од срчаних обољења је доста велики. У 2020. години дијагнозу ових обољења имало је 94.751 људи. Све ове бројке сврставају Србију у сам врх оболелих и умрлих од кардиоваскуларних болести у Европи и свету.

Како истиче професор др Милан Недељковић, кардиолог Универзитетског клиничког центра Србије, на оболевање кардиоваскуларног система утиче наслеђе, то јест генетика, стрес, повећани артеријски крвни притисак (преко 130/80 милиметара живиног стуба), повећане вредности масноће у крви (триглицириди преко 1,7 милимола/литар) и укупног холестерола (преко 5,0 милимола/литар), повећане вредности шећера у крви (више од 6 милимола/литар), нередовна и неправилна исхрана, пушење и физичка неактивност.

– Због ратних дешавања на нашим просторима југоисточног Балкана, људи су мењали своје место пребивалишта, губили своје најдраже и мењали своје професије, посао којим су се бавили, а такође је постојала и неизвесност шта ће бити у будућности, што је све утицало на то да буду под сталним стресом. Све епидемиолошке студије које су рађене, а које су укључивале нашу земљу, указују да се неправилно хранимо, да једемо доста незасићених масних киселина, да је у великој мери у употреби црвено животињско месо, да се не придржавамо препоручених три оброка и две ужине, али и да је наша храна јако засољена. То је утицало на повећане вредности масноће и шећера у крви, као и повећане вредности артеријског крвног притиска. У врху смо и по конзумирању дувана. Што се тиче физичке активности, препоручује се пет пута недељно умерен физички напор од 30 минута, или интензивни физички напор у трајању од 15 минута. Међутим, наши људи у великој мери су физички неактивни. Све то је узрок повећаног умирања и оболевања од кардиоваскуларних болести – напомиње др Недељковић, који се већ шест година налази на челу београдске општине Врачар.

Помоћ лекара човек треба да потражи када примети појачано замарање, малаксалост и болове у грудима. Уколико је раније без проблема прелазио 200 метара или степеницама ишао на други спрат, а сада то више не може с лакоћом да уради при истом физичком напору такође треба да посети доктора – саветује др Недељковић. Кардиолог ће урадити детаљно испитивање, које подразумева снимање електрокардиограма, тест физичког оптерећења уз ултразвук срца, који ће одмах показати да ли су у питању проблеми са срчаним крвним судовима, или самим срчаним мишићем.

– У напору се открива болест срчаних крвних судова, болест срчаног мишића и болест у спроводном систему срца. Каснија испитивања као што су холтер рада срца, холтер (праћење) артеријског крвног притиска, класични ултразвучни преглед срца и лабораторија, умногоме ће нам помоћи да сагледамо саму природу обољења и усмерити нашу терапију ка лековима, интервентним и хируршким процедурама – додаје др Недељковић.

Последњих година веома значајан подухват српског здравства било је отварање ангио-сала широм Србије. У Србији има 21 ангио-центар, са више од 30 ангио-сала. Наш саговорник напомиње да је децентрализација отварања ангио-сала по Србији битна, па би свака општа болница требало да има ангио-салу где ће се лечити најтежи пацијенти, а то су пацијенти са акутним инфарктом миокарда.

– Када човек добије бол у грудима и дијагностикује му се акутни инфаркт миокарда, потребно је да у року од 60 до 90 минута дође до најближе ангио-сале, да би му се отворио оболели крвни суд помоћу коронарне жице и коронарног балон катетера, а потом ставио коронарни стент (мали федер) и тако реконструисао тромбом запушен крвни суд. То спасава одређени део миокарда, да не изумре, а човек постане инвалид. УКЦС и Клиника за кардиологију учествовали су у едукацији многих интервентних кардиолога, медицинских сестара и техничара који раде у Србији – истиче др Недељковић, који је непосредно учествовао у отварању ангио-сала у општим болницама у Ваљеву, Ужицу и Зајечару.

На предлог интернистичке научне групе Академија науке и уметности Српског лекарског друштва, др Недељковић је предложен за годишњу награду за животно дело за 2022. годину, која му је недавно додељена за све што је урадио за лечење пацијената, првенствено у ангио-салама УКЦС-а и увођење нових метода лечења, као и оснивање 34 огранка Америчког колеџа кардиолога за Србију и Републику Српску. Уз то, на предлог медицинског одељења Академије наука и уметности Републике Српске, крајем прошле године изабран је за иностраног члана уважене институције, уз образложење да је радио на васпитавању и тренирању кардиолога, медицинских сестара и техничара у ангио-сали Универзитетског клиничког центра Бања Лука.

На питање шта је неопходно урадити у Србији да би грађани имали боље кардиоваскуларно здравље, др Недељковић одговара да је потребно увести као и у многим другим земљама породичног доктора, који ће перманентно пратити здравље и бити доступан сваком свом пацијенту.

– То ће допринети да се многи пацијенти који имају тегобе брзо упуте у секундарну и терцијалну здравствену установу. Породични доктор ће радити на едукацији и просвећивању грађана, и радити периодичне здравствене прегледе који ће омогућити знатно смањење изненадних срчаних и можданих удара. Такође, планско отварање ангио-сала у општим болницама у Србији ће омогућити да се пацијенти брзо лече уколико добију срчани инфаркт или мождани инфаркт – сматра др Недељковић.

У Србији су прошле године обављене 37.042 кардиоловаскуларне процедуре. Укупан број урађених коронографија износи 24.055 – интервентних процедура било је 12.977, збринутих случајева акутних инфаркта забележено је 5.006, прединфарктних стања 2.248, а број пацијената који су имали интервенцију са стављањем стента у срчане крвне судове, а нису били у акутном стању, износи 6.276.

 

 

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

pa
Po bolnicama je horor situacija.Kome bude zatrebalo uverice se sam,kao sto smo se i mi uverili.Nikad gore a koliko jos moze,videcemo.
jordan
Od Dedinja je ostalo samo "D". Neljubaznost, bahato ponašanje lekara, medicinskih sestara, ljudi na telefoskoj centrali su ogledalo ove ustanove. Bojić ne može da uvede nekadašnji red. Jedino su ljubazni radnici obezbeđenja...
Jela
A koliko ono beše od korone? Samo pitam.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.