Субота, 13.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Француска левица пред бираче излази уједињена

Избори за парламент одржавају се у два круга, 12. и 19. јуна, када ће Фрaнцузи бирати 577 посланика. – Прогнозе указују да су уједињена левица и Макронов савез готово изједначени
Млади кажу да су се због Меланшонових говора први пут заинтересовали за политику (Фото: EPA-EFE/Christophe Petit Tesson)

Разједињена левица није увидела значај јединства којe би омело надметање Марин ле Пен и Емануела Макрона на априлским председничким изборима. Ипак, одлучили су да уче на грешкама и у савезу наступе на јунским парламентарним изборима.

Бројним левичарским кандидатима у председничкој трци били су битнији самопромотивни интереси наметања свог лидерства од виших циљева иако, видело се, ни Жан-Лик Меланшон не би победио у финалу трке за Јелисејску палату. Прилика је пропуштена, али сада рачунају да ће уједињени у трећем кругу, како говоре за парламентарне изборе, изазвати реструктуирање француског политичког живота. Левица се ујединила и то намерава да искористи, рецимо, стратегијом дефинисања јунских избора „трећим кругом”. Циљ је да уновче Меланшонову популарност и његов имиџ главног изазивача Макрона и Ле Пенове. Он носи милионе гласова, а у првом председничком кругу је освојио 22 одсто, свега 1,3 процента мање од Марин ле Пен.

Сандра Русо из партије Зелених каже да су управо резултати председничких избора променили рачуницу јер сада постоји јасно профинисан лидер. Зелени су раније одбијали савезништво, али њихов кандидат у априлу није успео ни да пређе цензус, што их је коштало губитка права да остваре повраћај трошкова финансирања кампање. Само уз њихових четири и по одсто или уз 2,3 одсто, колико су имали комунисти, који су такође сами наступили, Меланшон би ушао у други круг.

Зелени и комунисти сада, уз социјалисте – некада најјачу левичарску партију – и друге мање странке, чине Нову народну еколошку и социјалну унију, окупљену око Меланшона и његове Непокорене Француске.

Осим њих, формиран је и савез Заједно, који чине Макронова Република у покрету, која је променила име у Ренесанса, Демократски покрет и Хорајзон, партија коју је основао бивши премијер Едуар Филип. Избори за парламент одржавају се у два круга, 12. и 19. јуна, када ће Фрaнцузи бирати 577 посланика. Прогнозе тренутно кажу да су уједињена левица и Макронов савез готово изједначени.

Ипак, с разлогом је уставни референдум из 1962. године увео правило да се председнички избори одржавају у тандему с парламентарним, у размаку од око месец дана. То значи да ће онај ко постане председник освојити и парламент, што јесте пракса у протеклих шест деценија Пете републике. Новоизабраном председнику никада није ускраћен већи број места у скупштини, а захваљујући изборном систему у два круга, сада прогнозирани велики успех левице може да се претвори у парламентарну већину за Макрона.

Међутим, можда битније од тога да ће Макронова коалиција узети већину у парламенту је то да ће, уколико левичарски савез поживи, изазвати померање у радикалнијем правцу. Меланшон је извео највећи политички удар откако је Макрон постао председник. Дошавши до трећег места у априлу, успео је да поведе левицу и изврши притисак на странке да пристану на радикалну платформу, попут одступања од споразума ЕУ, напуштања НАТО-а, окончања нуклеарне енергије. Бивши троцкиста је водећа фигура у постсоцијалистичкој левици и најрадикалнији је у погледу односа према ЕУ. Тврдокорни антикапиталиста, који капитализам сматра мајком хаоса и похлепе, кампању је симболично започео у Марсељу, из медитеранске луке је поручио да народ мора престати да бира марионетске законодавце који дижу руке сваки пут када влада изда наређење да се смањи буџет. Изненађујући је значај који су левичарске теме заузеле у јавној дебати.

Сада се поставља питање да ли је, за разлику од Макроновог првог мандата, крајња десница под ногама радикалне левице, коју предводи Меланшон и која неће бежати од подстицања уличних протеста и осмишљавања начина да блокирају председникову агенду. Антиимперијалистички интелектуалац, фасциниран историјом и Латинском Америком, скупљао је инспирацију у политичком жару Фидела Кастра и Уга Чавеза. Његови саветници кажу да је у деведесет одсто времена бриљантан говорник и стратег, а у остатку „луд и параноичан”, те прави магнет за младе бираче.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

EvGenije
Nisam siguran da Melanšon ne bi pobedio Makrona da je ušao u drugi krug. U tom slučaju, verujem da bi dobar deo desničara glasao pre za Melanšona nego za Makrona, kao što je u stvarnom drugom krugu dobar deo levice glasao za Makrona a protiv Le Penove. Desničari su izgleda manje gadljivi od levičara kad im se neki ciljevi poklapaju iako su im ideologije u dobroj meri suprotstavljene. Naravno, važnost ideologija danas je jako upitna.
Поуке извући из грешака
За левицу је најважније питање како данас преуредити свест о узалудности антикапитализма која је дубоко усађена и даље се негује у владајућој неолибералној свести садашње епохе, односно како прихватити неуспех али не и коначан пораз антикапитализма,
BRAVO!
Tako se to radi! Analizira se sopstveno ponašanje, uočavaju se greške, priznaju se greške, pa se donose bolje odluke. Proces koji neminovno vodi ka sve boljim odlukama. Ne ženiraju se da kažu da ih je zaslepeo "ego"! Kakva snažna poruka!
Вирус левице
Нека обнова европске левице и европског социјализма почне у Француској. У историју Француске је уграђено велико искуство радничког и социјалистичког покрета које треба културом сећања превредновати. Постоје социјалне границе експанције тржишта које левица треба да искористи за укидање осовинске неједнакости у друштву. При том, наравно, приоритет би требало да буде антагонизам између друштвеног карактера производње и приватног присвајања вишка рада, тј. крађе рада. СРЕЋНО.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.