Недеља, 14.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Народна банка повећала референтну каматну стопу на 2,5 одсто

Инфлација у Србији, као и у већини других земаља, наставила је да се креће узлазном путањом и у априлу је износила 9,6 одсто међугодишње, од чега је око две трећине доприноса и даље потицало од цена хране и енергије
(Фото А. Васиљевић)

Извршни одбор Народне банке Србије одлучио је на данашњој седници да повећа референтну каматну стопу за 50 базних поена, на ниво од 2,5 одсто.

Истовремено, одлучено је да коридор каматних стопа Народне банке Србије остане непромењен (±100 базних поена, односно ±1 процентни поен у односу на референтну каматну стопу), тако да стопа на кредитне олакшице износи 3,5 одсто, а стопа на депозитне олакшице 1,5 одсто, саопштено је из НБС, пренео је Танјуг.

Доносећи одлуку о даљем пооштравању монетарних услова, Извршни одбор је пре свега имао у виду да је наставак конфликта у Украјини утицао на продубљивање енергетске кризе на глобалном нивоу, даљи раст цена примарних пољопривредних производа и индустријских сировина, као и на продужавање отежаног функционисања међународних ланаца снабдевања.

У условима континуираног јачања инфлаторних притисака на глобалном тржишту, Извршни одбор је проценио да је потребно додатно пооштрити домаће монетарне услове.

То је неопходно како би се ограничили секундарни ефекти на инфлациона очекивања и даљи раст инфлације на домаћем тржишту, чему Народна банка Србије, поред осталих мера, доприноси и одржавањем релативне стабилности курса динара према евру.

Инфлација у Србији, као и у већини других земаља, наставила је да се креће узлазном путањом и у априлу је износила 9,6 одсто међугодишње, од чега је око две трећине доприноса и даље потицало од цена хране и енергије.

Раст увозне инфлације одразио се и на раст базне инфлације (укупна инфлација по искључењу цена хране, енергије, алкохола и цигарета). Ипак, базна инфлација која је у априлу износила 5,5 одсто и даље је доста нижа како од базне инфлације у упоредним земљама региона, тако и од домаће укупне инфлације.

Поред очуване релативне стабилности девизног курса, важан фактор ниже и стабилне базне инфлације јесу и средњорочна инфлациона очекивања финансијског сектора, која су наставила да се крећу у границама циља Народне банке Србије.

У складу са средњорочном пројекцијом из маја, инфлација би требало да у другој половини ове године има опадајућу путању, а њено враћање у границе циља очекујемо у другој половини наредне године.

Извршни одбор процењује да ће раст светских цена примарних производа, енергената, као и виша увозна инфлација још неко време вршити инфлаторне притиске, након чега се очекује њихово постепено слабљење. Поред тога, долазак нове пољопривредне сезоне требало би да резултира смањењем цена воћа и поврћа са садашњих високих нивоа.

У смеру смиривања инфлаторних притисака деловаће и ефекти досадашњег заоштравања монетарних услова, а у кратком року и ефекти економских мера Владе усмерених на ограничење цена основних животних намирница и енергената на домаћем тржишту, саопштено је Из Кабинета гувернера НБС.

И поред високог степена неизвесности, Народна банка Србије очекује наставак раста наше економије и у наредном периоду и процењује да ће реалан раст бруто домаћег производа у овој години бити у распону од 3,5 до 4,5 одсто, што је због неповољнијих оцена изгледа глобалног привредног раста након избијања конфликта у Украјини, а пре свега нижег очекиваног раста зоне евра и земаља региона, нижи раст за 0,5 процентних поена од очекиваног почетком године.

Под претпоставком да неће доћи до додатног заоштравања геополитичких тензија и прекида у снабдевању гасом на глобалном нивоу, у средњем року пројекција раста бруто домаћег производа Србије задржана је у распону 4-5 одсто годишње.

У зависности од геополитичких дешавања и кретања кључних фактора инфлације и из домаћег и међународног окружења у наредном периоду, Народна банка Србије ће процењивати да ли има потребе за додатним заоштравањем монетарних услова или ефекти претходног заоштравања обезбеђују одржив повратак инфлације у границе циља у хоризонту пројекције.

Приоритет монетарне политике и даље ће бити обезбеђење ценовне и финансијске стабилности у средњем року, уз подршку даљем расту и развоју привреде, као и даљем расту запослености и повољном инвестиционом амбијенту.

Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи би ће одржана 7. јула, наведено је у саопштењу из Кабинета гувернера НБС.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Бранислав Станојловић
Каква је сврха "Народне банке" кад у Србији не постоји ни једна српска банка?
bambi
Ljudi, ja ovo citam, ali prosto ne mogu a da se ne zasmejem. Ja ne znam, stvarno, da smo sa pola mozga pa bi izjave da je inflacija 9.6% bile besmislene. U Americi je primera radi pre neki dan data inflacija od 8.6%? U situaciji kada je meso poskupelo 200%, zejtin 150%, hrana generalno od 60 do 80%, takse su triplirane, ... itd. neko se osmelio da pred javnost izadje i bez trunke sramote iznese procenat 9.6? Da vam kazem jednu stvar, nije bitno, nikom sveca do zore ne gori, pa nece ni njima.
Petar
Cene hrane i energije najviše i pogađaju većinu građana Srbije. Standard nam je toliko mali da mnogima veoma malo ostane za bilo šta drugo. Tih 2/3 od 9% inflacije njima je pre 20-30% ako ne i više.
zoranz
Sada svi dizu cene kako im se svrkne. Npr moj frizer duplirao cenu sisanja za manje od godinu dana. Ne verujem da mu troskove rada pogadja rat u Ukrajini. Bice pre da su usluzne delatnosti videle drzavni “helicopter money” za usrecivanje glasaca pa da i oni uzmu nesto od toga.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.