Петак, 09.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
СИНОЋ У ГРАДУ

Зашто нам је потребна култура сећања

Дејан Ристић и Смиљана Попов у дворишту Ранчићеве куће (Фото: Зорица Атић)

Нова сезона летњих пикник-дивана „Београд за почетнике” у знаменитој Ранчићевој кући у којој станује Центар за културу Гроцка настављена је диваном о толико потребној култури сећања. Ауторка и модераторка дивана „(Не)култура сећања” Смиљана Попов, новинарка и уредница научно-популарног ТВ серијала „Београд за почетнике”, са гостом Дејаном Ристићем, историчарем и директором Музеја жртава геноцида, повела је публику у освешћивање значења тих често коришћених израза.

На чему је наше сећање утемељено и како негујемо сопствену (не)културу сећања, да ли знамо у довољној мери, да ли смо своје појединачно и заједничко сећање на Јајинце, Шумарице, Драгинац, Стари Брод, Јасеновац, Крагујевац и многа друга губилишта наших предака из Другог светског рата успоставили на стереотипима или пак на познавању историјских чињеница и контекста… нека су од питања којима се бавио овај несвакидашњи диван у простору Ранчићеве куће, заштићеног културног добра које такође сведочи о прохујалим вековима.

Историчар је објаснио да култура сећања, односно памћења, није намењена продубљивању сукоба, већ спознаји, и да народ који не познаје своју прошлост не може имати будућност. Једна од тема била је и неадекватна терминологија јер се само у Србији стратишта називају спомен-парковима, уместо спомен-музејима, спомен-подручјима и слично, што такође није случајно и део је бремена културе заборава прошлости... Имамо не обавезу, већ право да се сећамо, закључио је Дејан Ристић.

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Акоме сесете 1305 сете
Култура сећања једне нације зависи од историчарског мејнстрима условљеног актуелним политичким интересима, или пак онога што носиоцима политичке власти изгледају као интереси. Део тога је и негирање своубухватности предмета историје као науке и потурање којакаквих небулоза да је потребна нека нова наука која би изучавала и пропагирала такозвану културу сећања, на шта се "упецао" и аутор овог чланака, односно организатор "диванхане на Дунаву" (погледај савремени речник бодсанскох речи и израза)
Јасмина Марић
Молим да се надлежни позабаве садржајем новопостављене спомен плоче на злогласној Жутој кући у Суботици. Ова је зграда у Другом светском рату била средиште мађарске фашистичке полиције и казамат у коме су овдашњи родољуби брутално мучени и убијани. Онда је Република Мађарска дала новац за реконструкцију, те је зграда постала Учитељски факултет на МАЂАРСКОМ наставном језику. Стара плоча је замењена новом, несумњиво прикладнијом по мишљењу инвеститора - текст је без значаја, не говори истину.
nikola andric
Srbi, izgleda, vole metaforicke iskaze. Zbog knjizevnosti? Sam mozak razlikuje ''kratko'' - i ''dugacko secanje''. Iz ''bioloskih razloga''. Problem je u tome da jedan deo ''nacije'' zeli da ''propise'' drugom delu ''cega da se seca''. Logicki problem je da vrednosni iskazi koje ''teza'' pretpostavlja ne mogu biti istiniti posto ne zadovoljavju naucne kriterijume istine.
Земунац
Неадекватна је и терминологија, да употребим речи аутора текста, уместо правих ''неодговарајући називи'', када се каже ''диван'' или још горе ''модераторка дивана''. Зар не може лепо српски ''разговор'' и ''водитељка разговора''. Што се тиче саме теме, треба нам учење историје у школама ослобођено предрасуда и политичке обојености да би наши потомци знали да је спомен-парк Јајинци, место страдања, а не место за излете. Сам назив спомен-парк је исто што и спомен-подручје, а музеј је нешто дру
Земунац
@Dorcolac Хајде да се и сложимо око туђица, али признајте и сами да не иде да се комбинују туђице из два различита језика. Зар вам не ''пара уши'' комбинација ''модераторка дивана''? Је ли то сада нека нова мода да се мешају модерне и архаичне туђице?
Dorcolac
@Земунац Strane reci koje su se odomacile u bilo kom jeziku postaju deo tog jezika. Pet vekova pot Otomanima nije izmisljeno, nego se desilo. I to je deo nase proslosti. Ne vidim da se mnogi "veliko-Srbi" uznemiravaju kada koriste reci poput vikend, sendvic, autobus, raketa, muzej (koju i Vi koristite u svom komentaru)... Hrvati su sampioni stvaranja novih reci i kovanica poput rezimo "zrakomlat." Mi imamo vazduhoplov, ali koliko ljudi, ukljucujuci i Vas, je koriste umesto odomocene reci avion?
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.