Петак, 12.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ближи ли се крај понтификата папе Фрање

На припрему могуће абдикације поглавара Римокатоличке цркве упућују његово здравствено стање, сазивање колегијума кардинала за август и посета гробу свеца Селестина Петог, који је увео преседан да папе могу да дају оставку
Папа Фрања у инвалидским колицима долази на аудијенцију у ватиканску дворану Павла Шестог (Фото Бета-АП/Alessandra Tarantino)

„Желео бих да се извиним, али због упаљеног лигамента у колену не могу да устанем”, пожалио се поглавар Римокатоличке цркве ходочасницима пре неколико месеци, јер није могао да их дочека на ногама. Почетком маја папа Фрања је у Ватикану први пут виђен у инвалидским колицима, а убрзо је уследила вест да је одложена његова посета Либану, планирана за јун.

Иако је на празник Духови с прозора Апостолске палате верницима окупљеним на Тргу Светог Петра поручио да жели да оде у Украјину, из римске курије стижу наговештаји да би духовни вођа католика, попут његовог претходника Бенедикта Шеснаестог, могао ускоро да се повуче с трона намесника Светог Петра. О папиној могућој оставци почело је да се шушка још пре годину дана, након што је био на операцији дебелог црева.

Осим здравствених тегоба које су му умањиле покретљивост, још два потеза пуна симболике подстакла су у црквеним круговима спекулације да папа Фрања (85) размишља о томе да у наредних неколико месеци абдицира.

Папа је за крај августа у Ватикану заказао кардиналски конзисторијум на којем ће у чин кардинала произвести 21 бискупа, од којих је 16 млађе од 80 година, што значи да могу учествовати у конклави која бира новог црквеног поглавара. Одмах после кардиналског колегијума Фрања ће посетити гробницу папе Селестина Петог у граду Аквили. Реч је папи с краја 13. века који се после само пет месеци понтификата одрекао највише црквене функције. Селестин је први увео преседан – правило да папе могу да дају оставку доносећи декрет о могућности напуштања папског трона.

Требало је да прође 719 година да један папа, Бенедикт Шеснаести, крене Селестиновим стопама. Четири године пре него што је 2013. поднео оставку Бенедикт је посетио базилику у којој је сахрањен Селестин. На гробу овог католичког светитеља претходни папа је оставио палијум, део одежде који симболише бискупску власт.

Посматрачима прилика у Ватикану све ово говори да се Фрања полако припрема за „пензију”. Масимо Фађоли, професор теологије на Универзитету Виланова, каже да је јасно да је Фрањин понтификат ушао у опадајућу, завршну фазу у којој чин оставке постаје изводљив.

Папин биограф Остин Ајвери, који је недавно посетио Фрању, каже како није стекао утисак да је оставка неизбежна.

„Бенедикт је отворио врата сваком будућем папи да процени да ли је, када дође време, исправно да се повуче”, рекао је Ајвери за „Вашингтон пост”.

Први језуита и први Латиноамериканац на папском трону, Фрања је већ постигао главне циљеве. Као либерални црквени поглавар у јавности је стекао симпатије због порука о проблему миграције и климатским променама, а показао је и веће разумевање за ЛГБТ популацију. Фрања је за девет година променио „крвну слику” колегијума кардинала, који је сада много мање евроцентричан. Изабрао је две трећине од 83 кардинала с правом гласа да бирају новог понтифекса. Новоименовани кардинали долазе из САД, Индије, Монголије, Конга, Гане, Нигерије, Сингапура и Источног Тимора. На конзисторијуму у августу број кардинала с правом гласа из Азије и Африке скоро ће се удвостручити у поређењу с конклавом која је 2013. изабрала Фрању. Како примећује „Нешенел католик рипортер”, удео кардинала из Италије пао је са 24 одсто на 17,4 одсто.

Недавно је на снагу ступио и Фрањин апостолски устав, којим се реформише бирократија римске курије. Како наводи АП, овај документ дозвољава женама да буду на челу ватиканских канцеларија, намеће ограничења мандата службеницима у свештеничком чину и позиционира Свету столицу као институцију која ће бити више у служби локалних цркава, а не обрнуто.

Технички, папа може да поднесе оставку у било којем тренутку. Али је још у сфери нагађања је да ли би то могао да учини крајем августа током окупљања кардинала у Ватикану. Ако би се то догодило, конзисторијум би по аутоматизму постао конклава која ће изабрати новог поглавара.

За разлику под папе Јована Павла Другог, који је био у инвалидским колицима због Паркинсове болести, Фрања их користи због проблема с коленом и ишијаса. Они који га боље познају каже да је због болова за сада прескочио само неколико важних догађаја, а да се спрема да у јулу посети централну Африку и Канаду, а у септембру Казахстан.

Највећа препрека папиној абдикацији нису преузете обавезе и жеља да допринесе успостављању мира у Украјини. У Ватикану сматрају да Фрања не жели да се повуче с трона док је његов претходник папа емеритус Бенедикт Шеснаести (95) још жив. Иако се повукао из јавности, Бенедикт, који живи у ватиканском манастиру Матер Еклезија, повремено се уплитао у живот цркве, што је отежавало Фрањин понтификат.

Имати тројицу папа, од којих двојицу бивших, само би још више искомпликовало односе у врху Католичке цркве.

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Boban Filipović
Srbija i SPC što pre da pozove papu Franju u zvaničnu posetu Srbiji dok je još živ. On je najbolji papa decenijama koji se pozitivno odnosi prema nama i odbio je da proglasi Stepinca za sveca. Ko zna kakav će biti sledeći papa. Sigurno ne bolji za nas. Na kraju papa Franja je već izrazio želju da poseti Beograd. Šta se čeka? Ja sam pravoslavac.
dusan1
Neznam da postoji neki drugi Papa osim rimokatoličkog tako da je taj epitet suvišan !
Max Baum
@Kozarski Nema potrebe jer ne postoje niti su ikad postojali pravoslavni pape.
Jovan Horvat
Rimske biskupe do 1054. Pravoslavna crkva drži za pravoslavne. Aleksandrijski patrijarh ima i titulu pape.
Moli
Otkuda vam takva ideja? U prvom milenijumu sve rimpske pape su bile pravoslavne. Takodje aleksandrijski patrijarh i danas nosi titulu pape.
Milos Kozarski
U člancima Politike bi pape i ostali proglašene Svetima nakon 11 veka trebale imati epitet rimokatolički.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.