Уторак, 09.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Зуб Патриса Лумумбе и мрачна прошлост Белгије

Краљ Филип се током прве посете Киншаси није извинио за злодела која починио његов предак краљ Леополд Други, али је изразио жаљење
Краљ Филип с Албертом Куњукуом, последњим преживелим конгоанским ветераном из Другог светског рата (Фото: EPA-EFE/Junior Kannah)

Белгија и Конго најављују ново поглавље у односима две земље. Али, на том путу још стоји једна препрека: мрачне странице бруталне колонијалне историје. Белгијски краљ Филип с краљицом Матилдом, праћен премијером Александром де Кроом и с неколико министара, отишао је у прву посету некадашњој афричкој колонији. Али, иако су многи очекивали, краљ се током говора испред парламента у Киншаси није извинио за злодела које починио његов предак краљ Леополд Други. Као и пре две године, поводом шездесетогодишњице независности Демократске Републике Конго, Филип је изразио дубоко жаљење због поступака његове земље према житељима Конга.

„То је био режим неравноправних односа, сам по себи неоправдан, обележен патернализмом, дискриминацијом и расизмом. Све то је довело до злостављања и понижавања. Овде, пред народом Конга и онима који и данас пате због тога, желим да поново потврдим своје најдубље жаљење због ових рана из прошлости”, рекао је Филип, преноси АФП.

Шестодневна историјска посета белгијског монарха овој афричкој земљи на позив председника Феликса Чисекедија виђена је као шанса за помирење ДР Конга и њеног бившег колонијалног господара.

Белгијски премијер Де Кро поручио је да је, иако две земље морају да гледају у прошлост, фокус његових разговора у Киншаси окренут ка будућности. И председник Чисекеди је током пријема у резиденцији рекао да две земље окрећу нови лист у односима после проблематичних година власти његовог претходника Џозефa Кабилe. Однос с Бриселом је кључан за Киншасу, нагласио је Чисекеди, додајући: „За Конго, Белгија је капија за улазак у Европу”.

Активисти и невладине организације сматрају да је краљ могао да оде корак даље и упути формално извињење због зверстава која су починили његови преци. Процењује се да је чак 10 милиона људи убијено или умрло од глади и болести између 1885. и 1908. године, периода кад је овом земљом, 77 пута већом од Белгије, као својом личном својином управљао краљ Леополд Други. Овај период обележили су сурова експлоатација, присилан рад и покољ побуњених села. Одсечене руке постале су симбол једне од најзлогласнијих колонијалних управа у Африци. Сваког ко није испунио норму у сакупљању каучука брутално су сакатили као пример другима.

„Израз жаљења без извињења показује да је још дуг пут до опоравка”, рекла је за „Политико” конгоанска активисткиња Трејси Тансија, која ради за белгијску коалицију невладиних организација под називом 11.11.11.

Ипак, Тансија је истакла да је краљев израз жаљења означио „историјску прекретницу” и био је изузетно важан за читаву генерацију младих људи у обе земље.

Политиколог Надија Нсаји, специјализована за Конго, каже за Ројтерс да осећа велику нервозу у Белгији кад је реч о могућем формалном извињењу, јер би то Конго могао да искористи и захтева финансијске репарације за злочине почињене током колонијалне управе.

Званично краљево извињење било би у овом тренутку политички деликатно за Белгију будући да парламентарнa комисија још разматра колонијалну историју и очекује се да ће с препорукама изаћи крајем године. Ово тело је формирано пре две године, у јеку таласа антирасистичких протеста широм света, које је изазвало полицијско убиство Афроамериканца Џорџа Флојда у САД. Током демонстрација у Белгији окупљени грађани офарбали су у црвено споменик краљу Леополду називајући га хомофобом, расистом и фашистом.

Да би исправила барем неке неправде, Белгија ће породици Патриса Лумумбе предати зуб – једини посмртни остатак првог премијера независног Конга. Лумумбу су 1961. убили конгоански сепаратисти и белгијски плаћеници и његово тело растворили у киселини, али је један белгијски полицајац зуб задржао као трофеј. Парламентарна истрага о убиству овог хероја независности Конга закључила је почетком 21. века да је Белгија „морално одговорна” за Лумумбину смрт.

Да би истакла ново поглавље у односима, белгијска делегација је Народном музеју у Киншаси на неограничено време уступила ритуалну конгоанску маску етничке групе Суку. Маска Какуунгу једна је од око 120.000 афричких предмета, углавном из Конга, који се чувају у белгијском Музеју Африке.

Током посете краљ Филип се сусрео и с капларом Албертом Куњукуом (100), последњим преживелим конгоанским ветераном из Другог светског рата, који се борио заједно с Белгијанцима, и уручио му медаљу.

 

Коментари14
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Oktoberfest
Bio sam dete od 9 godina kada je ubijen Patris Lumumba. Bio sam veoma tužan i nekako baš u to vreme me je počela interesovati politika i događaji u dalekim zemljama sveta.
Juraj
Kongo jako greši. Ne verujem u časne namere bivših kolonijalista. Poznata je fotografija i snimak uhapšenog i vezanog Lumumbe. Njegov pogled nikada neću zaboraviti.
Mina Ivanović
Ponosna na moju zemlju koja je uvek na pravoj strani stajala! Nismo ulici u Bgd dali ime tog zlotvora Leoploda, već ime njegove žrtve Patrisa Lumumbe.
Демос Кратеин
Замислите шта би се о нама говорило да смо радили то што су вивилзовани Белгијци радили. Београд има улицу Патриса Лумумбе и ми смо подржавали афричке народе у борби против колонизаора а ипак Белгијци дају себи за право да нас оотужују за геноцид а себе сматрају хуманим и цивилзованим друштвом.
Juraj
@Ivan Grozni Ne samo Srbiju, zadužio je ceo svet jer je pokazao kako se bori za slobodu, nezavisnost i demokratiju i što je pokazao pravo lice kolonijalizma i neokolonijalizma. Možemo biti ponosni da smo tada, kada se nije znalo ko će da pobedi, podržavali porobljene i kolonizirane zemlje u njihovoj pravednoj borbi za oslobodjenje. Danas, kada na svetu ponestaje neobnovljivih resursa, stari konlonizatoriu su ih se ponovo setili i počeli da se umiljavaju.
Земунац
@Иван Грозни Хајде онда да идемо редом. Чиме је Џорџ Вашингтон задужио Србе? Има тога још доста.
Прикажи још одговора
Sanjar optimista
malo su ih sakatili,malo ugnjetavali eksplatisali njihovu zemlju,10 miliona ubili i nikom nista,okrecemo novo poglavlje u istoriji nase dve zemlje rece kralj! Zapadna evropa je vekovima eksplatisala i ugnjetavala citav svet,doslo je vreme za naplatu

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.