Субота, 20.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: ТОМИСЛАВ ЖИГМАНОВ, лидер Демократског савеза Хрвата у Војводини

Спремни смо за разговоре о будућој Влади Србије

У протеклих пет година имали смо добру сарадњу с председником Вучићем
(Фото ДСХВ)

Спремни смо да разговарамо о будућој парламентарној већини, односно новој Влади Србије, каже председник Демократског савеза Хрвата у Војводини (ДСХВ) Томислав Жигманов у интервјуу за „Политику”. Он истиче да то да ли ће бити у извршној власти зависи од програмске профилације нове владе, али и да је њихова платформа таква да хоће да буду актери у политикама које ће водити Србију у европске интеграције, оснаживати владавину права, доприносити раду независних институција. Такође, ту убрајају и изградњу интегришуће политике према националним мањинама, омогућавање припадницима хрватске заједнице да се интегришу у српско друштво на равноправан начин, као и позитиван приступ нормализовању и развоју хрватско-српских односа.

„ДСХВ је легалистичка странка, која држи до института дијалога с институцијама политичког система, а једна од кључних је и председник републике. И у протеклих пет година имали смо, истина не редовну, али поприлично добру сарадњу с председником Александром Вучићем и захваљујући њему почели смо да решавамо велике изазове с којима се Хрвати у Републици Србији суочавају”, каже Томислав Жигманов.

Које конкретне услове бисте тражили у разговору за хрватску заједницу у Србији?

Инсистираћу на оним садржајима који су били део наше предизборне платформе – европске интеграције, које укључује напредак у владавини права и развој институција, а када је реч о правима националних мањина и пратећем институционалном оквиру и – политика финансирања, посебно Хрвата. Друго, децентрализација Србије и равномерни развој, пре свега за подручја и насељена места у којима у значајнијим процентима живе Хрвати, с циљем да се стварају перспективе за опстанак и развој хрватске заједнице. Треће, наставак решавања отворених питања Хрвата у Србији – од наше интеграције у српско друштво и укључивање у процесе доношења одлука на свим нивоима, преко успостављања таквих политика суочавања с прошлошћу, које ће за последицу имати комеморацију невиних жртава Хрвата у Војводини деведесетих, до изградње позитивних политика признања, што укључује излазак државних структура из подршке изградњи тзв. буњевачке нације, завршно с почетком рада Хрватског школског центра. Неће ми бити ни неважно питање какве ће у Србији бити спољнополитичке одреднице у односима с Хрватском, будући да постојеће нису такве да би нас задовољиле.

Да ли сматрате да би Хрвати требало да имају политичке представнике и у покрајинској власти?

ДСХВ већ скоро 20 година инсистира на примени члана 9 Међудржавног споразума о међусобној заштити националних мањина, који је Србија потписала с Хрватском, а који прописује институт гарантованих мандата у свим представничким телима власти те у извршном сегменту на локалном нивоу за Хрвате у Србији и Србе у Хрватској, чиме се осигурава право на суделовање у процесу доношења одлука. У Републици Хрватској се тај део споразума примењује доследно и у пуном капацитету, што за последицу има – три гарантована мандата за представнике српске заједнице у Хрватском сабору, одборнике у десетак скупштина жупанија и исто толико дожупана, као и готово 40 градоначелника или доградоначелника. Тако нешто у Србији, када је реч о Хрватима, не постоји и морате признати да је помало парадоксално и тешко одрживо. Уколико би се у Србији примењивао институт гарантованих мандата, утолико не би била спорна заступљеност Хрвата и у Скупштини Аутономне Покрајине Војводине и у извршним деловима власти у локалним самоуправама. Истина, сада је то решено на ад хок начин и имамо три представника ДСХВ-а у Влади Војводине. Искуства су позитивна јер је далеко лакше решавати проблеме и деловати унутар институција система. Исто важи и за град Нови Сад. Зашто то није на такав начин решено и у другим локалним самоуправама, одговорност није на ДСХВ-у.

Како бисте конкретно унапредили односе између Србије и Хрватске?

Прво је да се смањи утицај оних политичара који раде на ометању наставка нормализације, то јест оних политичких снага код којих изостаје спремност за трајно разрешење спорова и отворених питања између две државе. Ваља знати да се у Србији они увек извлаче из ладица, стављају у функцију мобилизације грађана, скретања пажње с других, важнијих друштвених проблема и генерише напетост у односима између две државе. Бенефиције увек имају политички такмаци који исто покрећу, зарад унутарполитичких разлога, а највећу штету трпе, чини се, Хрвати у Србији и Срби у Хрватској. Права је штета што односи између Хрватске и Србије немају нарав односа између институција Срба из Хрватске и Хрвата из Србије, јер би се ти односи могли угледати на нас као узор. Редовна комуникација, међусобне посете важнијим догађајима, програмска сарадња је богата и разноврсна – од међусобне политичке подршке, преко размене културних програма и информативних гласила, па до спортских сусрета, на делу је упркос што исто изостаје у односима међу државама. Управо смо договорили заједнички одлазак – истим аутобусом – чланова фудбалских репрезентација Хрвата из Србије и Срба из Хрватске који путују у Аустрију на Европско фудбалско првенство националних мањина. Ми се, наиме, водимо свешћу да сарадња не би смела да има алтернативу!

Санкције Русији су нужне

Да ли сматрате да Србија треба да уведе санкције Русији?

Као политичка странка ДСХВ припада оном политичком пољу које сматра да је тако нешто нужно уколико желимо да будемо део политика које су усклађене с политикама ЕУ. Разлози су и далеко дубљи и другачије нарави, а главни је ситуиран у подручје моралности и темељних начела функционисања међународног права, што је Србију неколико пута већ и определило у изјашњавању о односу према агресији Руске Федерације на Украјину, рецимо у Савету за људска права УН.

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Раде Ковачевић
Жигманов говори разумно о стварима као што су гарантовани мандати Хрвата у свим представничким телима, политика интеграције Хрвата у српско друштво и других мањина на равноправним основама, политика финансирања потреба Хрвата, као што је хрватски школски центар и сл. Потпуно је разумно и када Жигманов закључује да сарадња Срба и Хрвата, у Србији и Хрватској, не би смела да има алтернативу. Суочавање са прошлошћу и путокази за будућност, међутим, морају се одмеравати веома опрезно.
Milosav
Jel on Hrvat ili Vojvodjan?
petar
E, sad nam je malo lakše.
Dasa od pleksiglasa
Zašto ga niste pitali da se odredi prema teritorijalnom integritetu Srbije? I prema rezoluciji 1244, kada već toliko pominje pravo, moral, i Ujedinjenje nacije. Zašto niste pitali? Mislim da bi Srbija i to htela da čuje.
Mikailo
Sa Hrvatima samo RECIPROČNO i nikako drugačije...
sarkazam
@Mikailo - Slažem se ja bih radje htjeo da se otvori hrvatska katolička gimnazija u Beogradu nego da se zatvori srbska pravoslavna gimnazija u Zagrebu. Isto mislim za vrtiće i škole. Žigmanov i Pupovac mi baš i nisu bitni.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.